0
0
Mnogi ljudi se ponekad probude sa osećajem težine u telu, zamagljenih misli i nedostatka odmora. U takvim jutrima često se čini kao da smo sanjali cele noći i da nas je upravo to iscrpelo. Međutim, naučna istraživanja pokazuju da stvari nisu tako jednostavne.
Neretko stičemo utisak da nas živopisni i intenzivni snovi iscrpe, pa se budimo uz osećaj umora. Ipak, istraživanja pokazuju da uzrok toga što ustajemo nedovoljno odmorni leži negde drugde.
Svi ljudi sanjaju, iako se ne sećaju svih snova. Najveći deo sanjanja odvija se tokom REM faze sna (faza brzih pokreta očiju), koja čini između 20 i 25 odsto ukupnog vremena provedenog u snu.
Tokom jedne noći obično prolazimo kroz četiri do šest REM ciklusa, a svaki naredni traje duže kako se približava jutro. Većina ljudi sanja više puta tokom noći, bez obzira na to da li će se tih snova kasnije sećati.
Verovatnoća da ćemo zapamtiti san veća je ako se probudimo tokom ili neposredno nakon REM faze. Na pamćenje snova utiču i emocionalni intenzitet sna, kratkotrajna buđenja tokom noći, ali i individualne razlike u načinu na koji mozak obrađuje i čuva uspomene tokom sna.
Istraživači Jakut Fatima, Danijel Vilson i Nisrin Auira navode da ljudi koji se redovno sećaju živopisnih i emocionalno intenzivnih snova obično imaju lakši i isprekidaniji san.
Šta se događa u mozgu dok sanjamo
Tokom REM sna mozak radi gotovo istim intenzitetom kao i kada smo budni. Dok nervne ćelije aktivno šalju signale, telo ostaje gotovo potpuno nepokretno. Mišići su privremeno paralisani, što sprečava da fizički izvodimo radnje koje proživljavamo u snu.
Istovremeno su veoma aktivni delovi mozga zaduženi za emocije — amigdala, hipokampus i talamus. Nasuprot tome, prefrontalni korteks, koji je odgovoran za racionalno razmišljanje i logičku procenu, manje je aktivan.
Zbog toga snovi često deluju neverovatno stvarno i snažno, iako su ispunjeni nelogičnim i neobičnim događajima. Naučnici ističu da je to potpuno normalan deo funkcionisanja mozga tokom REM sna.
Postoji i još jedna zanimljiva činjenica: većina ljudi veruje da su snovi kratki i isprekidani, ali dokazi govore suprotno.
Kada su istraživači budili ispitanike tokom REM faze i tražili od njih da opišu san koji su upravo sanjali, dužina njihovog opisa uglavnom se poklapala sa vremenom provedenim u toj fazi sna.
Drugim rečima, san koji nam se činio kao da je trajao dvadeset minuta, najverovatnije je zaista trajao približno toliko.
Zašto imamo utisak da smo sanjali cele noći
Ljudi često pogrešno procenjuju koliko su vremena proveli sanjajući. Razlog je jednostavan: živopisni i stresni snovi ostavljaju snažan utisak i duže ostaju u sećanju, dok se manje upečatljivi snovi zaboravljaju gotovo istog trenutka kada otvorimo oči.
