0
0
O svemu tome pričala je dr Radmilom Šehić za televiziju Prva, specijalistom opšte prakse, koja ističe da potrebe za tečnošću zavise od više faktora, ali da je ključno – ne čekati žeđ.
„U vrelim letnjim danima unos tečnosti treba povećati. Nije poenta u tome da se slepo prati pravilo od dve litre vode dnevno, već da se voda unosi ravnomerno tokom celog dana – ja volim da kažem, da se ‘pijucka’“, objašnjava dr Šehić u emisiji „150 minuta“.
„Nije preterano dodati minimalnu količinu soli u vodu – recimo, tek na vrh kašičice na litar vode. Ta tečnost se može piti tokom dana, gotovo kao blagi rastvor koji pomaže hidrataciji“, navodi ona.
Ističe i da ne treba ignorisati jednostavna, prirodna rešenja. Limunada sa malo soli, kao i namirnice bogate vodom poput lubenice i krastavca, mogu značajno doprineti hidrataciji i osećaju svežine.
„Industrijske supe takođe mogu biti korisne u određenim situacijama, jer vraćaju minerale“, dodaje.
Posebno upozorava na pića koja dodatno dehidriraju organizam.
„Alkohol treba potpuno izbegavati tokom visokih temperatura, jer snažno dehidrira. Kafa takođe deluje diuretički, pa je leti treba ograničiti na jednu šolju dnevno“, kaže dr Šehić.
Jednako važan segment su i deca, koja su posebno osetljiva na visoke temperature.
„Deca nemaju u potpunosti razvijen centar za termoregulaciju do 12. godine i zato spadaju u rizičnu grupu. Njihov organizam sadrži oko 60 odsto vode, pa je redovna hidratacija ključna“, naglašava ona.
Roditeljima savetuje dodatni oprez tokom boravka na suncu: izbegavanje najjačeg sunčevog zračenja u podnevnim satima, boravak napolju ujutru i kasno popodne, kao i stalno unošenje tečnosti.
„Važno je da se na žeđ ne čeka. Kada je osetimo, organizam je već u blagoj dehidrataciji. Leti je zato najbolji pristup – stalna, umerena hidratacija tokom celog dana“, zaključuje dr Šehić.
