Izvor: Press Autor: Nemanja Pajić

Pop pevačica Aleksandra Radović (34) govori o novom albumu, razlozima zbog kojih više neće da se pojavljuje na festivalima i zbog čega nikada ne govori o svom dečku Aleksandru Zeremskom
Posle dvogodišnje pauze, Aleksandra Radović pre nekoliko dana objavila je treći album pod nazivom „Žar ptica”. Pevačica, koja je u svojoj karijeri više puta nagrađivana u Srbiji i regionu, zadovoljna je dosadašnjom reakcijom publike na nove pesme.

U intervjuu za Press Aleksandra, između ostalog, otkriva da njena profesionalna misija nije samo pevanje, već stalna borba da se u Srbiji iskoreni šund.

Zbog čega više ne želiš da se pojavljuješ na muzičkim festivalima?
- Prevazišla sam festivale. Mislim da je mnogo bolje da novac, vreme i trud ulažem u albume jer znam da se to isplati. Naši festivali jesu uglavnom neregularni i ne znam zašto se to negira.

Ipak, da li bi volela da jednog dana predstavljaš Srbiju na „Evrosongu”?
- Nemam ambicije da se takmičim. Međutim, ako jedne godine ljudi iz organizacije za izbor našeg predstavnika odluče da se predstavnik Srbije ne bira takmičarskim putem nego direktno, možda bih. To je, svakako, interesantna manifestacija.

Iako pevaš pop muziku, pevala si prateće vokale brojnim folk pevačima. Iz zadovoljstva ili finansijske potrebe?
- Poslednjih nekoliko godina se time i ne bavim. Pevala sam bek vokale nekolicini folk pevača koji su mi bili interesantni i nikada to nisam radila zbog novca, već zbog iskustva i zabave.

Kakvo je tvoje mišljenje o TV muzičkim takmičenjima?
- Takvi šou-programi su jedina šansa mladim ljudima da pokažu šta znaju i dobiju priliku da započnu karijeru. Meni je jedan od najboljih takmičenja te vrste bio „3K dur”.

I ti ćeš, na neki način, pružiti šansu mladim talentovanim ljudima, budući da si otvorila muzičku školu u Beogradu?
- Svakog 1. septembra i februara primamo nove učenike, a imam i onih koji su sa mnom pune dve godine i koji su neverovatno napredovali. U klubu „Gaučosi” 9. juna imali smo javni čas, živu svirku u trajanju od dva i po sata. Bilo je fenomenalno. Neki od njih su počeli svoju karijeru kao stalni članovi mog benda, neki će raditi kao prateći vokali našim poznatim pevačima, a neki su krenuli na festivale.
Da li je moguće prijateljstvo među javnim ličnostima i s kim se družiš na srpskoj estradnoj sceni?
- Moguće je između ljudi koji su potpuno neopterećeni svojom slavom i uspehom i koji ne razmišljaju o sebi kao o zvezdama. Takvih je, nažalost, malo. Jedan od njih je Sergej Ćetković. Poznajemo se još iz perioda kada ni on, ni ja nismo imali uspeha kao što imamo sada. Ništa se nije promenilo od tada, ni u našem druženju ni u razgovorima. On je jedan od mojih malobrojnih pravih prijatelja na estradi.

Da li si nekada poželela da napustiš muziku?
- Često pomislim da u Srbiji pop muzika nikada neće krenuti nabolje. Mnogo pažnje u medijima dobijaju ljudi koji truju muziku i daju loš primer mladima, i to traje isuviše dugo. Jedino mi veličamo šund i guramo ga u region kao nacionalni brend. To mi je jako tužno i poražavajuće. U takvim trenucima se osećam kao neko ko „ispravlja krive Drine”, kao da se borim protiv vetrenjača. Ne znam da li će se i kada to promeniti.

Odnedavno si u vezi s bivšim direktorom BK televizije Aleksandrom Zeremskim. Međutim, o ljubavnom životu nikada ne pričaš. Zbog čega?
- O svom emotivnom životu nikada nisam govorila, niti ću govoriti. To je samo moj mikrokosmos koji čuvam za sebe i na koji svaki čovek ima pravo. Ljubav je stvar koja podrazumeva dvoje ljudi. Priča na tu temu sa širokim auditorijumom je besmislena.

