U mom gradu je pao prvi sneg. Upravo sa tim, prvim snegom, se završava jedan period, godina ili šta već. Ovaj period je protekao u znaku eksplozije prometa lekovima i raznim sličnim šarenim sredstvima. Potrošnja baterija je takodje drastično proasla. Satove smo navijali za sve osim za posao i pauzu za  neki od obroka. U grad je, konačno i drugom nogom, zakoračila demokratija. Tragovi su vidni svuda. Nekako, krik slobode se osećao u vazduhu i totalno je zasenio kilograme otrova koji fircaju našim nozdrvama. Informisanost gradjana je veoma skočila. Nema ni jednog koji bar nešto nije pročitao u toku dana (Bilo koju oglasnu tablu) ili nekoliko puta gledao treću reprizu tamo nečega.  Druženje je bilo kao nikada do sada. Toliko smo se družili da je ponekad sve ličilo neke proteste. Odgovorni ne biraju ni vreme ni mesto za obavljanje svojih funkcija. Savesno. Nema veze da li odete u bolnicu pa savet ili to uradite u prostorijama gradske kuće isto kao da ste u nekom sportskom objektu namenjenom za najplemenitiji sport. Evo i sredstvima informisanja ima puno pomaka. Sve se zna, ali se i pazi na kvalitet. Na primer snimi se emisija. I kad se vidi da  uopšte nije u skladu sa nacionalnim interesom – jednostavno se obriše. Ne nije to zbog cenzure, nego novinar se malo zaneo i poneIe ga emocije pa malo preterao. Mislim opravdano ako je tako. Jedino što ne valja  – neće biti rerepriza. A ja sam se tako navikao. Tako i treba.  O kulturi neću ni da se hvalim. Dodje Matija Bećković. Polupuna dva i po reda  publike je odušeljeno slušala ovog napomenutog. Valjda zbog toga što je stajao čitave večeri. A nemaju pojma da je hteo da odglumi da, kao hoće kontakt s publikom. U stvari toliko ga je oduševila scenografija i nameštaj, i prosto čovek nije osećao da je dostojan onakve garniture. Zato je valjda delegacija iz opštine demostrativno napustila ovo književno veče. U stvari njima ne treba zameriti. Bilo je još ovakvih gluposti pa su napustili dogadjaj. Ali ove godine je bilo i dogadjaja i kada nije bilo  gluposti.

A ja. Kao i svake godine, uvek nešto filozofiram. Pokušavam da budem zanimljiv. Ja se sam sebi svidjam kako ovo radim. Uf, bre… Neću više da budem ozbiljan. Evo malo da da okrenemo na humor. U proteklom periodu, dakle, uvideo sam puno stvari. Mnogo više sam medju ljudima. Zamislite šetam gradom i po nekoliko desetina puta moram da kažem dobar dan ili zdravo. Sa ljudima s kojima do juče nisam mogao da zamislim konverzaciju sada pričam i družim se. I što je najsmešnije videli smo da je dovoljno  samo skuvati jednu kaficu i odvojiti 10 minuta vremena. Ma ustvari, ne mogu više od  smeha ovo da pišem i prekidam …

Znači pao je prvi sneg. Ostavio je dovoljno vremena ostalima da i oni urade nešto do kraja godine.

Izvor: Darko