0
0
Iako su priče o „malim zelenim ljudima“ uglavnom ostale deo popularne kulture, mogućnost postojanja inteligentnih civilizacija negde u svemiru i dalje je ozbiljna naučna tema među astronomima.
Prema rečima autora novih smernica, njihov cilj je da spreče prerane i neproverene objave i da naučnicima ponude jasan okvir za potvrđivanje i saopštavanje eventualnih otkrića.
„Nadamo se da ćemo izbeći situacije u kojima istraživači prerano objavljuju da su otkrili vanzemaljce, ali istovremeno želimo da javnost zna da nam je stalo do otvorenosti i transparentnosti“, navodi profesor Majkl Garet, direktor Centra za astrofiziku Džodrel Benk i predsednik komiteta Međunarodne akademije astronautike za potragu za vanzemaljskom inteligencijom (SETI).
Pitanje nije da li, već kada
Iako deo naučne zajednice i dalje sumnja da će vanzemaljski život ikada biti otkriven, Garet smatra da je pronalazak nekog detektovanog signala samo pitanje vremena.
„Ne znam da li će se to dogoditi ove godine, sledeće godine, u narednoj deceniji ili veku. Ali jednog dana neko će nešto pronaći – verovatno neko ko uopšte nije tražio vanzemaljce, već je proučavao protoplanetarne diskove ili nešto slično“, kaže Garet.
Prema njegovim rečima, nove smernice namenjene su upravo takvim istraživačima koji bi se iznenada mogli naći pred otkrićem od ogromnog značaja i zapitati se šta ono zapravo znači i kakve posledice može imati.
Društvene mreže promenile pravila igre
Novi protokoli predstavljaju ažuriranje smernica koje su prvi put objavljene 2010. godine. Oni propisuju način provere mogućih dokaza o postojanju inteligentnih vanzemaljskih bića, postupak javnog saopštavanja otkrića, kao i čuvanje i razmenu podataka.
Garet ističe da je u poslednjih 15 godina došlo do eksplozije društvenih mreža, što je značajno promenilo okolnosti.
„Tada se činilo da su društvene mreže nešto izuzetno pozitivno. Danas znamo da sa njima mora da se postupa veoma pažljivo. Ako se pojavi neočekivan signal, glasine bi mogle veoma brzo da izmaknu kontroli“, upozorava profesor.
Zbog toga je, dodaje, važno da naučnici kontrolišu način na koji se informacije predstavljaju javnosti kako ne bi došlo do pogrešnih tumačenja ili iskrivljavanja činjenica.
Transparentnost, ali tek posle provere
Ipak, Garet naglašava da transparentnost ostaje jedno od osnovnih načela.
„Mnogi ljudi veruju da se ovakve stvari kriju od javnosti i da su reč o državnim tajnama. Ne mislim da je to tačno. Mi u SETI zajednici želimo da pokažemo da smo otvoreni i transparentni, ali isto tako želimo da sve pažljivo proverimo pre nego što uzbunimo javnost“, ističe prof. Garet.
Protokoli naglašavaju da istraživači moraju da ulože maksimalan napor da potvrde autentičnost svakog signala. Izveštaji o verifikaciji treba da prođu stručnu recenziju, a podaci koji su korišćeni u proveri moraju biti dostupni javnosti.
Istovremeno, naučne institucije i organizacije pozivaju se da aktivno sarađuju sa medijima i korisnicima društvenih mreža, a sve reakcije moraju biti brze, tačne i iskrene.
Bezbednost naučnika postala nova tema
Jedna od novina u odnosu na smernice iz 2010. godine odnosi se na zaštitu naučnika.
Protokoli predviđaju da istraživači imaju pravo da odbiju medijske nastupe, dok se institucijama preporučuje da preduzmu mere radi njihove bezbednosti.
„Mislim da 2010. niko nije ozbiljno razmišljao o ličnoj bezbednosti naučnika. Danas je mnogo lakše otkriti gde ljudi rade i žive, pa je to postalo važno pitanje“, kaže Garet.
Lažne uzbune i podvale
Iako smernice nisu pravno obavezujuće, njihov značaj je veliki, smatra Garet, jer je i ranije bilo slučajeva koji su uzburkali javnost.
„Još uvek postoji izvesna doza podsmeha kada kažete da tražite vanzemaljske civilizacije, čak i među kolegama astronomima. Zato želimo da ovu temu tretiramo što ozbiljnije i da smanjimo broj lažnih tvrdnji o otkrićima. To je važno za kredibilitet našeg rada“, naglašava profesor.
Da li bi trebalo da nas bude strah
Objavljivanje novih smernica poklopilo se sa premijerom novog filma Stivena Spilberga Dan otkrića, koji se bavi pitanjem da li, kako i kada čovečanstvu treba saopštiti da vanzemaljci postoje.
Koliko bi eventualni signal trebalo da zabrine ljude, zavisi i od toga odakle dolazi.
Prema Garetovim rečima, signal udaljen nekoliko hiljada svetlosnih godina mogao bi da bude ohrabrujuć, jer bi verovatno poticao od civilizacije koja je dostigla visok tehnološki nivo i uspela da opstane hiljadama godina.
„Ali ako bismo otkrili nešto odmah izvan Sunčevog sistema, to bi verovatno bilo prilično zastrašujuće“, dodaje on.
Tajnost je praktično nemoguća
Profesor Kris Lintot sa Univerziteta u Oksfordu, koji nije učestvovao u izradi dokumenta, ali je komentarisao ranije verzije, pozdravio je naglasak na transparentnosti.
„U praksi, vest o bilo kakvom potencijalnom signalu gotovo sigurno bi procurila mnogo pre nego što bismo mogli sa sigurnošću da kažemo o čemu je reč. Za proveru takvog signala morale bi da budu uključene opservatorije širom sveta, što znači stotine, ako ne i hiljade ljudi. U takvim okolnostima, čuvanje tajne bilo bi veoma teško, ako ne i nemoguće“, ističe Lintot.
Dodaje da se nada da će nove smernice podstaći naučnike da svoj rad, kao i u drugim oblastima nauke, obavljaju javno i da što više ljudi uključe u „avanturu traganja za životom u svemiru“.
Pouke iz prošlosti
Istoričarka nauke dr Rebeka Šarbono iz Instituta SETI ističe da nove smernice nastavljaju dugogodišnju tradiciju zalaganja za odgovorno i transparentno saopštavanje naučnih otkrića.
Ona podseća na slučaj iz 1965. godine, poznat kao „incident CTA-102“, kada je pogrešno protumačen radio-signal izazvao globalnu medijsku pomamu zbog mogućeg kontakta sa vanzemaljcima.
„Taj događaj je jedan od razloga zbog kojih su nastali prvi principi komunikacije. Podseća nas, kao što je to nedavno pokazala i pandemija kovida, koliko stvari mogu poći po zlu kada ne postoji jasan okvir za saopštavanje neizvesnih naučnih saznanja“, naglašava dr Šarbono.
„Svet se neprestano menja, a principi se pišu i ažuriraju tako da odražavaju tu stvarnost“, zaključuje istoričarka.
