0
0
Srbija je u prvom kvartalu ove godine prva u Evropi po stopi rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), u tom periodu srpska privreda zabeležila rast od 3,2 odsto. Međutim, kako za N1 komentariše profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, „nismo najbolji u Evropi, tri zemlje imaju višu stopu rasta“.
„To su Danska, Poljska i Malta, a moguće je da kada se objave podaci za sve zemlje, da će još jedna ili dve zemlje imati viši rast. Nezavisno od toga, to je dobar rezultat za jedan kvartal. Ali, ekonomski rezultati jedne zemlje ne mogu se meriti rezultatom u jednom kvartalu, za ocenu ekonomsko uspeha potrebno je da se posmatra duži period – od pet, 10 godina“, objašnjava Milojko Arsić.
Upitan da li je očekivao ovakva rezultat, odnosno stopu rasta, sagovornik N1 ističe da on jeste „nešto viši nego što bi se očekivalo“.
„I ako gledamo koji su pokretači, to su pre svega domaća tekuća potrošnja, odnosno potrošnja građana i države, a ako gledamo investicije, one su imale vrlo skroman rast. S druge strane, izvoz je imao relativno dobar rast. Takođe, ako se gleda rast po privrednim delatnostima, onda su glavni pokretači poljoprivreda i razne vrste usluga, kao što su trgovina, saobraćaj, IT usluge, finansijske usluge…“, kazao je Arsić.
Kako dodaje, industrijska proizvodnja stagnira, dok su proizvodne delatnosti ostvarile slabe rezultate.
„Ovde je ukalkulisan relativno visok rast poljoprivrede, a za koji nije sigurno da će se ostvariti tokom cele godine. Jer, moguće je da suša, ako se pojavi u julu i avgustu, utiče negativno na prinos jesenjih kultura, koje su važne za Srbiju“, smatra Arsić.
Upitan o rezultatima Srbije u prethodnom periodu Arsić ističe da je, ukoliko pogledamo poslednjih desetak godina, Srbija ostvarila „iznadprosečne rezultate u odnosu na ostatak Evrope“.
„Ali, ako gledamo malo duže, na primer od 2012. godine kada je došlo do promene režima, mi smo na nivou proseka Evrope. Prvih pet godina aktuelne vlasti Srbija je ostvarila najslabije rezujltate od 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope“, rekao je Arsić.
Ali kako dodaje, ništa od toga nije spektakularno.
„Na primer, tokom prethodne četiri godine brži rast od Srbije imaju susedne zemlje – Crna Gora, Albanija i Hrvatska. Prirodno je da se zemlje koje su manje razvijene brže razvijaju i sustižu razvijene zemlje. I Srbija bi to trebalo da radi, ali brže nego što je to radila tokom prethodnih 25 godina“, ocenjuje Arsić.
Upitan da li to znači da je Srbija zarobljena u srednjim stopama rasta – sagovornik N1 ističe poznatu teoriju u ekonomiji – „zemlje koje ne uspevaju da usvajaju visoke tehnologije, pa i da ih u određenoj meri kreiraju, ne mogu da dostignu visok nivo razvijenost“.
Kineske investicije kao spas?
Na pitanje da li će nedavno najavljene kineske investicije, kao i aktuelne, doneti veći rast, Arsić ukazuje da će one „kratkoročno uspeti da pozitivno utiču na privredni rast“.
„Ali, kada su u pitanju nove tehnologije, one će biti značajne za Srbiju samo ako Srbija bude u većoj meri učestvovala u proizvodnji. Odnosno, ako to bude samo sklapanje robota, to neće biti od velike koristi. Ako budu učestvovali inženjeri iz Srbije, onda hoće„, navodi Arsić.
Upitan da li su kineske investicije nadoknadile manjak investicija s drugih strana, Arsić odgovara kategorično – ne.
„Ako gledamo ukupne investicije tokom prošle godine i u prvoj polovini ove godine, one su znatno manje nego što su bile. I to se može očekivati u budućnosti, jer Srbija nije više toliko jeftina za neke vrste industrija, poput tekstilne i automobilskih kablova. I proizvođači iz tih oblasti više ne ulažu u Srbiju, neki se i povlače“, rekao je Arsić.
Kako kaže, u budućnosti Srbija neće moći da računa na visoke strane investicije.
„Srbija može da nadoknadi pad stranih investicija domaćim, odnosno domaćim privatnim investicijama, koje su vrlo niske. I nema naznaka da se stanje popravlja“, smatra sagovornik N1.
Rast inflacije i plata?
Upitan o infaciji i rastu cena, te najavi Narodne banke Srbije (NBS) da će infacija do kraja godine dostići 6%, Arsić navodi da su sve te projekcije uslovne.
„Jer se zasnivaju na tome da neće biti dodatnog skoka cena nafte, a postoje i očekivanja da će cene nafte od sredine godine početi da padaju. To sve zavisi od raspleta sukoba na Bliskom istoku. Jednostavno, uticaj cene nafte na inflaciju zavisi od toga koliko će dugo cena nafte ostati na visokom nivou, a ukoliko ostane na ovom nivou, onda je ova projekcija NBS prilično razumna. Možda bih ja lično dodao još jedan procenat više“, rekao Arsić.
Po pitanju rasta plata u javnom sektoru, sagovornik N1 smatra da bi se trebalo držati opšte prakse, koja je važila u Srbiji i u prošlosti, kao i u drugim zemljama – a to je da se plate u javnom sektoru povećavaju jednom godišnje.
„Prošle godine je povećanje bilo relativno veliko, a solidno na početku ove godine, te treba odustati od novih povećanja do kraja godine. Jednostavno, stanje u privredi nije toliko dobro, a investicije su male. A povećanje plata bi značilo da će biti manje para za investicije u privredi, iako to nije glavna prepreka za investicije. Glavna prepreka je loš privredni ambijent, koji se ispoljava kroz neravnopravan tretman preduzeća od strane države – odnosno, preduzeća koja su bliska vlasti imaju privilegovan položaj“, zaključuje Arsić.