Preuzeto: BBC

U četvrtak uveče po srednjeevropskom vremenu u Los Anđelesu je umro Majkl Džekson, jedna od najvećih zvezda pop muzike.

Imao je 50 godina i kako se za sada spekuliše, preminuo je od posledica srčanog udara.

Prema izjavama zvaničnika bolnice u LA, ekipa hitne pomoći pozvana je oko podneva po lokalnom vremenu u Džeksonovu kuću, ali su doktori po dolasku ustanovili da pevač ne diše.

Dva sata kasnije ceo svet je uzdrmala vest o smrti Majkla Džeksona.

Uspeh i kontroverze

Majkl Džekson je bio jedan od najuspešnijih i najuticajnijih pop muzičara.

Njegov album Triler najprodavanija je ploča u istoriji.

Počeo je da nastupa kao 11-godišnji dečak u porodičnoj grupi Džekson fajv.

Za juli je u Londonu bila zakazana serija koncerata za koju su neki prognozirali da će biti najveći povratak na scenu jedne zvezde.

Datumi koncerata su, međutim, pomereni i kao razlog su navedeni tehnički problemi, mada su neki mediji spekulisali da je zapravo zdravstveno stanje Majkla Džeksona pogoršano.

Ubrzo po objavljivanju vesti da je kralj popa prebačen u bolnicu u LA, ispred bolnice su počeli da se skupljaju hiljade njegovih obožavalaca.

U samu bolnicu su ubrzo stigli i neki članovi Džeksonove porodice, među kojima i Dženet, La Toja i Džermejn Džekson.

Džeksonov brat je potvrdio vest o smrti pop zvezde:

“Ovo je teško. Moj brat, legendrani kralj popa Majkl Džekson preminuo je u četvrtak, 25. juna. Pretpostavlja se da je doživeo srčani udar, ali će se tačan uzrok smrti znati tek posle izvršene obdukcije. Neka je bog s tobom, Majkl. Volimo te.”

Osim članova njegove porodice, Džeksona su tokom noći oplakivale i hiljade obožavalaca koji su se okupili ispred bolnice u koju je bio prebačen. Neki od njih su rekli:

“Ovo je vrlo, vrlo tužno. Bio je idol svih, svih na svetu. Meni je mnogo žao.”

“Sve će sada da se promeni. Ovo je dan kada je umrla muzika.”

“Mislim da je bio veliki umetnik sve dok nije krenuo putem koji ga je doveo u poziciju da bude nešto drugo osim talentovanog muzičara. Posle toga su ga ljudi posmatrali više kao čudaka.”

Džeksona su tokom života i izrazito uspešne karijere pratile brojne kontroverze.

Kulminacija je dostignuta 2005. godine kada je uhapšen pod optužbom da je zlostavljao 14-godišnjeg dečaka.

Posle petomesečnog sudskog postupka, Džekson je oslobođen optužbe.

Planovi za povratak na scenu

Iako su njegovi ekscentrični maniri i životni stil ponekad bacali u senku značaj i uticaj njegove muzike, Džekson se pripremao za veliki povratak na scenu.

Portparol njegovog kluba obožavalaca u Britaniji Met Blank kaže za BBC da je pevač bio pod velikim stresom:

“Oduvek se govorkalo da Majkl Džekson ima problema sa zdravljem. Ali nije bilo govora o srčanim smetnjama i sličnim teškoćama, već se pričalo o problemima koje je navodno imao sa kožom. Sve je ovo zbog stresa pod kojim je bio, jer je trebalo da se pojavi pred milionima obožavalaca koji ga čekali.”

Glumac Mark Lester je bio kum Džeksonovoj deci.

U izjavi za BBC on je rekao da je sa pevačem razgovarao prošle nedelje:

“Bio je pozitivan i optimističan i baš se radovao odlasku u London. Zvučao je najbolje što se sećam da je zvučao u poslednjih mnogo, mnogo godina.”

