0
0
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), rast privrede najviše je podstakla trgovina na veliko i malo. Ovaj sektor je u prvom kvartalu ove godine porastao za 4,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
IZVOR; Piše: Suzana Peljto
Takođe, značajan doprinos privrednom rastu dala je i poljoprivreda, koja je ostvarila rast od 7,1 odsto u odnosu na prošlu godinu, a zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima.
Iako je stopa rasta poljoprivrede veća, trgovina i povezane usluge, zbog znatno većeg učešća u ekonomiji, dale su veći doprinos ukupnom rastu BDP-a.
Srbija je u prvom kvartalu ove godine ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,2 odsto, što je nešto bolji rezultat od onoga koji su očekivale i domaće i strane finansijske institucije, među kojima su NBS, MMF i Svetska banka.
U odnosu na prethodni kvartal, rast je iznosio 0,2 odsto.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), rast privrede najviše je podstakla trgovina na veliko i malo. Ovaj sektor je u prvom kvartalu ove godine porastao za 4,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Takođe, značajan doprinos privrednom rastu dala je i poljoprivreda, koja je ostvarila rast od 7,1 odsto u odnosu na prošlu godinu, a zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima.
Iako je stopa rasta poljoprivrede veća, trgovina i povezane usluge, zbog znatno većeg učešća u ekonomiji, dale su veći doprinos ukupnom rastu BDP-a.
Podaci RZS-a pokazuju i pad u pojedinim sektorima. Industrija je zabeležila pad od 0,7 odsto, dok je građevinarstvo palo za 5,1 odsto.
Ukoliko se rast BDP-a u Srbiji uporedi sa privrednim rastom u evropskim zemljama, vidi se da je Srbija ostvarila najvišu stopu rasta u Evropi u prvom kvartalu ove godine, čime se i predsednik Aleksandar Vučić pohvalio:
„Srbija je u prvom kvartalu ove godine prva u Evropi po stopi rasta BDP-a“.
Dodao je da su po stopi rasta iza Srbije ostale Poljska, Slovenija, Kipar, Bugarska, Island, Španija, Letonija, Estonija, Hrvatska, Češka, Litvanija, Švedska, Francuska, Holandija, Italija, Slovačka, Nemačka, Švajcarska, Rumunija i Irska.
„Samo u aprilu rast je bio četiri odsto. Ono gde imamo probleme jeste energetika. Pojačali smo građevinu i izdavanje dozvola. Verujem da će se to videti u drugom, pre svega trećem i četvrtom kvartalu“, naveo je Vučić za TV Prva.
Jedan od sagovornika Danasa ukazuje da to što je privredni rast Srbije najviši u Evropi ne znači automatski i bolji životni standard građana, uz podsećanje da inflacija uporno nagriza rast plata i penzija.
„Rast BDP-a iznad očekivanja, usluge i domaća tražnja ključni pokretači“
Predsednik Saveta guvernera NBS Ivan Nikolić kaže da je rast BDP-a Srbije od 3,2 odsto nešto viši od ranijih procena i da predstavlja dobar rezultat u poređenju sa rastom u drugim evropskim zemljama, ukazujući da je privredni rast Srbije među najvišim u Evropi.
Takođe, Nikolić dodaje da je to dobar rezultat i uprkos složenim globalnim okolnostima, među kojima je glavni rast cena energenata – nafte i gasa.
Najvažniji pokretač rasta u prvom kvartalu ove godine, navodi Nikolić, bile su usluge, posebno trgovina na veliko i malo.
On ističe da iza toga stoji realni rast zarada, odnosno snažan rast domaće tražnje, koji se nastavio iz prethodne godine uz dodatni efekat smanjenja inflacije.
„Upravo ta kombinacija podržala je snažan rast potrošnje i ukupne ekonomske aktivnosti“, kaže Nikolić za Danas.
I poljoprivreda je, prema njegovim rečima, zabeležila snažan rezultat zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima. Međutim, njen doprinos ukupnom BDP-u ostaje ograničen zbog manjeg učešća u strukturi privrede, pa je na taj način najveći doprinos dala trgovina na veliko i malo, objašnjava Nikolić.
S druge strane, ukazuje, građevinarstvo i industrija imali su slabiji učinak.
Nikolić objašnjava da je u građevinarstvu razlog za to veliki deflator, odnosno rast cena inputa praktično je poništio realni rast.
Kada je reč o industriji, Nikolić ukazuje da je i taj sektor pokazao znake oporavka u martu i aprilu, pre svega zahvaljujući radu rafinerije, pa se očekuje da će drugi kvartal doneti njen pozitivan doprinos.
Govoreći o kratkoročnim izgledima, Nikolić navodi da ne vidi faktore koji bi mogli ozbiljnije da ugroze trenutne izvore rasta i da bi on do kraja godine mogao biti i viši od predviđenog.
„Izvori rasta su trenutno jako stabilni“, ističe Nikolić, uz ocenu da bi industrija i građevinarstvo u drugoj polovini godine mogli dodatno da ojačaju, ukoliko ne dođe do novih globalnih poremećaja.
