0
0
Prema najnovijim informacijama iz državnog vrha, Srbija je u petak poslala predlog kompaniji MOL, nakon što nije bila zadovoljna ni prvobitnim, ni izmenjenim predlogom mađarske kompanije u vezi sa rukovođenjem NIS-om. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handnović izjavila je da odgovor MOL-a na srpski predlog očekuje do ponedeljka.
IZVOR; Piše: Suzana Peljto
Ovi predlozi odnose se na funkcionisanje NIS-a, rad Rafinerije u Pančevu, ali i na kontrolu i donošenje ključnih odluka u toj kompaniji. U prevodu, reč je o viziji države kako bi novi vlasnik trebalo da upravlja jednom od najvažnijih kompanija u zemlji.
Srpska strana tvrdi da je najveći kamen spoticanja u pregovorima sa MOL-om upravo rad Rafinerije Pančevo.
„Naš cilj je jasan – da zaštitimo interese naše zemlje i da apsolutno nema kompromisa kada je u pitanju uticaj rada Rafinerije na našu ekonomiju“, rekla je Đedović Handanović.
Tok pregovora u poslednjih nedelju dana gotovo je potpuno promenjen. Scenario koji je donedavno delovao kao najrealniji, da će MOL postati novi vlasnik NIS-a, više nije izvestan, jer su se poslednjih dana pojavile čudne tenzije na relaciji Srbija–MOL.
Predstavnici države, dok je u Mađarskoj na vlasti bio režim Viktora Orbana, govorili su da pregovori teku dobro. Međutim, sa promenom političkih okolnosti u toj zemlji pojavili su se i šumovi u komunikaciji u pregovorima sa MOL-om.
I ne samo to, odjednom su odjeknule i dve ponude od dvojice srpskih biznismena, Ranka Mimovića i Bogoljuba Karića, koje stručnjaci, međutim, ne smatraju ozbiljnim opcijama.
Ostalo je nedelju dana do isteka roka za promenu vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji je nametnula američka administracija, odredivši 22. maj kao novi datum. Iako je do isteka ostalo još nekoliko dana, konkretnog dogovora i dalje nema.
Prema najnovijim informacijama iz državnog vrha, Srbija je u petak poslala predlog kompaniji MOL, nakon što nije bila zadovoljna ni prvobitnim, ni izmenjenim predlogom mađarske kompanije u vezi sa rukovođenjem NIS-om. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handnović izjavila je da odgovor MOL-a na srpski predlog očekuje do ponedeljka.
Ovi predlozi odnose se na funkcionisanje NIS-a, rad Rafinerije u Pančevu, ali i na kontrolu i donošenje ključnih odluka u toj kompaniji. U prevodu, reč je o viziji države kako bi novi vlasnik trebalo da upravlja jednom od najvažnijih kompanija u zemlji.
Srpska strana tvrdi da je najveći kamen spoticanja u pregovorima sa MOL-om upravo rad Rafinerije Pančevo.
„Naš cilj je jasan – da zaštitimo interese naše zemlje i da apsolutno nema kompromisa kada je u pitanju uticaj rada Rafinerije na našu ekonomiju“, rekla je Đedović Handanović.
Tok pregovora u poslednjih nedelju dana gotovo je potpuno promenjen. Scenario koji je donedavno delovao kao najrealniji, da će MOL postati novi vlasnik NIS-a, više nije izvestan, jer su se poslednjih dana pojavile čudne tenzije na relaciji Srbija–MOL.
Predstavnici države, dok je u Mađarskoj na vlasti bio režim Viktora Orbana, govorili su da pregovori teku dobro. Međutim, sa promenom političkih okolnosti u toj zemlji pojavili su se i šumovi u komunikaciji u pregovorima sa MOL-om.
I ne samo to, odjednom su odjeknule i dve ponude od dvojice srpskih biznismena, Ranka Mimovića i Bogoljuba Karića, koje stručnjaci, međutim, ne smatraju ozbiljnim opcijama.
Između ostalog, stručnjaci ukazuju da fokus ne bi trebalo da bude na odnosu Srbija–MOL, već pre svega na relaciji Gasprom Njeft–MOL. Sve su glasnije sumnje da su upravo između Rusa i Mađara pregovori zapeli, dok Srbija ovom temom o otežanim pregovorima sa MOL-om možda samo skreće pažnju sa suštine problema.
