0
0
Građani Bora više ne zatvaraju prozore zbog dima i mirisa sumpora kao nekada, ali da li to znači da je vazduh koji udišu bezbedan? Podaci o povišenim koncentracijama arsena, olova i kadmijuma pokazuju da zagađenje nije nestalo, već da je postalo teže uočljivo. Stručnjaci upozoravaju na moguće ozbiljne posledice po zdravlje, dok ostaju stare sumnje da se ekološki rizici i dalje podređuju ekonomskim interesima. Iz kompanije Ziđin Koper Srbija ističu da na rezultate monitoringa utiču nasleđeni ekološki problemi koji su van kontrole kompanije
Na prvi pogled, Bor u kasno proleće izgleda kao grad koji diše punim plućima. Nestali su dim i oštar miris sumpora koji su decenijama gušili ulice, pošto je Kineski Zijin izgradio novu topionicu i ugradio filtere uz koje je sumpor-dioksid sveden u zakonske okvire. Međutim, kada se skinu ružičaste naočare, slika je sasvim drugačija i daleko zlokobnija.
Nekada je u Boru problem bio lako prepoznatljiv: dim, miris sumpora i peckanje u grlu. Danas toga gotovo da nema, međutim upravo u tome leži paradoks. Dok gradski displeji često pokazuju da je kvalitet vazduha dobar, merenja ukazuju na prisustvo arsena, kadmijuma i olova – supstanci koje ne možemo da vidimo, pomirišemo ili osetimo, ali koje izazivaju vrlo ozbiljne posledice po zdravlje – od oštećenja pluća, bubrega i nervnog sistema do povećanog rizika od različitih vrsta kancera.
Lepo vreme samo stvara opasnu zabludu, potvrđuju lekari koji su godinama pratili zdravstvenu situaciju u gradu.
„Na prvi pogled kad je vreme ovako vedro i sunčano vi nemate utisak da zagađenja uopšte ima. Međutim, zagađenje postoji u vidu onih malih mikročestica… Povremeno su te koncentracije, ono što mi kao opšta populacija znamo, daleko iznad nekih dozvoljenih“, kaže za Insajder Gordana Aleksić Icić, bivši lekar Doma zdravlja u Boru.
Toliko su daleko, da je tokom prošle godine prosečna godišnja koncentracija arsena na pojedinim lokacijama bila pet puta veća od dozvoljene. Pojedinim danima, vrednosti su skakale i do 95 puta iznad propisanih limita, objavila je krajem aprila Radio slobodna Evropa.
„Poslednjih godina vidimo da imamo izuzetno visoke vrednosti i arsena i olova. Arsen je kancerogen i ima i druge toksične štetne efekte, a olovo je veoma štetno za decu. I izaziva i usporeni intelektualni razvoj i druge promene na nervnom sistemu i promene u samom razvoju dece. I to bi zaista moralo da se spreči“, ističe Elizabet Paunović iz Nacionalne ekološke asocijacije.
Arsen je, zajedno sa kadmijumom, svrstan u prvu grupu najopasnijih materija u vazduhu, objašnjava penzionisana profesorka Tehničkog fakulteta u Boru Snežana Šerbula.
„Postoji njegova granična vrednost u vazduhu, to je 6 nanograma po kubnom metru vazduha. Ako je to išlo i 90 puta više i 100 puta više, to je alarmantno…“, ukazuje.
Situacija je alarmantna ali su se građani na nju, čini se, navikli.
„Znam da ima arsena, i to zadnjih 50 godina, 55, nije ništa novo“, kaže jedan stariji čovek.
„Pa, čuli smo i gledamo na onom panou, tamo ima nekih informacija. Sad, da li su tačne ili nisu, ja mislim da jesu, čim su javno iznešene“, odgovara drugi.
„Meni je dobar. Nit me guši, nit me davi, ni ništa“, ističe treći.
„Drugačije bilo sa RTB-om.Kad prođeš gradom, padne dim, padne kiselina, a sad nema toga“, kaže jedna starija žena.
„Nije baš dobar vazduh, to znaju svi. Trebalo bi da se popravi to malo“, zaključuje jedan mlađi dečko.
A popravka stanja, kažu upućeni, zavisi od finansijskog apetita investitora. Budući da je uvećao kapacitete topionice, Zijin, tvrdi profesorka Šerbula, u Bor uvozi jeftiniji i prljaviji koncentrat bakra.
„Ja sam pokušavala na razne načine da dobijem taj koncentrat, da vidim koji je sastav, ali oni to drže kao poslovnu tajnu. Znam samo da se sporadično dešava da se uvozi iz Jermenije, iz njihovog rudnika, i iz rudnika u Kongu“, kaže.
Jedno od rešenja, kako dodaje, mogla bi da bude izgradnja postrojenja za predtretman rude.
