0
0
Od početka studentske pobune i njihovih “ekskurzija” u inostranstvo, Srbi u dijaspori su postali angažovaniji u javnosti, kako kroz dočeke studenata, tako i kroz organizovanje skupova podrške studentskim zahtevima. To je bilo posebno izraženo tokom studentske biciklističke ture do Strazbura, a poslednja velika akcija dijaspore bili su skupovi pod imenom “Dijaspora odlučuje – studenti pobeđuju”.
IZVOR; Piše: Mladen Ilić
Tada su skupovi održani u Berlinu, Štutgartu, Hamburgu, Frankfurtu, Diseldorfu, Minhenu, Kalsrueu, Frankfurtu, Beču, Gracu, Lincu, Tuluzu, Salsburgu, Parizu, Strazburu, Rimu,Trstu, Firenci, Milanu, Londonu, Kembridžu, Dablinu, Korku, Ženevi, Cirihu, Bazelu, Briselu, Utrehtu, Lisabonu, Barseloni, Madridu, Malagi, Vaalensiji, Valeti, Pragu, Atini, Rajkeviku i Kopenhagenu.
U Sjedinjenim Američkim Državama skupovi su održani u Njujorku, Vašingtonu, Bostonu, Čikagu, Los Anđelesu, Majamiju, San Francisku, Sijetlu, Nantaketu i Ostinu, dok su se građani u Kanadi okupili u Torontu, Vankuveru, Montrealu, Edmontu i u Australiji u Melburnu i Brisbejnu.
Iako se ProGlas i ranije bavio vezom dijaspore i izbora, pokazujući kroz istraživanje Skupštine u rasejanju da na izborima 2023. godine 53 odsto građana u dijaspori nije glasalo, 32 odsto je glasalo, 22 odsto bilo je bez prava glasa, a 13 odsto je glasalo u Srbiji, ovog puta najavili su niz razgovora sa građanima iz dijaspore u okviru akcije “Bez tebe nema ni nas”.
Kako su saopštili, cilj akcije je da se „dijaspora aktivno vrati u razgovore i delovanje koji se tiču budućnosti Srbije, ali ne simbolično, već stvarno, glasno i vidljivo“.
Kada se govori o uticaju dijaspore na rezultate izbora, treba napomenuti da je na parlamentarnim izborima 2023. godine glasalo 31.552 građana iz dijaspore, što je činilo 0.8 odsto od ukupnog broja izašlih.
Sa druge strane, to je bio najveći broj glasova iz dijaspore u poslednjih 16 godina, tako da je pitanje hoće li na narednim izborima, koji se očekuju ove godine, broj glasova biti još veći s obzirom na aktivnost dijaspore od početka studentskih protesta i blokada.
Jedan od osnivača ProGlasa Gojko Božović za Danas navodi da je akcija “Bez tebe nema ni nas” ProGlasa početak velikog razgovora sa dijasporom.
“S dijasporom niko ne razgovara. Od nje se stalno nešto očekuje, traži i zahteva. Zato smo smatrali da treba da se čujemo, razumemo i razgovaramo”, navodi naš sagovornik.
On ističe da u svim tim aktivnostima ProGlas sarađuje sa organizacijama iz dijaspore kakve su Skupština u rasejanju, Frankfurt uz studente i Štutgart za proteste.
“Te organizacije su iznikle kao podrška studentskim i građanskim protestima u Srbiji i samim tim pokazuju interesovanje dijaspore za društvene i političke procese u Srbiji”, navodi Božović.
Podseća da serija tribina počinje 7. juna u Frankfurtu, posle čega slede tribine u Minhenu i Štutgartu, 12. i 13. juna.
“U planu je i niz drugih gradova u različitim evropskim državama. U kontaktu smo s velikim brojem organizacija iz dijaspore. To pokazuje veliko interesovanje za ove događaje koji nisu zamišljeni samo kao klasične tribine već i kao kulturni, umetnički i društveni događaji”, pojašnjava sagovornik Danasa.
Govoreći o problemima kojima će se kampanja ProGlasa baviti on napominje da u dijasporu odlaze da razgovaraju, da čuju od ljudi iz dijaspore kako vide prilike u Srbiji i kako vide svoje mesto u ovim zahtevima za promene koji su zahvatili Srbiju.
“Dijaspora ima otežane uslove za glasanje i na izborima u čitavoj dijaspori učestvuje oko 30.000 ljudi. To pokazuje koliko ne vodimo računa o dijaspori. Ali nije stvar samo u glasanju. Dijaspora je velika ljudska, intelektualna, radna i stvaralačka snaga i te snage se ne smemo odricati, niti je marginalizovati”, naglašava Božović.
Ističe da su to ljudi koji su najčešće profesionalno ostvareni i koji su u novim zemljama stekli važna iskustva.
“Srbija se ne sme odricati nijednog čoveka, nijednog glasa i nijednog potencijala. Dijaspora je upravo to: ogroman potencijal. Taj potencijal je utoliko važniji kada je zemlja u ovako dramatičnoj političkoj i društvenoj krizi”, zaključuje Božović.
Direktor pravnih poslova Crte Pavle Dimitrijević za Danas navodi da je od svih prijavljenih birača iz inostranstva za poslednje izbore dve trećine bilo iz Bosne i Hercegovine.
“Tako da do sada to nije bio neki naročiti potencijal u smislu brojki i mase birača koja glasa”, kaže on.
Ipak, on isitče da je primetno da raste motivacija ljudi u dijaspori da se organizuju i nauče o tome kako da efikasnije i brže ostvare svoja prava.
“Mnogi su zaista motivisani da glasaju, tako da se ne može reći koliko će ovaj broj biti veći, ali jeste utisak da trenutno postoji veća motivacija ljudi iz dijaspore nego ikada pre”, pojašnjava naš sagovornik.
Govoreći o preprekama sa kojima se glasači u dijaspori suočavaju, Dimitrijević ističe da su one većinski operativne prirode budući da se pravila za otvaranje biračkih mesta koja važe u Srbiji primenjuju zapravo i u inostranstvu.
Zbog toga birači često ne znaju do kad im je rok da se prijave za glasanje u inostranstvu.
“Taj rok je obično nekih dvadesetak dana pre samog izbornog dana. I zbog toga uvek kažemo da je bolje prijaviti se za glasanje u inostranstvu pšto pre, za one koji znaju da će tog dana biti u inostranstvu. Znači odmah čim se uspostave same procedure, čim krene kampanja, odmah se prijavite”, poručuje Dimitrijević.
Podsetimo, prema podacima Republičke izborne komisije, 2023. godine koalicija oko Srpske napredne stranke (SNS) osvojila je 17.797 glasova, koalicija Srbija protiv nasilja 8.640, a lista oko Socijalističke partije Srbije (SPS) 1.102 glasa.
