0
0
Gavrilović upozorava da posledice za EPS nisu simbolične, već da se šteta meri stotinama miliona evra godišnje.
„Ako bi izvoz bio na nivou 2024. godine, po prosečnim cenama koje su poslednjih meseci na evropskom tržištu, govorimo o oko pola milijarde evra neostvarenog prihoda od izvoza električne energije“, naveo je on.
Prema njegovim rečima, problem je u tome što električna energija proizvedena iz uglja više nije konkurentna na tržištu Evropske unije zbog primene CBAM mehanizma, odnosno takse na emisiju ugljen-dioksida.
„Evropska unija toj struji praktično pripisuje neku vrstu carine. Evropski proizvođači u cenu električne energije već uračunavaju cenu ugljeničnog otiska, odnosno CO2 sertifikata, čija se vrednost na tržištu kreće između 70 i 90 evra po toni emitovanog gasa sa efektom staklene bašte“, objasnio je Gavrilović.
Kako je dodao, kada se taj trošak preračuna na proizvodnju električne energije u Srbiji, dolazi se do dodatnog opterećenja od oko 50 evra po megavat-satu, nekada i više, što domaću struju čini nekonkurentnom na evropskom tržištu.
Srbija među najskupljima po izvozu „prljave“ struje
Srbija, odmah posle Bosne i Hercegovine, ima jednu od najvećih naknada po izvezenom megavat-satu električne energije upravo zbog strukture domaće proizvodnje.
„To je posledica energetskog miksa u Elektroprivredi Srbije, gde i dalje oko 60 odsto struje dolazi iz zastarelih termocentrala koje koriste niskokalorični lignit“, kaže sagovornik Insajdera.
Na pitanje koliko dugo će se EPS oslanjati na ugalj, Gavrilović ocenjuje da će to ostati slučaj i u doglednoj budućnosti, uprkos ulaganjima u obnovljive izvore energije.
„Investira se u zelene izvore energije, vetroparkove i solarnu energiju. EPS tu pomalo kasni, ali su privatni investitori prilično aktivni. EPS bi, po mom mišljenju, trebalo da se fokusira na ono što je najvrednije – balansnu energiju i reverzibilne hidrocentrale“, naveo je Gavrilović.
Dodao je da EPS nema kapacitet da istovremeno masovno ulaže u različite tehnologije, zbog čega bi, kako kaže, trebalo da se koncentriše na strateški najvažnije projekte.
Govoreći o strateškim odlukama u državnom energetskom sektoru, Gavrilović je podsetio i na probleme koje je EPS imao prethodnih godina, uključujući ispadanje blokova u Termoelektrani „Nikola Tesla“.
„Imali smo situaciju da ministarka energetike tuži tadašnjeg direktora EPS-a zbog procene da je ukupna šteta, uključujući neposredne gubitke i neostvarenu dobit, za desetak do 12 meseci iznosila oko milijardu i po evra“, rekao je on.
Dodao je da je tadašnji problem sa kvalitetom uglja bio toliko izražen da se, kako kaže, „više nije spaljivao ni niskokalorični lignit, već praktično blato iz kolubarskih kopova“.
Gavrilović je potom objasnio i kako CBAM utiče na cenu srpske struje na evropskom tržištu.
„Ako je tržišna cena električne energije 100 evra po megavat-satu, kupac u Evropskoj uniji na to mora da plati još oko 50 evra kroz CBAM taksu. To znači da njega srpska struja ne košta 100, već 150 evra po megavat-satu“, naveo je on.
Zbog toga, kako objašnjava, EPS ne može da prodaje električnu energiju po punoj tržišnoj ceni, već uz diskont koji praktično odgovara visini te takse.
Na konstataciju da su cene struje u Srbiji i dalje među najnižima u Evropi, uprkos tome što je od 2016. godine električna energija kumulativno poskupela za 92 odsto, Gavrilović je rekao da građane očekuje novo povećanje cena.
„Čeka nas još jedno poskupljenje ove godine i ono je već najavljeno“, rekao je Gavrilović.
Da li građane čekaju novi računi za struju
Na pitanje da li je rast cena struje posledica investicija u EPS ili građani zapravo plaćaju cenu lošeg upravljanja iz prethodnih godina, Gavrilović kaže da su prisutna oba faktora.
„I jedno i drugo je na stolu“, rekao je on.
