„Zabranjeni grad“ propada
0
0
Luksuzni hotel na Crnom vrhu 13 godina od početka gradnje
Sudbina nedovršenog superluksuznog hotela „Jelen“ na planini Crni vrh kod Bora, koji se u jednom periodu izgradnje našao čak i u ponudi kompleksa „Hajat ridžensi“, biće poznata tek nakon privatizacije najvećih javnih preduzeća u Srbiji, NIS „Petrola“ i EPS-a. Za poslednjih osam godina od kada su prestali radovi, objekat je toliko propao, da umesto divljenja sada izaziva sažaljenje posetilaca.
Autor: Saša Trifunović | 24.02.2008 – 00:16 – Blic ONLINE
Od 1995. godine, kada je započela izgradnja kompleksa hotela „Jelen“, pa do bombardovanja Srbije 1999, kada se s investiranjem prestalo, prema dobijenim podacima investitora, uloženo je 60 miliona dolara. Procenjuje se da je za završetak radova potrebno još toliko, ali je zub vremena na fasadi poslednjih osam godina učinio svoje, zbog čega je potrebno uložiti mnogo više para.
Većinski vlasnik hotela je NIS „Petrol“, ali poslovodstvo te kompanije ne može da donese bilo kakvu odluku u vezi s tim, budući da je to preduzeće u postupku restrukturiranja, rekao je za „Blic“ predsednik opštine Bor Branislav Rankić, koji je pokušao da sazna da li će se i kada nastaviti radovi.
Izvršni direktor NIS „Petrola“ Dušan Pavlović rekao je pre dve godine da su u toku završni pregovori s jednom stranom kompanijom o nastavku izgradnje, ali se to nije dogodilo. U međuvremenu, država nije našla za shodno da uloži novac u taj objekat, budući da joj je bila primamljivija Stara planina (udaljena četrdesetak kilometara vazdušnom linijom), na kojoj nije bilo ni temelja za hotel.
Interesantno je da se ni ostali suvlasnici „Jelena“ (Energoprojekt, Srbija šume, RTB, bivše Ministarstvo saobraćaja, PTT i SO Bor, koja je besplatno ustupila plac) ne izjašnjavaju o planovima ulaganja u hotel na Crnom vrhu.
Turistički kompleks „Hajat ridžensi“ prostire se na površini od 14 hektara. Nalazi se nedaleko od Borskog jezera i planine Dubašnica, gde je bilo omiljeno mesto za odmor bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, Nikole Šainovića, i mnogih tadašnjih lidera sa srpske političke scene. Procenjeno je da bi u njemu bilo uposleno oko 2.000 radnika i da bi turizam na ovom području u tom slučaju privukao brojne goste i zemlje i inostranstva budući da bi stručnjaci „Hajata“ imali obavezu menadžmenta.
Svojevremeno, u doba Miloševića, hotel je dobio naziv „zabranjeni grad“, a bio je opremljen i atomskim skloništem. Nazivali su ga i „Slobin zamak“, a među zidine ovog zdanja nijedan medij nije smeo niti mogao da priviri.
Inače, 2001. godine nemački „Simens“ nagovestio je da će uložiti 25 miliona dolara u završetak gradnje tog kompleksa, ali se od toga odustalo iz neobjašnjivih razloga.
