0
0
Nije lako napolju na vrućini, a još je teže kad je vrućina i u hladu, pa nigde spasa. Vruće je i u kafiću, a naročito dok se čeka prevoz.
Beograđani toplotu rasteruju lepezama, ručnim ventilatorima, rashlađuju se vodom i kupanjem u bazenu.
Deca i kućni ljubimci ne smeju se ostavljati bez nadzora u kolima, jer temperatura u vozilu za kratko vreme može da bude i dvostruko viša nego napolju. Na vrućini smo umorniji, kontracija slabi, a rad na visokim temperaturama može da bude i opasan.
„Ako se radi o građevincima, putarima, ti teški fizički poslovi, njihovi šefovi, poslovođe da rasporede u jutarnjim i poslepodnevnim časovima, da im se obavezno obezbedi neki mali odmor i češće pauze“, savetuje internista Zoran Kovačević.
Svakih pola sata svakom bi godila čaša vode, lagana odeća i što kraće boraviti na suncu u najtoplijem delu dana. Telo samo šalje upozorenja kad se bori sa vrućinom.
„Dolazi do vazodiletacije krvnih sudova kože, ali se ta toplota prenosi i na ostatak organizma, zagrevaju se organi, a sa druge strane imamo znojenje, gubljenje elektrolita i to predisponira, pre svega, padom krvnog pritiska – glavobolja, vrtoglavica, nesvestica, umor, malaksalost“, objašnjava profesor doktor Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja.
Klima pruža najbrže olakšanje, ali doktori upozoravaju – razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne sme da bude veća od pet do sedam stepeni. Nagli prelazak iz toplog u hladno, nije dobar ni prilikom ulaska u vodu, ako se rashlađujete na rekama i bazenima.
„Rashlađivanje pre ulaska u vodu, izbegavanje prekomernog unošenja hrane i pića, strogo nekonzumiranje alkohola i psihoaktivih supstanci, neprecenjivanje svojih sposobnosti“, navodi Dragan Kerkez iz Udruženja spasilaca na vodi Srbije.
Vruće jeste, ali nije prvi put. Mnogi će se zauvek sećati 2024. godine, koja je bila najtoplija od kada postoje meranja.