„Maltene je svetski presedan da se jedna topionica nalazi u centru grada. U svakom slučaju trebalo bi da ta topionica ima predtretman za otklanjanje arsena, kadmijuma ili svega što treba da bude bezbedna za ljude koji žive u tom gradu“, zaključuje profesorka Šerbula.
Dok razvijene evropske zemlje zakonom zabranjuju uvoz prljavih koncentrata, u Srbiji se ekološka bezbednost svodi na političke molbe nedodirljivom investitoru. Ekonomska računica jeste jasna – profit se meri milionima evra, a radna mesta drže istočnu Srbiju živom. Ali Bor i danas kao i svih prethodnih decenija postavlja najskuplje pitanje: koja je stvarna cena takve ekonomije? Jer rudnik koji donosi hleb, ne sme da uzima zdravlje.
Ziđin Koper: Zagađenje vazduha zbog nasleđenih ekoloških problema
I iako ne negiraju rezultate analiza kvaliteta vazduha, iz kompanije Ziđin Koper Srbija u odgovorima na Insajder upiru prstom u problem koji je, kako kažu, van njihove kontrole.
Kako ističu, ključni izazov za kvaltet vazduha na pojedinim lokacijama i dalje predstavlja takozvano „istorijsko zagađenje“.
„Najjasniji dokaz za to zabeležen je u periodu od aprila 2022. do marta 2023. godine, kada je topionica bila potpuno zaustavljena zbog rekonstrukcije. Čak i u uslovima potpune obustave proizvodnje, prisustvo arsena u vazduhu i dalje je registrovano na mernim stanicama“, navode iz Ziđina.
Kako ističu, to jasno ukazuje na postojanje istorijskih naslaga zagađujućih materija u zemljištu koje se, pod određenim meteorološkim uslovima i pri jakom vetru, ponovo aktiviraju iz spoljašnjih izvora koji nisu pod direktnom upravom niti uticajem kompanije.
„U tom kontekstu, važno je naglasiti da na rezultate monitoringa značajno utiču nasleđeni ekološki problemi koji su van kontrole kompanije. Najizraženiji primer predstavlja staro, neaktivno jalovište u Boru, zatvoreno još osamdesetih godina prošlog veka, koje se nalazi uzvodno u odnosu na pravac vetra prema mernoj stanici ‚Jugopetrol‘.
Ovo jalovište nije preneto na kompaniju kao obaveza u okviru Sporazuma o strateškoj saradnji niti potpada pod njene zakonske obaveze sanacije“, ističu iz kompanije dodajući da za ovo neaktivno jalovište još uvek nisu dobili saglasnost trenutnog nosioca prava za sanaciju.
Što se tiče emisija iz njihovih pogona, iz Ziđina insistiraju da sva merenja na dimnjacima pokazuju vrednosti koje su u potpunosti u okviru zakonom propisanih graničnih vrednosti
„Tokom 2022. i 2023. godine izvršena je potpuna rekonstrukcija i modernizacija topionice. Zastarela tehnologija zamenjena je savremenim proizvodnim procesima koji funkcionišu u skladu sa najvišim ekološkim BAT standardima. To uključuje ugradnju najsavremenijih sistema za odsumporavanje, kao i prečišćavanje dimnih gasova i drugih emisija“, ističu iz Ziđina.
Kako naglašavaju, do kraja 2023. godine ukupna investicija u rekonstrukciju topionice je dostigla 413 miliona američkih dolara.
„Od tog iznosa, više od 100 miliona dolara investirano je direktno u zaštitu životne sredine – četiri puta više od obaveze definisane Sporazumom o strateškoj saradnji“, ističu iz Ziđina uz napomenu da oni dobrovoljno saniraju degradirane lokacije koje prema sporazuma sa Vladom Srbije nisu u njihovoj direktnoj nadležnosti.
Rezultati ovih mera, kako navode, su nesporni.
„U poređenju sa početnim stanjem iz 2018. godine, pre dolaska kompanije Zijin, Bor beleži dramatičan pad koncentracija arsena u vazduhu. Prosečne vrednosti arsena na nivou šireg gradskog područja u 2025. godini smanjene su čak 11 puta. Na pojedinim mernim lokacijama smanjenje je još izraženije – koncentracije su do 56 puta niže, što omogućava njihovo kontinuirano održavanje ispod zakonom propisanih godišnjih graničnih vrednosti. Krajnji cilj ostaje održavanje svih ekoloških parametara u potpunoj usklađenosti sa najstrožim standardima Republike Srbije i Evropske unije“, navode.
Iz Ziđina negiraju da uvoze koncentrat rude bakra sa povišenim sadržajem arsena, te da su svi koncentrati koje prerađuju u Boru domaće proizvodnje.
