0
0
„Ova nagrada je za mene znak da sam ostario. Više ne mogu da se računam u mlade. U svakom slučaju nagrade su u relativna i diskutabilna kategorija. Jedina prava nagrada svakog autora koji drži do sebe, su čitaoci, a jedino pravo merilo kvaliteta je vreme. Ako za dvadeset godina neko i dalje bude čitao ovu knjigu i ako mu bude bila zanimljiva, to će značiti da je dobra. A ova nagrada znači da je žiri odlučio da zbog nečega treba da dobije nagradu.“ – rekao je Branislav Dimitrijević, dobitnik ovogodišnje nagrade „Knjiga godine borskog autora“, i to za knjigu „Kako sam pevao sa ovcama“.
Knjiga godine borskog autora za 2008 godinu
Narodna biblioteka Bor već 14 godina dodeljuje nagradu „Knjiga godine borskog autora“, čiji je smisao vrednovanje lokalnog književnog stvaralaštva. Za nagradu mogu konkurisati „sve beletrističke knjige autora koji žive i stvaraju u borskoj opštini, objavljene u prethodnoj godini na srpskom jeziku“ (član 3. Odluke o ustanovljavanju nagrade „Knjiga godine borskog autora“).
Pretpostavljamo da će se svako ko ima uvid u književno stvaralaštvo borskih autora u poslednjih nekoliko godina složiti da je i ovogodišnja produkcija, poput onih poslednjih, veoma skromna i po broju objavljenih naslova, ali i po kvalitetu.
Zavičajno odeljenje Narodne biblioteke Bor, koje po prirodi svoga posla prikuplja sve što se u gradu objavi, dostavilo je žiriju tek osam knjiga beletristike: tri zbirke poezije, dve zbirke aforizama, jedan roman i jednu zbirku priča, kao i još jednu publikaciju prozne forme, ali koju je teško svrstati u odredjeni književni žanr, ali i složio da je ovom prilikom ne razmatra.
Tako su na konkursu „Knjiga godine borskog autora“ za 2008. Godinu razmatrane sledeće knjige:
1. Kako sam pevao sa ovcama, Branislav Dimitrijević, Niš, 2008.
2. Bela mačka, Bojan Dimitrijević, Niš, 2008.
3. Kasno sam počeo da pišem, Milen Milivojević, Beograd, 2008.
4. Poljubi vazduh, Marko Vojvodić, Bor, 2008.
5. Poezija zarobljene forme, Milorad Antić, Bor, 2008.
6. Bor nije kraj Morave, Dragoslav Pejčić, Bor, 2008.
7. Čvor, Ljubiša Mikulović, Bor, 2008.
Iako zbog broja ponudjenih knjiga nije bilo moguće, ali ni neophodno, ispoštovati Pravilnik o radu žirija i prvo sačiniti uži izbor od 6 knjiga, žiri je u obzir uzeo 4 knjige, o čemu svedoče i pojedinačni glasovi žirija:
– Kako sam pevao sa ovcama (4 prva mesta)
– Kasno sam počeo da pišem (1 prvo mesto, 2 druga i 1 treće)
– Bela mačka (3 druga mesta, 1 treće)
– Poljubi vazduh (3 treća mesta)
Žiri u sastavu: Jelica Živković, Sladjana Radosavljević – Djošić, Violeta Stojmenović, Goran Milenković i Ana Janković (predsednik žirija), većinom glasova odlučio je da nagradu „Knjiga godine borskog autora“ za 2008. Godinu dobije Branislav Dimitrijević, za knjigu Kako sam pevaosa ovcama (Niš, Imprime, 2008).
Nagrađena knjiga se zove „Kako sam PEVAO sa ovcama“. Ova sasvim nenamerna greška me je prilično razveselila nakon emisije u pola devet na borskoj koja me je žestoko iznervirala. Kako sam SPAVAO sa ovcama…. ha, ha.
Desava se Ana, ne zameri.
I nije na odmet malo humora … treba nam!
Ne zameram, taman posla, baš sam se slatko nasmejala, jer sam ja pre sveta „vizuelni tip“, pa od svega što čujem, pročitam – pravim sličice u glavi.
Ima jedna knjiga u biblioteci baš o štamparskim greškama. Nenamernim, naravno. Napisao ju je Ivan Klajn godinama sakupljajući takve greške iz štampe. Knjiga se zove „I filozofi su LUDI“ (umesto: ljudi). Greška iz gornjeg teksta je zaslužila da se nađe u knjizi.
Ma to treba negde da bude i posebna tema. Evo i Ana je dala svoj doprinos
„…baš sam se slatko nasmejala, jer sam ja pre sveta “vizuelni tip”, pa od svega što čujem…“
He he … baš prija ova slučajno izazvana diskusija.
a gde je bane? on čita ali ne komentariše.
Snežni čovek je lepo primetio: pratim dosta blogova, ali retko komentarišem. Ali hajde ovde da se ipak malo opustim:
Hvala žiriju što je odlučio da nagradi moju knjigu. Takve stvari svakako jesu veoma prijatne.
Rekao sam u izjavi odmah nakon proglašenja da su nagrade relativna i diskutabilna kategorija. Da ne bih bio pogrešno shvaćen, pojasniću malo na šta sam mislio. Svake godine borski žiri bira između različitih književnih kategorija: romana, priča, pesama, aforizama… To je otprilike kao kada sportski novinari biraju ko je najbolji između košarkaša, fudbalera, atletičara, šahiste, plivača… To se, naravno, radi, ali je odluka uvek teška. Čak i kada se posmatraju zbirke ljubavne, misaone, deskriptivne, satirične i, na primer, dečije poezije, nailazimo na problem teške uporedivosti. Ili, na mom primeru: KAKO SAM PEVAO SA OVCAMA i PRAVI DAN ZA U RIBE su, premda se u oba slučaja radi o pričama, o istom autoru, istom stilu i istoj estetici pisanja, sasvim su različite u pristupu pisanju, te kao da se radi o dva žanra. Uporediti ove dve knjige kvalitativno već je jako teško, šta onda reći kada se žiri nađe pred zadatkom kakvog redovno ima?
Ove godine je, recimo, i knjiga Milena Milivojevića bila jako dobra. Da je i ona dobila nagradu, mislim da to ne bi bilo nepravedno. Samo bi takođe bilo relativno i diskutabilno.
Dodao bih još da je Milen nakon saopštenja žirija bio prvi koji mi je prišao i čestitao. Što je samo još jedan pokazatelj o kakvom se autoru i čoveku radi.
Hvala Bane, vaš rad je prepoznatljiv ali veoma inspirativan i nadahnut, što uz način na koji „nosite“ i promovišete slogan „Književnsot na struju“ daje jedan nesvakidašnje snažan pećat književnim krugovima grada.
Još ću vas upitati pošto sam negde pročitao da se priprema i prezentacija školskog lista „Jasmin“ šta se dešava po tom pitanju jer sve informacije vode ka narodnoj biblioteci, gospodinu Milenu i naravno vama.
Za sada je sve još uvek u razradi ideje. A ogroman problem imam i sa vremenom, jer nekako, kad god završim jedan posao, uvek su mi u toku još druga dva.
JASMIN je svakako jedna od najznačajnijih stvari koje su se dogodile u borskoj kulturi i kao takav je vanvremenska kategorija. Hoću da kažem – bolje da tu ideju realizujemo kasnije nego da je realizujemo loše.