Amerikanci u Boru
Posle raskida ugovora sa rumunskim „Kupromom”, naš kombinat bakra posetili su predstavnici Ambasade SAD
Bor – Nakon izvesnog zatišja, koje je nastalo raskidom ugovora sa rumunskim „Kupromom” i povlačenjem ove kompanije iz procesa privatizacije borskog kombinata bakra, Bor su tokom minule sedmice, kako su javili lokalni mediji, posetili predstavnici američke ambasade u Beogradu. Zvanično, oni su želeli najneposrednije da čuju šta o dosadašnjem i daljem toku privatizacije velike borske i srpske kompanije misle predstavnici njenog poslovodstva kao i predstavnici ovdašnjih sindikata. Nezvanično, međutim, u Boru se govori i o tome da bi ova poseta mogla imati veze i sa zainteresovanošću nekih američkih kompanija (koje su već izražavale dobre namere) da se uključe u proces privatizacije i eventualno jave na novi tender, ukoliko bude raspisan.
Svi su izgledi da proces privatizacije borske kompanije neće uskoro biti okončan, pa se poseta američkih predstavnika dovodi u vezu i sa obnovom proizvodnje u rudnicima bakra u Boru i Majdanpeku, odnosno nabavkom najneophodnije savremene mehanizacije. Ona se i do sada, decenijama, pretežno nabavljala iz Amerike, ali u poslednje dve decenije nabavke su se, zbog finansijskog kolapsa borskog kombinata, zabrinjavajuće proredile i zato bakarna ruda iz naših rudnika nema više čime da se iskopa. Ima je dovoljno, pošto su utvrđene rezerve i veće od otkopanih u minulih sto godina. Ta okolnost i povoljna cena bakra na svetskom tržištu, viša od 8.000 dolara za tonu katodnog bakra povoljnija je i za pet puta nego pre šest godina. I to potvrđuje prognozu najupućenijih da će proizvodnja, i to u dužem periodu, ovde biti veoma isplativa – i Boranima i potencijalnim investitorima.
Naši stručnjaci kažu da bi bilo veoma korisno da se država sada hitno pojavi kao garant kredita za obnovu proizvodnje. Smatra se da bi se to ubrzo isplatilo i Boru i državi. Borski gradonačelnik Branislav Rankić smatra da bi država u novu rentabilnu proizvodnju morala da uloži i sopstveni novac, a ne samo da bude garant kredita, s obzirom na to da je srpska vlada u novembru 2001. godine podržavila borsku kompaniju, preuzevši rukovođenje njome. Ulaganje u obnovu proizvodnje, kažu svi upućeni u Boru, državi se mnogo više isplati nego da iz budžeta izdvaja subvencije za plate onima koji gotovo ništa ne rade, pošto im je mehanizacija potpuno dotrajala.
Ima i onih koji su ubeđeni da bi američki proizvođači rudarske opreme mogli Boranima da isporuče najneophodniju opremu i bez gotovinskog učešća u kreditu, da čekaju da se bakar proda i tek tada počnu da pristižu redovne ugovorene otplate.
U tom slučaju bilo bi i dovoljno vremena da se, bez žurbe, pripremi novi tender za prodaju borske kompanije, mnogo bolji od onog koji je dao prednost nepoznatom i nejakom rumunskom „Kupromu”.
Tekst: S. Todorović