Istorijat rudarstava Istočne srbije
0
0
Deo SEDMI
Na slici:U bravarskoj radionici urađena je novembra 1882. godine još jedna lokomotiva, kojoj je dato ime kraljice Natalije. Istorijska, prva lokomotiva je na gornjoj slici desno. Ona je sačuvana i danas se nalazi u depou Muzeja jugoslovenske železnice u Požegi.
Posle odlaska Džona Holveja iz Srbije, njegov glavni poverilac bečka firma Šodoar uspeva da, pristankom srpske vlade, 26. juna 1885. godine, dobije u zakup Majdanpek i Rudnu Glavu. Firma Šodoar je u stvari bilo belgijsko preduzeće sa malim učešćem austrougarskog kapitala, sa sedištem u Beču. Na njenom čelu stajao je Gustav Šodoar koji je primio postrojenja Majdanpeka za 720.000 franaka. I o radu Šodoara mišljenja su bila nepovoljna. Protiv njega stalno stižu tužbe, a sa ovim tužbama slažu se i mišljenja Rudarskog odeljenja, da se u Majdanpeku ne radi onako kako je ugovorom predviđeno. Posebna komisija Rudarskog odeljenja zamera Šodoaru što je odustao od eksploatacije gvožđa, da nemilice seče šumu, a ne vodi računa o njenom podmlađivanju i da ne obnavlja uređaje u rudniku.
Prema izvršenom inventaru preduzeća komisija je utvrdila da se vrednost postrojenja smanjila za 300.000 franaka. Potpuno nezadovoljno Šodoarom, koji je po opštem mišljenju vidno unazadio preduzeće, Ministarstvo narodne privrede Srbije mu je 1900. godine oduzelo koncesije i njegove predstavnike udaljilo iz Majdanpeka.
Na slici:Usled bezdušne eksploatacije i potpunog zanemarivanja razvoja rudnika u Majdanpeku, rad u njemu je u vreme stranih zakupaca bio sveden na srednjevekovni nivo. Gornja slika nastala je u Majdanpeku na prelomu vekova.
Izvor Muzej Majdanpek