Od Majkla Džeksona se očekivalo da napravi veliki povratak na scenu, mada DJ i poznavalac savremene muzike Pol Gambačini kaže da je on lično sumnjao da 50-godišnji pevač lošeg zdravlja može da izdrži 50 koncerata.

Gambačini se osvrnuo na Džeksonovo muzičko nasleđe:

“Majkl nema nikakav značaj za aktulene top liste, jer nije napravio dobru ploču još od 1995. To naravno, nije kritika, jer je punih 26 godina pravio fenomenlnu muziku. S obzirom na to da nije nastupao poslednjih godina, uzbuđenje pred seriju njegovih koncerata u Lonodnu je sve više i više raslo. Kao prvo, to je zato što je Majkl Džekson bio najbolji izvođač uživo kojeg sam ikada video. Vodio je računa o svakom detalju svog nastupa. Bilo bi dobro da je bio u stanju da se, kao Džoni Keš ili Bob Dilan, prilagodi svom kasnijem životu i problemima koje odrasla osoba ima. Toliko je toga mogao da iskoristi iz sopstvenog iskustva i da napravi još neki fenomenalan album. U tome nije uspeo, jer je bio zapleten u mit o kralju popa koji je sam proizveo.”

Preuzeto: Krstarica Autor: Big Elephant

Znam mnoge koje će ova vest izuzetno obradovati. Sećam se da su, dok smo bili klinci, sve devojčice skupljale sličice i postere članova ovog benda i da su vrištale na svaku njihovu pesmu. Samo što smo tada, gotovo svi ne znajući da izgovorimo pravilno, zvali ovu grupu prosto Duran Duran. Tek kasnije smo je umekšali sa “j”.

A sada vest. Grupa “Duran Duran” trenutno snima novi album i sprema veliku turneju. Rad na ovom, inače trinaestom po redu, studijskom albumu počeo je u februaru ove godine. Da se stvari ne prepuštaju slučaju govori i podatak da je za taj posao angažovan jedan od trenutno najpopularnijih i najtraženijih producenata u svetu – Mark Ronson. Upravo on je i najavio materijal s energijom i vibracijama sa samog početka rada benda, tako da fanovi zaista mogu da očekuju onaj pravi i prepoznatljivi “Duran Duran”. Pretpostavlja se da će neki singl ili EP s novim pesmama biti objavljen već na leto, a ceo album se planira za početak naredne godine. Grupa ima zakazane nastupe u Edinburgu, kao i na “Lovebox” festivalu u Londonu sredinom jula, a nakon toga nastupaće po Sjedinjenim Državama. Posetioci ovih koncerata sigurno će biti u prilici da čuju neku novu kompoziciju.

Inače, ovaj bend iz Birmingema, osnovan je 1978. godine i jedan je od onih s najviše komercijalnog uspeha. Do danas su prodali više od 70 miliona albuma, a vlasnici su i 14 singlova koji su ušli u Top 10 na “UK Singles Chart” listi i čak 21 na Bilbordovoj Hot 100 listi. Bend su osnovali Nik Rouds (Nick Rhodes), Džon Tejlor (John Taylor) i Stiven Dafi (Stephen Duffy), a kasnije su im se pridružili i Rodžer Tejlor (Roger Taylor) i, posle niza personalnih promena i Endi Tejlor (Andy Taylor) i Sajmon Le Bon (Simon Le Bon). Napominjemo da nijedan od mnogobrojnih Tejlora u bendu nije u srodstvu s onim drugim. Iako se postava benda vremenom menjala, zanimljivo je da on nikada nije prestajao s radom.

Danas, eto, posle više od 30 godina rada i svima dobro znanih hitova poput “Planet Earth”, “Careless Memories”, “Hungry Like The Wolf”, “Save A Prayer”, “The Reflex”, kao i nešto kasnijih “Ordinary World” i “(Reach Up for the) Sunrise”, uskoro ćemo imati priliku da uživamo i u novim pesmama, koje će nas, iskreno se nadamo, bar nakratko vratiti u prošlost i podsetiti na to sjajno vreme.

