Selo Krivelj ima nesrazmeran udeo negativnog uticaja – zagađenje teškim metalima
0
0
Država i nekolicina kompanija primenjuju neke pozitivne mere, a postoji i pravni okvir koji se odnosi na ljudska prava, uključujući i prava u oblasti životne sredine, kao i obaveze kompanija, a nedostatak primene ovih zakona znači da država i privreda imaju još dosta posla u ovoj oblasti, navedeno je u preliminarnim zaključcima.
Delegacija je navela i da su imali sastanke sa kompanijama koje posluju u Boru, Zrenjaninu i Loznici,koje su potvrdile značaj održavanja dijaloga sa zajednicama i priznale da se susreću sa izazovima kada sa njima komuniciraju tokom razvoja i sprovođenja projekata, uključujući i u sektoru rudarstva.
Uprkos odredbama u zakonima i propisima, kao i obavezama koje su kompanije preuzele, zajednice koje žive u oblastima u kojima se nalaze rudarske koncesije navode iskustvo ograničene patricipacije ili njenog odsustva.
Prema navodima zajednica u Boru i Zrenjaninu, nije bilo dovoljno konsultacija oko projekata koji se sprovode na njihovom zemljištu ili u blizini, niti jasnih mehanizama za učešće u odlukama koje se odnose na razvoj njihovih zajednica.
Ta pitanja dodatno pojačava regulatorna neizvesnost, čiji je primer projekat eksploatacije litijuma i bora kompanije Rio Tinto u dolini Jadra, gde je usvojen Prostorni plan za područje Jadra, na primer, uz minimalno učešće lokalne javnosti.
U zaključcima se preporučuje da i državni i lokalni organi uprave, kao i kompanije osiguraju da se konsultacije sa svim relevantnim akterima zaista sprovode i da se poštuje pravo na učešće.
Navedeno je i da su procene uticaja na životnu sredinu (EIA) predviđene zakonodavstvom Srbije kao obaveza koja se primenjuje u poslovanju, ali da je realizacija tih obaveza u praksi nedosledna.
Izražena je i zabrinutost zbog nedostatka pouzdanih informacija, transparentnog merenja i dijaloga sa lokalnim zajednicama koje se odnose na uticaj rudarskih projekata na zdravlje radnika i stanovništva u okolini, na primer u regionu Bora od kompanije Ziđin, uključujući i visoke granične vrednosti opasnih supstanci koje zakoni Srbije dozvoljavaju, kao i ograničen pristup toksikološkim ispitivanjima.
Podaci koje je dobila Radna grupa pokazuju mnogo veći broj slučajeva kancera u oblastima u kojima se odvijaju rudarske aktivnosti, dok su kazne za kršenje zakona iz oblasti životne sredine minimalne, ukazuje se u izveštaju.
U dokumentu je navedeno da su mogli da se zabeleže pozitivni ishodi upotrebe novih tehnologija u procesu proizvodnje u pogledu emisija određenih opasnih supstanci kao što je SO2, ali je registrovan nizak nivo transparentnosti u odnosu na prijavljivanje novih supstanci koje Ziđin koristi u rudarskim aktivnostima i njihovo dejstvo na zdravlje stanovništva
Selo Krivelj ima nesrazmeran udeo negativnog uticaja – zagađenje teškim metalima, ugroženost vode, stoke i poljoprivrede, a nastali rizici po ljude i životnu sredinu se ne mogu zanemariti, dodaje se u preliminarnim zaključcima Radne grupe.
Jedan od značajnijih izazova i dalje je mali broj inspektora rada – njih je 270 na više od pola miliona
privrednih subjekata u Srbiji, odnosno jedan inspektor rada na više od 2.000 privrednih subjekata.
Inspektori imaju zakonska ovlašćenja da nenajavljeni posećuju preduzeća, ali oni to izgleda retko čine, naročito u odnosu na preduzeća u vlasništvu stranih subjekata, čime se značajno umanjuje njihova delotvornost prilikom provere postojećih poslovnih praksi i dolazi do toga da nosioci prava imaju mnogo manje poverenja u to da će njihove žalbe, ako ih uopšte i podnesu, biti rešene brzo i sa odgovarajućim ishodom za podnosioce.
Preduzeća su potvrdila taj nedostatak delovanja inspektora, što znači da neka preduzeća mogu uglavnom da nastave da zloupotrebljavaju ljudska prava, uključujući i narušavanje životne sredine, bez straha od sankcija.
