0
0
ŽIVOJIN STANIĆ, SVESTRANI PROFESOR IZ BORA, NAGRAĐEN PRIZNANJEM „ZLATNI TV ZVUK“
Nema škole u Boru u kojoj nije predavao, muzički je urednik na lokalnoj televiziji, a njegovi su prsti umešani u organizaciju skoro svih kulturnih manifestacija u timočkom kraju
ako mu se vreme za penziju neumitno približava, Živojin Stanić i ne pomišlja da ostavi violinu i u skorije vreme napusti učionice gimnazije i Osnovne škole „Đura Jakšić“ u selu Veliki Krivelj, u kojima već godinama predaje muzičku kulturu. Hvali se Živojin da nema škole u Boru u kojoj, tokom duge karijere, decu nije podučavao muziciranju, a gimnazijalce i osnovce kojima je predavao smatra svojim drugarima. Svi oni, kao po nepisanom pravilu, ne štede reči hvale za profesora koji nikad nije povisio ton, niti ih naljutio. Uvek je, vele, bio pravičan i dobrodušan. Ume pokatkad da razgali društvo i, kad je najpotrebnije, prenese pozitivnu energiju.
Uz karijeru profesora, Stanić već skoro 35 godina, u muzičkoj redakciji lokalne borske televizije, sa koleginicom Bojanom Trujić uređuje radijski i televizijski program. Ipak, najviše vremena posvećuje organizovanju kulturnih i zabavnih manifestacija po selima Timočke Krajine. Ima ga, kažu, svugde, od Crnorečja do „Vražognačkog točka“, od Hajdučkih dana“ u Lenovcu do Festivala dečje pesme u Donjem Milanovcu. Ne zaobilazi ni susrete folklorista u Kučevu, nađe se na „Mokranjčevim danima“ ili na nezaobilaznim „Susretima sela“ od Timoka do Dunava. Trud nije ostao nenagrađen, pa je nedavno, na Festivalu kulture sela Srbije u Velikoj Plani, nagrađen priznanjem „Zlatni TV zvuk“.
Kolege boemi iz „Malog komiteja“
– Četiri decenije ne izlazim iz Kulturno umetničkog društva „Bor“. Ovi divni momci i devojke pomogli su mi da prođem gotovo celu Evropu. Osnovao sam i mešoviti hor, a već decenijama nastupamo svugde gde nas pozovu-od boračkih proslava ispod Malinika do negotinskih stevanskih livada. Nema godišnjice koju borci i potomci starih ratnika ne organizuju da im moje „bake“ ne zapevaju. Najdraže su nam solunske pesme, ali ne izostaju ni stare vlaške i šumadijske. Zapostavili smo Mačvu i Pomoravlje. Ne smeta, još se osećamo mladima, iako je u društvu prosek godina oko 60, pa ćemo se truditi da i te pesme ubacimo u repertoar-govori profesor Žika, rođeni Boranin, čiji su preci svojevremeno držali najlepšu predratnu kafanu u gradu – „Mali Pariz“.
Profesor s violinom, kako ga kolega od milja zovu, veliki je boem, dobričina, veseljak… Sa Društvom starih probirača, čiji je predsednik 85-godišnji LJuba Mladenović, u svoje vreme prosvetni radnik i učesnik NOR-a, najradije provodi letnje večeri. Dok je profesor Milan Dimitrijević Dimitrijka, odavno i doktor nauka, bio mlađi, nisu izlazili iz starog „Balkančeta“, kasnije zbog blizine opštinskog komiteta partije prozvanog „Mali komitej“. Do svitanja su cičale violine i ulicama odjekivale najlepše starogradske pesme. Dimitrijka je napisao i knjigu „Na starom drumu“, o borskim boemima…
Šumadija u zagrljaju
– Ne treba da me niko zove. Čim čujem violinu ili harmoniku, uzimam „alat“ i, uz gospodsko klanjanje veselom društvu započinjem da sviram „Svilen konac“. To je obavezno, a posle, zna se, „Od Triglava do Vardara“. Živim za makedonski i vlaški melos, ne mogu da zaboravim sevdalinke, divim se Vuletu Jeftiću, Carevcu, čobanicama sa Jastrepca i Zlatibora… Kad čujem trubu poželim da zagrlim celu Šumadiju i Srbiju. Lep je moj život, ceo je u pesmi i uz violinu. Družim se sa muzičarima, novinarima i slikarima-osmehuje se maestro Stanić.
Nerazdvojni su mu, podseća, jarani u Udruženju potomaka starih ratnika i borci iz NOB-a. Tamo je u najužem rukovodstvu. Pomaže im u spremanju svečanih akademija, recitala i programa u kojima njegov hor drži glavnu reč. Uz profesora Žiku, njegove su „gimnazijalke“ svake godine 1. aprila prve i na obeležavanju crnovrške omladinske radne akcije, na prvomajskim urancima na Borskom jezeru, na zabavama prosvetara i medicinara.
– Srećan sam i što sam za 30 godina Festivala dečje zabavne muzike u Donjem Milanovcu dobio najvrednije odličje, jer sam svake godine bio član žirija. U mom stanu je najmanje 200 zahvalnica za učešća u raznim kulturnim manifestacijama, što je samo podstrek više da se ne umorim i zastanem-veli Živojin Stanić, pokazujući najnovije međunarodno priznanje, „ Zlatni TV zvuk 2009“.
