0
0
Naime, tog dana bila je izmerena najviša majska temperatura od kad postoje merenja: 34,8 °C u okolini Londona. Prethodni rekord, zabeležen davne 1944. godine, bio je 32,8 °C u maju, podseća Nikola Zdravković sa portala Klima 101.
Ovaj rekord je posledica jakog toplotnog talasa koji je zahvatio ogromno prostranstvo zapadne Evrope, od Portugala i severa Španije, preko Francuske do juga Engleske.
U Španiji i Francuskoj su temperature na mnogim mernim stanicama prešle granicu od 35 °C, a oboreno je na stotine majskih rekorda.
U pitanju su temperature koje su gotovo 10 °C više od proseka za ovo doba godine – i posledica su pojave „toplotne kupole”, polja visokog pritiska koji je na ovom prostranstvu zarobio topli vazduh, poput lonca na koji je spušten poklopac.
Mada se nalazimo daleko od ovog „lonca”, i u Srbiji je ovih dana postalo naglo toplije.
U Vojvodini, Beogradu i delovima centralne i istočne Srbije, 25. maj je bio prvi tzv. letnji dan ove godine, sa temperaturama preko 30 °C.
Vrućine vladaju gotovo čitavom Evropom, sa izuzetkom južnih delova Balkana: temperature su znatno iznad proseka i u centraloj Evropi (Nemačka, Češka, Mađarska…), u Skandinaviji i Rusiji. Čak su i u Austriji zabeležene temperature preko 30 °C.
Ovakvi toplotni talasi, koji u maju donose vreme koje bi i trebalo da bude retko i usred leta, postaju sve češći i intenzivniji u uslovima klimatskih promena.
Naime, Evropa se zagreva brže od svetskog proseka. A porast prosečne temperature znači da se pomeraju i granice mogućeg kada su u pitanju ekstremi: događaju se vremenske epizode koje nisu bile samo malo verovatne, već često i praktično nemoguće pre samo nekoliko decenija.
Zato se očekuje da će temperaturni rekordi nastaviti da se obaraju u budućnosti – kako oni letnji, tako i tokom proleća, zime, jeseni. A vreme koje je nekada važilo za ekstremno polako postaje normalno i očekivano.
Izvor: Klima 101