U zaljučcima je navedno da je u Srbiji zabeležen stabilan rast broja stranih radnika, koji je izazvan značajnim promenama na tržištu rada, kao i da se očekuje da će taj trend biti nastavljen.
Tokom 2023. godine Srbija je izdala 45.112 privremenih dozvola boravka u svrhu zaposlenja, što predstavlja porast od 29 odsto u poređenju sa 2022. godine i 121 odsto u poređenju sa 2021. godinom, dodaje Radna grupa.
U ovom kontekstu pojavljuju se izazovi kada je u pitanju zaštita stranih radnika i radnika zaposlenih neformalnim kanalima, naročito u kontekstu velikih infrastrukturnih projekata i međunarodnih investicionih sporazuma.
Radna grupa je navela da je saznala da je na snazi 14 takvih sporazuma, a da mnogi ugovori povezani sa tim sporazumima nisu javno dostupni, što izaziva zabrinutost u pogledu transparentnosti, korupcije i odgovornosti, naročito u vezi sa radnim pravima.
Međunarodna tela, uključujući Ministarstvo spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država, ukazali su na rizike od eksploatacije sa kojima se suočavaju strani radnici, naročito iz Vijetnama, Kine i Indije, od kojih su mnogi žrtve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije, navedeno je u saopštenju.
Korišćenje agencija za zapošljavanje koje regrutuju radnu snagu iz trećih zemalja bez odgovarajuće provere poštovanja ljudskih prava, transparentnosti i odgovornosti takođe izaziva zabrinutost jer izlaže strane radnike ozbiljnim rizicima od radne eksploatacije i trgovine ljudima.
Kao primer u izveštaju se navodi slučaj vijetnamskih radnika u fabrici Linglong Tire u Zrenjaninu, koje je doveo podugovarač, a kojima su konfiskovani pasoši, ograničeno kretanje i trpeli su izuzetno loše uslove života i rada.
Trgovina ljudima u svrhu radne eksploatacije je krivično delo, ali ne postoji dokaz o pokretanju krivičnog postupka.
Kompanija je od tada prestala da koristi spoljne agencije za zapošljavanje, ali nadzor je i dalje slab, s obzirom da je Radna grupa dobila informaciju da su u poslednjih nekoliko godina imali samo nekoliko inspekcija.
Tokom posete zaista je bilo jasno da postoji konsenzus civilnog društva i privrede da su transparentnost, stvarne konsultacije i nezavisno pravosuđe koje obezbeđuje delotvorne pravne lekove korisni za sve, dodaje se.
Radna grupa je navela da su joj prenete uznemirujuće informacije o zastrašivanju, kampanjama blaćenja, praćenja i fizičkih napada na aktiviste civilnog društva i branioce ljudskih prava koji istupaju protiv štetnih poslovnih praksi, razotkrivaju korupciju, odnosno zahtevaju pozivanje na odgovornost u vezi sa poslovnim aktivnostima, pomenuvši proteste posle pada nadstrešnice u Novom Sadu.
U izveštaju se navodi i da su demonstranti koji su se suprotstavili projektu iskopavanja litijuma na Jadru u
blizini Loznice, pozivajući se na ozbiljne posledice po životnu sredinu i javno zdravlje, bili pritvoreni, a
protiv pojedinaca su podnete krivične prijave.
Odluka mnogih uglednih organizacija civilnog društva da se povuku iz saradnje i društvenog dijaloga sa Vladom ukazuje na nedostatak građanskog prostora. Naročito zabrinjava trend navoda o korišćenju strateških tužbi protiv javnog učešća (SLAPP) protiv branitelja ljudskih prava i novinara, koje su pokretali javni funkcioneri i akteri iz poslovnog sektora, nvedeno je u zaključcima.
Radna grupa je istakla da je zabrinuta zbog Nacrta zakona o stranim agentima koji je predložen u Skupštini Srbije, a kojim bi se nalagalo pojedincima i organizacijama koje primaju finansijsku ili neku drugu vrstu podrške iz inostranstva da se registruju kao „strani agenti“.
Ukoliko bi taj zakon bio usvojen, sigurno bi imao zastrašujući efekat na civilno društvo. Želimo da naglasimo da vodeći principi UN poslovanju i ljudskim pravima podstiču države da obezbede da legitimne aktivnosti branitelja ljudskih prava ne budu ometane, zaključuje se u tekstu.
