0
0
Planina Erebus, smeštena na ostrvu Ros u okviru Rosovog mora, nije samo najjužniji aktivni vulkan na Zemlji, već i jedna od najfascinantnijih prirodnih laboratorija. Dok je većina vulkana poznata po razornom pepelu i lavi, Erebus poseduje karakteristiku koja ne postoji nigde drugde na planeti – on u atmosferu svakodnevno ispušta mikroskopske kristale čistog zlata.
Ovaj fenomen prvi put je detaljno opisan u studiji objavljenoj 1991. godine u časopisu Geophysical Research Letters. Istraživanje je pokazalo da vulkan dnevno emituje oko 80 grama čiste zlatne prašine. Ove čestice su toliko sitne i lagane da mogu putovati i do 1.000 kilometara daleko od samog kratera.
Savršena geometrija plemenitog metala
Istraživački tim, koji je predvodila geohemičarka Kimberli Miker sa Instituta za rudarstvo i tehnologiju u Novom Meksiku, sproveo je detaljnu analizu uzoraka snega oko kratera, oblaka gasova iznad jezera lave, ali i antarktičke troposfere. Rezultati su bili zapanjujući: u svim uzorcima pronađene su čestice zlata.
„Posmatranja elektronskim mikroskopom otkrila su da čestice nisu nepravilna zrna, već dobro definisani, poliedarski kristali skoro savršenih geometrijskih oblika“, navodi se u naučnim nalazima.
Neki od ovih kristala dostižu prečnik i do 60 mikrometara.
Misterija koja traje duže od 30 godina
Iako vulkani poput Etne (koja emituje oko 2,4 kg zlata dnevno) ili Kilauere (500–800 grama) proizvode veće količine ovog metala, Erebus ostaje jedinstven jer zlato izbacuje u obliku kristala. Naučnici decenijama pokušavaju da odgonetnu kako se zlato odvaja od ostalih jedinjenja i kristališe unutar vulkanskog sistema.
Jedan od predloženih modela sugeriše da se zlato odvaja od lave putem isparljivih jedinjenja koja sadrže hlor. Kako se ovi gasovi hlade, zlato se kristališe pre nego što padne na antarktički led. S druge strane, vulkanolog Filip Kajl izneo je teoriju da se zlato postepeno formira unutar kore na površini jezera lave, odakle ga podižu vulkanski gasovi.