Međutim, ocenjuje da se globalne tenzije, uključujući sukobe na Bliskom istoku, postepeno smanjuju
Kao ostale glavne pretnje privrednom rastu izdvaja moguće poremećaje u radu rafinerije i sankcije NIS-u, uz napomenu da bi bez tih problema rast bio još snažniji u prvom kvartalu.
„S obzirom na nisku bazu, rast od 3,2 odsto nije neočekivan“
Ekonomista Saša Đogović kaže da je dobro da postoji privredni rast, ali ukazuje da treba imati u vidu da je Srbija prošle godine imala nisku bazu za poređenje.
„Prošle godine imali smo društveno-političku krizu, koja je u svom pojavnom obliku imala eruptivni karakter, što je dovodilo do toga da dođe do negativne dinamike turističkog prometa, osetnog pada stranih direktnih investicija, ali i maloprodajnog prometa. Imali smo i kašnjenja u realizaciji građevinskih aktivnosti, imali smo pad građevinskih radova…“, ukazuje Đogović.
Prema njegovim rečima, imajući u vidu te pokazatelje iz prošle godine i nisku bazu, trenutni rast od 3,2 odsto nije ništa neočekivano.
Đogović naglašava da će u narednom periodu doći do određenog posustajanja ili ublažavanja stope privrednog rasta, pre svega, kako kaže, zbog inflatornih pritisaka.
„Inflacija je u prvom kvartalu ove godine bila pod kontrolom, ali će posebno doći do izražaja od septembra ove godine, imajući u vidu uredbu o ograničenju trgovačkih marži koja je doneta u septembru prošle godine, pa će baza za poređenje biti niža. To će značajno da otkoči inflatorne tokove“, kaže Đogović za Danas.
Uz to, dodaje, na rast inflacije će uticati i rast cena energenata i veštačkog đubriva, kao posledica rasta cena nafte i gasa na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Đogović ističe da se očekuje i da će građani manje kupovati zbog porasta inflacije u narednom periodu, podsećajući da je upravo maloprodaja bila jedan od glavnih pokretača rasta privrede u prva tri meseca ove godine.
„Takođe, zbog troškova prevoza, posebno avio-prevoza, doći će do određenog ublažavanja priliva turista iz inostranstva, tako da će se u narednom periodu to videti kroz ublažavanje pozitivne dinamike turističkog prometa, za razliku od ova prva tri meseca“, smatra Đogović.
Ono što bi, dodaje, moglo da „gura“ privredni rast u narednim mesecima jeste autoindustrija, odnosno proizvodnja Fiat Grande Pande u Stelantisu u Kragujevcu, ali i Ziđin kroz izvoz bakra i zlata, i građevinarstvo zbog EXPO-a i drugih većih državnih projekata.
„To će tokom cele godine podizati ovaj privredni rast, ali svakako on će biti ispod onog koji je planiran. Očekivao se ranije privredni rast za ovu godinu od 3,5 odsto, pa je NBS spustila na tri odsto, MMF je spustio na 2,8 odsto, a Svetska banka na 2,7 odsto“, podseća Đogović.
Dodaje da će to verovatno i biti rezultat privrednog rasta Srbije na kraju godine, imajući u vidu i dalje visoku cenu nafte na svetskom tržištu, slabu tražnju i usporavanje evropske i svetske privrede.
Šta za građane znači to što je BDP Srbije najbolji u Evropi?
Na pitanje šta za građane znači to što je BDP Srbije najviši u Evropi i da li će to videti kada otvore novčanik, Đogović ocenjuje da će inflacija nagrizati ili neutralisati rast njihovih prihoda sa početka ove godine.
„Inflacija koja će probiti projekciju od 4,5 odsto, a to je gornja projektovana granica NBS, svakako će poništiti stopu rasta plata u javnom sektoru i rasta penzija sa početka godine, i u značajnoj meri će pojesti realnu kupovnu moć penzija i plata“, kaže Đogović.
Ukazuje da na inflaciju u Srbiji ne utiče samo spoljni faktor, već i unutrašnji, među kojima je monopolsko ponašanje određenih preduzeća, pa i na lokalnom nivou, kao što su komunalna preduzeća koja, ističe, podižu cene svojih usluga bez ekonomskog opravdanja.
„Recimo kod odnošenja smeća, odvođenja otpadnih voda, vodosnabdevanja itd. U nekim segmentima je rast bio dvocifren na godišnjem nivou u aprilu ove godine u odnosu na april prošle, a to nema nikakvog opravdanja. Ta preduzeća nisu rezervoar nekih novih investicija ili poboljšanja usluga prema građanima, umesto toga se sav teret prebacuje na pleća građana i jede njihov kućni budžet“, ukazuje Đogović.
Na pitanje šta građanima znači podatak o rastu BDP-a, Nikolić kaže da to pre svega znači realan rast plata od oko osam do devet odsto na godišnjem nivou.
„To je direktan pokazatelj standarda“, navodi Nikolić, dodajući da odnos plata i potrošačke korpe trenutno pokazuje najpovoljniji odnos u istoriji.
Kako je zaključio, rast BDP-a i rast domaće tražnje međusobno se podržavaju: „Upravo rast BDP-a je generator potrošnje, ali i potrošnja podstiče sektore koji generišu BDP“.
