0
0
U Srbiji, prema podacima iz Godišnjeg izveštaja o poslovanju privrede APR-a, postoji pet velikih preduzeća koja nemaju zaposlene. Tačnije kojima je broj zaposlenih nula.
IZVOR; Piše Petrica Đaković
„U 2025. na privredna društva bez zaposlenih odnosi se 29,3 odsto ili 32.773 društva, koja čine značajan segment domaće privrede. Najviše ih je evidentirano u sektoru trgovine na veliko i malo, stručne, inovacione i tehničke delatnosti, prerađivačke industrije i građevinarstva. Među njima, 98,5 odsto je mikro, malih je 423, srednjih 48, a velikih pet“, stoji u ovoj publikaciji.
Razvrstavanje preduzeća po njihovoj veličini reguliše Zakon o računovodstvu. I na osnovu njegovih odredbi se njima dodeljuje ova „titula“. Kriterijumi su broj zaposlenih, ostvareni poslovni prihodi i ukupna aktiva nekog preduzeća. Da bi bilo razvrstano u neku od kategoriji – mikro, malo, srednje ili veliko – preduzeće mora da ispunjava dva od ova tri kriterijuma.
Forbes Srbija istraživao je koja preduzeća u Srbiji imaju nula zaposlenih, a po druga dva kriterijuma spadaju u velika. U kojim sektorima posluju i čime se bave?
Zakonske zavrzlame
Iako ih prema pomenutom Godišnjem izveštaju o poslovanju ima pet, suštinski samo dva velika preduzeća ispunjavaju zakonom propisane kriterijume da budu u ovoj grupi. Razlog za to su zakonom dozvoljeni izuzeci.
Naime, prema podacima koje je Forbes Srbija dostavila Agencija za privredne registre, u Srbiji je u stvari 10 velikih privrednih društava koja se svrstavaju u velika. Njih pet zapravo su investicioni fondovi kojima upravljaju Društva za upravljanje investicionim fondovima. I kao takvi nisu u obavezi prema pomenutom Zakonu o računovodstvu da ispunjavaju nijedan od navedenih kriterijuma kako bi bili svrstani u velika. To mesto im pripada po automatizmu.
Dobar primer ovakvog društva je investicioni fond TS ventures fond doo Beograd. Vlasnik 98,35 odsto ovog fonda je Telekom Srbija, dok 1,65 odsto vlasništva je u rukama upravo Društva za upravljanje fondom TS Ventures.
Podaci iz finansijskih izveštaja pokazuju da ovaj Fond ne ispunjava niti jedan kriterijum da bi imao status velikog. Ali je tu automatski svrstan. Tako objašnjavaju u Agenciji za privredne registre.
Osim ovoga, tu su FQV I doo, fond koji ima na desetine vlasnika. Njime upravlja Društvo za upravljanje investicionim fondom Fifth Quarter Ventures. Jedan od suvlasnika je i državni Fond za inovacionu delatnost.
Nijedno od tih preduzeća nema zaposlenih, a ni po drugim kriterijumima ne ispunjava uslove da bude veliko.
BW Galerija sa nula radnika
Među onih pet koje prepoznaje Godišnji izveštaj o poslovanju privrede je firma BW Galerija. U vlasništvu je, kao i ceo Beograd na vodi, arapske kompanije Igls Hils i države Srbije. Osnovana je septembra 2017. a pretežna delatnost je iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima.
Prema finansijskom izveštaju iz 2025. ova kompanija imala je poslovne prihode od 5,67 milijardi dinara, odnosno vrednost ukupne aktive od 27,9 milijardi dinara.
Pošto su kriterijumi za razvrstavanje u veliko preduzeće prihodi veći od 40 miliona evra, odnosno vrednost aktive veća od 20 milione evra, nesumnjivo je da oni pripadaju toj grupi.
U tu kategoriju, osim Galerije spada i kompanija Allied Beverages Adriatic doo. Registrovana je februara 2018, proizvodi osvežavajuća pića i u vlasništvu je Barlan INC, kompanije registrovane u Delaveru, SAD. Vlasnik je Homoljske vode.
Prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2025. imala je poslovne prihode od 5,9 milijardi dinara i vrednost aktive od 3,2 milijarde dinara.
Sa ove dve kompanije se spisak onih koji imaju nula zaposlenih, a ispunjavaju druga dva kriterijuma da budu veliko preduzeće, završava.
Otkud ih onda pet
U objašnjenju datom Forbes Srbija, APR navodi da se u Godišnjem izveštaju o poslovanju privrede kao pet velikih preduzeća sa nula zaposlenih, izuzev BW Galerija i Allied Beverages Adriatic, svrstavaju još i Capital Faktoring, Zvilo RS, kao i Vantage financial consulting doo.
Nijedno od njih, međutim, ne ispunjava zakonom propisane kriterijume. Primera radi, Zvilo RS je kompanija osnovana aprila 2025. U vlasništvu je Zvilo limited, kompanije registrovane u Ujedinjenom Kraljevstvu. Agenciji za privredne registre predali su prazan finansijski izveštaj. Dakle, nemaju ni zaposlene, ni poslovne prihode.
Zašto ih onda APR razdvaja od investicionih fondova i tretira drugačije, ako ni jedna ni druga ne ispunjavaju kriterijume o razvrstavanju, a što im zakon omogućava, nismo dobili konkretan odgovor.
„Shodno stavu 12. tog člana, NBS, banke, društva za osiguranje i reosiguranje, davaoci finansijskog lizinga, dobrovoljni penzijski fondovi, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, investicioni fondovi, berze i brokereko-dilerska društva, platne institucije i institucije elektronskog novca, kao i faktoring društva smatraju se velikim pravnim licima“.
Drugim rečima, sa spiska od 10 preduzeća, njih osam spadaju u ovu katerogiju. A razlog zašto APR u svom Godišnjem izveštaju ne navodi da postoje ili dva ili 10 velikih preduzeća sa nula zaposlenih, nego pet, mogao bi se naći u sledećem objašnjenju:
„Pod privrednim društvima smatraju se privredna društva u smislu propisa koji uređuju računovodstvo, odnosno koja finansijske izveštaje dostavljaju na obrascima za privredna društva, kao i faktoring društva i platne institucije“.
Dakle, za razliku od investicionih fondova čiji obrazac za finansijske izveštaj izgleda drugačije, preduzeća Zvilo, Capital Faktoring i Vantage financial consulting imaju identičan finansijski izveštaj kao i sva druga privredna društva u Srbiji.
Razlika je samo u tome što oni ne moraju ispunjavati propisane kriterijume da bi im se dodelio status velikog preduzeća.
Graditelj Prokopa ima jednog zaposlenog
Javno dostupni podaci pokazuju da u Srbiji ima manje od pet velikih preduzeća sa samo jednim zaposlenim. Osim jednog izuzetka, uglavnom posluju u oblasti faktoringa. Time, podsećamo, nisu u obavezi da ispunjavaju uslove date o razvrstavanju u Zakonu o računovodstvu.
Jedno je izuzetak. Dodatno zanimljivim ga čini činjenica da se radi o kompaniji Railway city, graditelju poslovnog prostora na železničkoj stanici Prokop. Naime, prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2025. ova firma je imala poslovne prihode od 8,1 milijardu dinara. Aktiva je imala duplo manju vrednost, odnosno 4,1 milijardu dinara.
Ova firma u vlasništvu je istoimenog preduzeća registrovanog na Kipru. Krajnje vlasništvo, međutim, vodi do biznismena Branislava Grujića.
Podsetimo, Railway city je ugovorom sklopljenim sa državom dobio posao završetka železničke stanice Prokop, a zauzvrat dobio mogućnost da na prostoru oko stanice izgradi poslovni kompleks Hide Park. Danas su u tom kompleksu smeštene državne kompanije poput Telekoma i Dunav osiguranja, ali i pojedine državne institucije, o čemu je Forbes Srbija već pisao.