Sve je više onih koji veruju da Rusima nije u interesu da prodaju svoj udeo u ovoj srpskoj kompaniji i da im odugovlačenje ide naruku, pa čak i Amerikancima koji su zaokupljeni sukobom sa Iranom, pa im Rusija trenutno nije u prvom planu.
Zbog ovakve situacije sve su glasniji pozivi državi da aktivira pravo preče kupovine, okonča neizvesnost koja traje gotovo godinu i po dana i spasi kompaniju od koje zavise privredni rast, industrija, više od 13.000 zaposlenih, ali i stabilno snabdevanje domaćeg tržišta gorivom.
Šta će biti 22. maja?
Politički i ekonomski analitičar Aleksandar Đokić kaže da je, s obzirom na to da je budući premijer Mađarske Peter Mađar najavio proveru korišćenja državne imovine i sredstava u MOL-u, jasno da se u Moskvi premišljaju da li da prepuste NIS toj kompaniji, sada kada više nije u Orbanovim prijateljskim rukama.
„To je očigledno izazvalo pometnju kod domaćih vlasti, jer se pojavio sumnjiv kupac (Ranko Mimović), što deluje kao pokušaj da se Amerikancima predstavi razlog za novo produženje roka za promenu vlasništva NIS-a“, smatra Đokić.
On ističe da će, sve dok Srbija ne aktivira pravo preče kupovine ili ne preduzme korake da vrati NIS pod državnu kontrolu, to značiti da se politika dodvoravanja Rusiji nije promenila.
„Sve ostalo je igrokaz za američku stranu, koji ima određene šanse za uspeh sve dok je Tramp zaglavljen u Iranu“, naglašava Đokić.
Prema njegovim rečima, najrealniji scenario jeste da će SAD ponovo produžiti rok za promenu vlasništva u NIS-u, naročito jer, kako kaže, trenutno ne vidi ozbiljniji pritisak sa američke strane.
Istraživač saradnik u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka Vasko Kelić kaže za Danas da se predlog srpske strane upućen MOL-u odnosi na odredbe budućeg akcionarskog ugovora, koje bi važile samo ukoliko MOL i Gasprom postignu konačan sporazum.
Međutim, naš sagovornik smatra da to u ovom trenutku deluje izrazito upitno.
„Srbija će večeras dati odgovor na novi predlog MOL-a o dogovoru Srbije i MOL-a kao budućih najvećih akcionara NIS-a. Deluje da je i dalje glavno pitanje spora budući rad Rafinerije Pančevo, gde će predlog Vlade Srbije biti da se obezbedi nastavak rada rafinerije i nakon eventualnog ulaska MOL-a u NIS. MOL bi možda bio spreman da zadrži rad rafinerije u kraćem roku, ali nisam siguran da će pristati na njen dugoročni rad“, ukazuje Kelić.
On dodaje da bi MOL, kao potencijalni budući većinski vlasnik kompanije, svakako imao dominantno pravo odlučivanja, osim ukoliko relevantnim sporazumom ne bude pravno obavezan na drugačije rešenje koje bi imalo punu pravnu snagu u Srbiji.
„U kojoj meri će MOL promeniti stav zavisi i od toga šta će Srbija moći da ponudi kao kompenzaciju“, navodi Kelić, odgovarajući na pitanje šta se može očekivati nakon predloga Srbije.
Kelić takođe ocenjuje da uprava MOL-a, nakon promene vlasti u Mađarskoj, ima znatno manje političkog pritiska da prihvati sporazum koji se ne uklapa u potpunosti u poslovnu strategiju kompanije.
„Kao izrazito blizak partner naše vlasti, bivši premijer Orban imao je mnogo više motiva da utiče na upravu MOL-a nego što to ima aktuelni premijer Mađar“, navodi Kelić.
Govoreći o mogućem raspletu do 22. maja, i Kelić ocenjuje da je vrlo moguće novo odlaganje od mesec ili dva, ukoliko bude dostavljena dodatna dokumentacija koja pokazuje makar određeni napredak u pregovorima.
„U svakom slučaju, tada ne bi trebalo da dođe do obustave dotoka sirove nafte preko JANAF-a, imajući u vidu da privremena operativna licenca za rad važi do 16. juna“, zaključuje Kelić.
