REZERVE BAKRA I ZLATA U BORU MEĐU NAJZNAČAJNIJIM EVROPSKIM NALAZIŠTIMA

0 0
Read Time:2 Minute, 40 Second

Za nastavak geoloških istraživanja, na osnovu kojih se utvrđuje Geološka karta Srbije, država je za ovu godinu u budžetu obezbedila 277,71 miliona dinara ili 2,35 miliona evra, navodi se u godišnjem programu osnovnih geoloških istraživanja za 2022. godinu.

IZVOR

Pravilnik kojim je utvrđen godišnji program istraživanja iz oblasti: osnovnih geoloških istraživanja za izradu geoloških karata, hidrogeoloških istraživanja, inženjersko-geoloških istraživanja, istraživanja mineralnih resursa, geodiverziteta i geoekoloških istraživanja, donela je ministarka rudarstva i energetike 8. aprila, a stupio je na snagu dan kasnije.

U razgovoru za Biznis.rs direktor Geološkog zavoda Srbije Dragoman Rabrenović kaže da je usvajanje Pravilnika o geološkim istraživanjima standardna procedura, odnosno da se ovaj dokument usvaja svake godine.

„Geološki zavod je nosilac svih istraživanja i ovaj program obuhvata praktično celokupnu geologiju, a naš posao se odnosi na izradu geoloških karata – regionalne na formacionom modelu, inženjersko-informacione karte, hidrogeološke karte, karte mineralnih sirovina, metalogenetske geološke karte i ostali studijski programi koji se odnose na osnovna geološka istraživanja“, navodi Rabrenović.

On ističe da se prilikom istraživanja u sferi mineralnih sirovina one registruju u obimu koji je potreban da se predstavi na geološkim kartama koje dalje mogu poslužiti svim zainteresovanim kompanijama za nastavak istraživanja u oblastima gde su registrovana ležišta.

„Prilikom podnošenja zahteva za istraživanja zainteresovani subjekt je dužan da ima geološku kartu preuzetu od našeg Zavoda i ona služi kao ulaz ili osnovna informacija o području sa osnovnim nalazištima mineralnih sirovina. Ono što se registruje na terenu potvrđuje se i laboratorijskim istraživanjima na osnovu prikupljenih uzoraka hemijskim i drugim metodama, čime se dobijaju podaci o sadržini te mineralne komponente“, objašnjava naš sagovornik.

Dragoman Rabrenović dodaje da su geotektonski reoni, putem kojih se prikazuju ležišta gde se traga za pojavama metaličnih mineralnih sirovina, oblast Karpatobalkanida (oko Bora), zatim područja srpsko-makedonske mase, vardarske zone i Dinarida.

„Istraživanja mineralnih sirovina mogu da naprave procenu resursa i rezervi. Geološki zavod svake godine radi bilans resursa i rezervi mineralnih sirovina, nemetala i metala, podzemnih voda, termalnih resursa i rezervi. Podaci su dragoceni za sve zainteresovane, a posebno za potencijalne investitore“, objašnjava Rabrenović.

Prema podacima Geološkog zavoda Srbije, naša zemlja raspolaže strateškim mineralnim sirovinama za koje državni organi utvrđuju obim istraživanja i davanje koncesija za istraživanje.

„Tu se ubraja nekoliko značajnih sirovina kao što su rezerve bakra, olova, cinka, zlata i ostalih obojenih minerala. Ako se uzmu u obzir istraživanja koja su u prvom planu u poslednje vreme, svakako je najdominantniji borski kompleks za koji možemo reći da je sa stanovišta procenjene količine rezervi jedno od značajnijih ležišta u Evropi. Dominantna je eksploatacija bakra, zatim olova, cinka, srebra i zlata, pre svega u kompleksu Čukaru Peki“, navodi Rabrenović.

Naš sagovornik smatra da su geolozi bili nepravedno satanizovani prilikom rasprave o slučaju Rio Tinto, jer „geološka istraživanja, kao i sama eksploatacija, ne utiču na životnu sredinu“.

„Problem nastaje prilikom ekstrakcije, što je specifičan proces koji se sprovodi nad mineralnom sirovinom kako bi se izvukao koristan procenat za industrijsku preradu. Tu postoje određeni problemi koji se moraju dovesti na optimalni nivo koji ne bi trebalo da dođe do stepena kada postaje opasan po životnu sredinu. Svaka promena reljefa jeste na neki način uticaj na životnu sredinu i zato sve mora biti pod nadzorom, u okviru zakonskih okvira“, objašnjava Rabrenović.

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Share Button

Pogledajte još Više od autora

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.