Fleetwood Mac je englesko/američka grupa osnovana 1967. godine u Londonu, Velikoj Britaniji. Od postanka, bend je imao redovnu smenu postave i početne postave samo su trajale po 2 godine. Bend su sastavili bivši članovi grupe John Mayall and the Bluesbreakers -  Peter Green (solo gitara/vokal), Jeremey Spencer (ritam gitara), i bubnjar Mick Fleetwood. Bend je u svojim redovima i planirao bas gitaristu John McVie ali on nije bio zaintersovan za muziku u to doba. Tako je bend odlučio da ukoliko se John McVie predomisli Bob Brunnings bude isteran iz benda.

FM nastavljao je od tada za drugačijim postavama. Najbolji perid za ovaj bend predstavlja period od 1974. do 1988. godine u kojoj su bili Mick Fleetwood, John McVie, Lindsey Buckingham (gitare), Stevie Nicks (vokal)  i Christine “Perfect” McVie (klavijature). Christine McVie nije sa bendom svirala više od 1998. godine ali se pojavljivala redovno kao gost u bendu i pravila je omote albuma.
Članovi
* Peter Green-solo gitara/vokal
* Jermey Spencer-ritam gitara
* Danny Karwan-solo gitara/vokal
* Bob Welch-solo gitara/ritam gitara/vokal
* Dave Walker-vokal
* Stevie Nicks-vokal
* Lindsey Buckingham-gitare
* Rick Vito-gitare
* Betta Milder-vokal
* Mick Fleetwood-bubnjevi
* Bob Brunnings-bas gitara
* John McVie-bas gitara
* Christine McVie-klavijature

Preuzeto: Sve vesti

Sony je odlučio upotpuniti svoju liniju Hi-Fi uređaja dvama novim modelima. Ono što uređaje NAS-SC500PK i NAS-E300HD čini posebnima jest činjenica da sadrže ugrađeni tvrdi disk te mogućnost povezivanja s internetom

Prvi model dolazi pod oznakom GIGA JUKE NAS-SC500PK, a sadrži ugrađeni tvrdi disk kapaciteta 160 GB. Prema navodima iz Sonyja, spomenuti podatkovni prostor dovoljan je za pohranu oko 1.300 sati glazbe ili oko 40.000 pjesama u mp3 formatu (256 kbps). Uređaj sadrži ugrađeni softver Music Transfer koji omogućuje prebacivanje glazbene kolekcije na liniju preko LAN kabla ili bežičnom vezom.

Što se pak podržanih formata tiče, GIGA JUKE NAS-SC500PK reproducira MP3, AAC, Linear PCM, WMA te ATRAC. Sony je nadogradio i zvučnike te audio sustav na novom Hi-Fi sistemu vlastitim tehnologijama kao što su Digital Sound Enhancement Engine i slične, a osnovno pojačalo sustava snage je 100 W.

Sasvim očekivano, sustav se može jednostavno povezati s bilo kojim kompatibilnim Sonyjevim ili Sony Ericssonovim uređajem.

Od 198 pesama ( 99 izvodjaca) koliko se prijavilo na Konkurs koji su Neverne bebe raspisale na svom oficijalnom fan sajtu www.neverne-bebe.com sa zeljom da pomognu na putu afirmacije mladih muzicara, nakon dve selekcije izdvojeno je 19 pesama.
Izabranih 19 pesama ostaje u konkurenciji za plasman u finalni deo (5 najboljih) od kojih ce prvoplasirana pesma po izboru clanova Nevernih beba predvodjenih Milanom Djurdjevicem dobiti priliku da je sasvim besplatno studijski snimi a vicesampionski bend ce se pojaviti kao predgrupa Nevernim bebama na nekom od vecih koncerata u buducnosti. Dva prijavljena benda sa Konkursa (“Uncle Sam Decided” iz Sarajeva i “Venus” iz Mostara) vec su kao predgrupe nastupali na koncertu Nevernih beba u Sarajevu.