Kako je objasnio, podatak o velikom rastu cena električne energije uglavnom se odnosi na domaćinstva, dok je cena za privredu posebna kategorija i već sada veoma visoka.
„Privreda u Srbiji trenutno plaća oko 125 evra po megavat-satu, što je prilično visoka cena, dok domaćinstva i dalje imaju uslovno rečeno subvencionisanu cenu za niže nivoe potrošnje“, naveo je Gavrilović.
„Ako ne ulazite u crvenu zonu, odnosno ne prelazite oko 1.200 kilovat-sati mesečno, može se reći da plaćate jeftinu struju. Ali kada uđete u crvenu zonu, onda cena postaje dramatično viša, iako ste domaćinstvo“, rekao je Gavrilović.
Prema njegovim rečima, EPS trenutno pokušava da prihode ostvarene na komercijalnom tržištu koristi za pokrivanje dela troškova u snabdevanju domaćinstava.
„Oni gledaju da zarade na komercijalnom delu tržišta, odnosno na privredi, a da onda apsorbuju gubitke koje imaju na jednom dobrom delu potrošnje domaćinstava“, rekao je Gavrilović.
Kako je dodao, potrošnja domaćinstava i komercijalnih kupaca u Srbiji danas je približno jednaka, odnosno „negde pola-pola“.
Gavrilović je naveo da je promena metodologije obračuna električne energije dovela do toga da veći broj domaćinstava tokom zime ranije ulazi u skuplje tarifne zone, što se direktno odrazilo na račune građana koji se greju na struju.
„Veći broj domaćinstava sada je zahvaćen višim cenama, jer ranije ulaze u crvenu zonu, naročito tokom zimskih meseci. To je dovelo do drastično uvećanih računa za one koji se greju na struju“, rekao je on.
Na pitanje da li je takva mera mogla da doprinese stabilizaciji EPS-a, Gavrilović odgovara da svako povećanje prihoda pomaže kompaniji koja ima problem sa likvidnošću.
„Kada nemate dovoljno novca i likvidnosti u nekom preduzeću, svaki dodatni prihod i podizanje cena doprinosi stabilizaciji takve firme. Takva je situacija i sa Elektroprivredom Srbije“, naveo je Gavrilović.
On je objasnio da su na rast računa za domaćinstva najviše uticale dve stvari – spuštanje pragova za ulazak u plavu i crvenu zonu, ali i obavezno povećavanje cena električne energije u skladu sa aranžmanom Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom.
„Izmenjena je metodologija obračuna, i to je urađeno još krajem prošle godine, a uz to je podignuta i cena struje zato što postoji obaveza iz aranžmana sa MMF-om da se dva puta godišnje prilagođava cena električne energije za domaćinstva“, rekao je Gavrilović.
Kako je dodao, zahtev MMF-a je da velika javna preduzeća postanu finansijski održiva na tržištu.
„MMF kroz stand-by aranžmane sa Vladom Srbije insistira da ključna javna preduzeća budu samoodrživa, a to se pre svega odnosi na EPS i Srbijagas“, naveo je Gavrilović.
Govoreći o promenama metodologije obračuna električne energije, Gavrilović kaže da je njihov konkretan efekat za građane – više cene struje.
„Rezultat tih promena su više cene. Jedan deo odnosi se na obavezu iz aranžmana sa MMF-om da se cena električne energije za domaćinstva dva puta godišnje usklađuje, odnosno povećava, a novo povećanje tek sledi“, rekao je on.
Kako je objasnio, dodatne izmene omogućile su EPS-u da određene troškove poslovanja uključi u račune za domaćinstva kroz sistem garantovanog snabdevanja.
„Sada je omogućeno da se pojedini dodatni troškovi Elektroprivrede Srbije rasporede na račune građana. Pominje se, recimo, lizing opreme ili vozila koje koristi EPS“, naveo je Gavrilović.
Posebno će, kako kaže, biti pogođeni i takozvani prozjumeri – domaćinstva koja imaju solarne elektrane i proizvode deo sopstvene električne energije.
„Kupci-proizvođači biće više opterećeni pojedinim stavkama na računu, poput reaktivne energije ili prekomerne reaktivne snage“, rekao je Gavrilović.
On ocenjuje da je građanima često teško da razumeju sve izmene u obračunu, ali da je krajnji rezultat jasan.
„Efekat svih tih, često nerazumljivih termina i promena jeste da ćemo u budućnosti plaćati više troškove električne energije“, zaključio je Gavrilović.
