Deo OSMI

Gustav Šodoar je napustio Majdanpek u čvrstom uverenju da je dobro radio, ali da je njegovo proterivanje posledica spletki i intriga, koje neki udvorički nastrojeni ministri pletu protiv njega na dvoru mladog i kontroverznog srpskog kralja Aleksandra Obrenovića. Žalio se da mu se rudnik oduzima da bi se poklonio kralju kao svadbeni dar! Ovakva ponuda je zbilja učinjena, ali ju je kralj odbio. Za razliku od kralja, buduća kraljica, dvorska dama Draga Mašin, oberučke je primila u miraz susedno selo Debeli Lug, u kome je do tada za kraljevu štalu gajena zob. Po ubistvu kraljevskog para 1903. godine, kraljica Natalija je Debeli Lug poklonila Univerzitetu.

Na slici: Kralj Aleksandar Obrenović posetio je Majdanpek avgusta 1893. god. Možda je ono što je tada video uticalo da kasnije odbije rudnik kao svadbeni dar!
Pošto je ugovor sa Šodoarom raskinut 1900. godine a predstavnici njegove firme i činovnici bez prethodne opomene udaljeni iz rudnika, čuvanje preduzeća je povereno vladinom komesaru Mihailu Blagojeviću. On je broj radnika sveo sa 240 na 50, i za dve godine sa njima uspeo da da proizvod u vrednosti od 120.000 franaka.
Ubrzo Majdanpek dobija novog zakupca, izvesnog dr A. Šene-a, koji je u rodnoj Francuskoj bio osuđivan za bespravno vršenje lekarske prakse, jer je po struci bio hemičar. Sa takvom „biografijom“ prelazi 1894. u Brisel, gde uspeva da se nametne vlasnicima krupnog kapitala. Nastupajući kao njihova „izvidnica“, zakupljuje Majdanpek, pretpostavlja se za zadatkom da podrobno ispita uzroke propasti niza njegovih prethodnih vlasnika. Za prikupljanje neophodnih podataka spretnom Šeneju je bilo dovoljno samo godinu dana.

Na slici: Uvodne odredbe Ugovora potpisanog 5. IX 1902. kojim Belgijanac A. Šene zakupljuje Majdanpek na 50 godina. Završni deo dokumenta kojim samo posle godinu dana, tačnije 12. IX 1903. godine, Šene galantno i bez ikakvog ograničenja prenosi Majdanpek na Bezimeno društvo iz Belgije.

Izvor: Muzej Majdanpek