Laksi put do ostvarenja muzickih snova i realizacije svojih ideja uz pomoc Nevernih beba i prolaz do finala traze sledeci izvodjaci:
Davor Matosevic – “The truth” (Tuzla), Izmedju – “Tavita” (Surdulica), Simptomi – “Vezi se” (Nis), Aura – “Nemir” (Novi Sad), Orion – “Jesenje ulice” (Split), Jordan Manov – “Ljubov ili son” (Kocan), Mimikrija -”Odlazim” (Kragujevac), Teatar Bizar – “Otrgni se” (Valjevo), B Dust – “Offline” (Leskovac), Big Brothers Band – “Nemoj biti tu” (Tuzla), Burning Circle – “Kindred spirits” (Ruma), Velicko Mimovic – “Kad god me pozoves” (Beograd), Marko Arsenijevic – “Nevera” (Valjevo), Dudlashi – “Ako zelis raj” (Makarska), Chakra Crew – “Bori se” (Slovenske Konjice), Under – “Mindshifted” (Leskovac), Miyatta – “Veruvam vo sebe” (Skopje), Super Confusion – “Loodnica” (Kikinda), Gnijev Andjela – “Snijegovi” Bratunac.

Najbolja pesma po glasovima clanova foruma je “Vezi se”, niskog benda “Simptomi”.

Sve pesme mogu se preslusati na www.neverne-bebe.com.

Preuzeto Krstarica Autor: Big Elephant

Pre svega bih voleo da nam se javi neko ko živi u Humskoj ili okolini, da nam kaže da li se stadion još uvek nalazi na svom mestu ili je malo pomeren. Koliko se tresao te noći, ne bi me čudilo da je sada malo bliže centru grada. E, a sada bih zamolio da nam se javi neko ko je ikada u svom životu bio na boljem koncertu od ovog. Čik!

Pre svega malo brojki i činjenica. Datum je bio 26. maj. Nekada se samo dan ranije na istom mestu slavio Dan mladosti. Da li zbog koncerta ili zbog nečeg drugog, tek sleta i predaje štafete mladosti ove godine nije bilo. Ozvučenje 500 kilovata. Bina duboka 21, a široka 75 metara. Montiralo ju je 300 ljudi. Kapije stadiona su otvorene u 15 časova, iako je gomila fanova čekala ispred još od jutra. Ipak je to za mnoge od njih bilo ostvarenje dečačkog sna. Toga dana je pola grada bilo zatvoreno ili blokirano nepreglednim kolonama ljudi. Na kraju, bilo je celih 40.000 posetilaca iz zemlje i regiona. Koncert je trajao dva sata. To bi ukratko bile te najznačajnije brojke.

Ali, tačno u 21 čas za njih niko više nije mario. Svetla su se pogasila samo minut ranije. A onda je krenuo pravi “rokenrol voz” koji je tutnjao Beogradom narednih 120 minuta.

“Hvala, Beograde, drago nam je što smo ovde. Vreme je za rokenrol. Žurka počinje!”, uzviknuo je na početku pevač Brajan Džonson.

Sledi nekoliko numera s novog albuma “Black Ice”, zatim nezaboravni klasici “The Jack”, “Thunderstruck”, “Hells Bells”, “Anything Goes”, “TNT”, “Whole Lotta Rosie”, histerija, ludilo, najlepša bajka. Učitelj Angus Jang je pokazao, ukoliko je neko kojim slučajem zaboravio, šta je zapravo pravi rokenrol. Završni deo koncerta uz pesmu “Let There Be Rock”, desetominutni solo, prelazak preko mostića i nestajanje na trenutak, zaista nije za priču i objašnjavanje. Samo bismo pokvarili utisak. U svakom slučaju, bilo je neponovljivo, a videli smo šta je sve zapravo moguće izvesti na jednoj običnoj električnoj gitari. Za bis smo čuli hitove “Highway To Hell” i “For Those About To Rock”. Dva sata je proletelo, uz topove, ovaj rokenlol voz je otputovao iz Beograda, ostavljajući nas punih srca u neverici da smo zaista bili na ovakvom spektaklu ili smo samo sve to sanjali. Sada je valjda svima jasno zašto je grupa “AC/DC” do sada prodala više od 200 miliona ploča.

Da nakon toga nije bilo mnogo spavanja, i nije. Da još uvek zuji u ušima, zuji. Ali da je ovo bio jedan od najboljih koncerata u Beogradu ikada – jeste!

Zbog tehničkih problema program Bor grad radija će ubuduće biti emitovan uglavnom vikendom. Ako uslovi budu dozvoljavali družićemo se i radnim danima non stop, kao u predhodna dva vikenda više od 48 sati neprekidno, od petka uveče pa do ranih jutarnjih sati kada ćemo Vas, u ponedeljak, ispratiti u nove radne pobede i poželeti Vam uspešnu radnu nedelju.

Izvinjavamo se vernim slušaocima, ali trudimo se da što pre stvorimo bolje uslove. Dobra muzika, naravno neće nedostajati. Uživajte uz naš program, i naravno uz program Radio MISH-a sa kojim imamo izuzetnu saradnju jer nam često uskače u pomoć  kada imamo nekih problema.  Voli vas – Bor grad Radio.

Družićemo se možda manje ali kavlitetnije!

VIKEND JE DOBAR SAMO AKO GA PROVEDETE UZ BOR GRAD RADIO

Preuzeto: Krstarica Autor: Big elephant

Vraćam se iz Novog Beograda i stojim u Terazijskom tunelu, čekajući da se upali zeleno svetlo. Nema tome mnogo, možda mesec, dva. Golf dobro prehlađen, dvadeset šesta mu je godina. Samo čekam da se ugasi pa da krenem da guram. Ipak ne, ne da se on. Ja sam u traci za pravo, pored mene kolona koja skreće prema Domu omladine. Pogled mi sa komandne table skreće ulevo. Simpatičan autić, možda hjundaji, nisam siguran. Boja siva, ako je verovati daltonisti.

Osmatram vozača. Duga ravna kosa, slepljena uz obraze. Lepa devojka, reklo bi se. Okreće se prema meni, pogled oči u oči. Mislim da je zrno falilo da se onesvestim. Bila je to ona. Aleksandra Radović, glavom i bradom. Ni sam ne znam konkretan razlog tolikog mog uzbuđenja. I ranije sam viđao mnoge poznate ljude, čak svoje idole, pričao sa njima… Ali ovako se nikad nisam osećao. Kolena su mi se u sekundi odsekla i oblio me je hladan znoj. Ni makac. Tek su me malo povratile sirene ovih iza mene, jer je semafor odavno već bio otvoren. Mislim da sam napravio kolonu do Brankovog mosta. Od Aleksandre, naravno, ni traga ni glasa. S obzirom na moje tadašnje stanje, dobro je da sam kući stigao u jednom komadu. Ni dan-danas nisam svestan šta mi se tamo, na izlasku iz tunela desilo, a još uvek sam besan na sebe što nisam bilo kako reagovao. Bar da sam se nasmejao ili mahnuo. Jedino što sam nakon toga mogao da zaključim je da je Aleksandra Radović, zapravo jedna super žena i fenomenalna pevačica, koja je daleko iznad ovog vremena i prostora u kome se nalazimo.

E, sad, kako onda objašnjavam činjenicu da o jednoj takvoj osobi, kakve nema na ovim prostorima, nismo pisali više od godinu dana? Upravo njenim karakterom. Tiha, mirna, nenametljiva, govori samo kad imao debeo razlog. Svesna svojih kvaliteta, ne pametuje previše po medijima, kao što radi bar 90 odsto estrade. Ne truje javnost praznim pričama tipa šta voli da jede, gde se oblači, ko je zadužen za njen izgled… Ali zato kad pusti glas, vreme staje. Zaista je boginja, pravi dragulj ovog podneblja.

Zbog svega ovoga sam se i jako iznenadio kada sam nedavno video njen intervju na jednoj manjoj televiziji. Otpratio sam sve i upijao svaku reč. A povod je bio više nego značajan. Aleksandra Radović, biser našeg estradnog neba, ima novi album, koji će se uskoro pojaviti u prodaji. Spot za pesmu “Nemoj” već se zavrteo na raznim televizijama. Eto, posle bezimenog prvenca iz 2003. godine s megahitovima “Ako nikada”, “Kao so u moru”, “Nema te žene”, “Još danas” i “Laž”, i drugog albuma – “Dommino” iz 2006. (“Zagrli me”, “Nisi moj”, “Možda je bolje bez mene”, “Neću plakati”, “Karta za jug”), do kraja meseca trebalo bi da dobijemo novi materijal, koji željno iščekujemo. Posle toga, nadamo se, slede koncerti i promocije, ali da ne trčimo pred rudu. Da sačekamo mi prvo novi album.

A ja ostadoh da iščekujem neki novi susret, kako bih joj objasnio koliko je zapravo veliko moje poštovanje prema njenom liku i delu. Pa makar to opet bilo u tunelu… Niko kao Aleksandra!

Preuzeto: Krstarica Autor: Big Elephant

Domaći teren. Pričamo o jednom od naših najkompletnijih bendova. I u muzičkom, i u vizuelnom, i u scenskom smislu. Oduvek su težili savršenstvu. Zbog toga su i pauze između albuma bile nešto veće.

“Bjesovi” su pažnju privukli još svojom pojavom i činjenicom da imaju dva pevača. Godine 1990. pobedili su na Gitarijadi u Čačku, a ‘93. u Zaječaru. Već svojim prvim albumom – “U osvit zadnjeg dana” (izdavač “Sound Galaxy”) iz 1991, udarili su neizbrisiv pečat u srpskoj rok istoriji. Ipak, najveći uspeh postigli su svojim narednim, bezimenim albumom iz 1994. godine (izdavač “ITMM”). Pesme poput “Vraćam se dole”, “Ime” i “U osvit zadnjeg dana” i danas pri slušanju podjednako ježe kožu kao i tada. Album “Sve što vidim i sve što znam” (“Metropolis Records”) objavljuju 1997. Pored naslovne, izdvajaju se pesme “Kad mi stane dah” i “Dar”.

Posle toga, dva pevača, osnivača i prijatelja – Zoran Marinković i Goran Marić, odlučuju da raspuste bend. Od 2000. “Bjesovi” ponovo postoje, ali u izmenjenom sastavu i sa samo jednim pevačem, Zoranom. Godine 2002. izlazi album “Na živo” (“Metropolis Records”), koji pored najvećih hitova, sadrži i tri nove pesme – “Čak i da mogu”, “Čekam dan” i “Kiša”. Peto izdanje, naziva “31.05.2003.”, zapravo je multimedijalni disk s video snimkom koncerta iz KST-a, održanog upravo tog datuma. Snimanje i štampanje ovog materijala grupa je sama finansirala, a kasnije su svih 1.000 kopija podelili fanovima i novinarima.

I tako stižemo do današnjih dana. Eto, kucnuo je čas, “Bjesovi” najzad imaju novi album. Nakon skoro 20 godina postojanja, ovo je tek šesto njihovo ostvarenje. Pesme su snimljene još 2005, ali zbog poznatih problema u našoj muzičkoj industriji album “Bolje ti” objavljen je tek nedavno, a izdavač je PGP RTS. Obuhvata CD sa devet novih pesama i DVD sa spotovima za njih. Pesme se savršeno uklapaju u dosadašnji opus benda. Album je odličan i toplo ga preporučujemo svima.

Na kraju, poseban osvrt na koncerte ove grupe. Uvek drugačiji, nikad obični. Posebna pažnja na koreografiju i kostime. Spektakularni i neočekivani uvodi u pesme. Specijalni efekti. Stoga ih ne treba zaobilaziti, čak i ako niste fan ove grupe, jer malo je danas takvih koje se s tolikom predanošću i entuzijazmom pripremaju za nastupe. Sve ovo govorim s nadom da će nas “Bjesovi” uskoro obradovati nekim novim, promotivnim koncertom. Ali, o tom – potom. Mi vas sigurno nećemo uskratiti za tu najavu. U međuvremenu, nabavite novi album.