0
0
OPEC je organizacija pretežno zemalja izvoznica nafte iz Persijskog zaliva, koja je decenijama kontrolisala cenu sirove nafte smanjivanjem ili povećavanjem proizvodnje i dodelom kvota svojim članicama. Imala je ključnu ulogu u naftnim krizama sedamdesetih godina, koje su zauzvrat preoblikovale globalnu energetsku politiku, prenosi BBC.
Izvor; N1, autor: BBC
Dok je proizvodnja u OPEC-u dominantno u rukama Saudijske Arabije, UAE su imali drugi najveći kapacitet za dodatno povećanje proizvodnje u slučaju potrebe.
Drugim rečima, bili su drugi najvažniji „fleksibilni proizvođač“, sposoban da poveća isporuke kako bi ublažio rast cena.
Upravo to je i dovelo do dugoročnog preispitivanja pozicije UAE. Jednostavno rečeno, Emirati su želeli da u potpunosti iskoriste kapacitete u koje su značajno ulagali.
OPEC-ove kvote ograničavale su njihovu proizvodnju na oko 477 do 556 miliona litara dnevno. Trošak članstva u OPEC-u, u smislu izgubljenih prihoda, nesrazmerno su više snosili UAE.
Međutim, tajming ovog poteza ukazuje i na moguće posledice rata u Iranu. Povećane tenzije u Persijskom zalivu uticale su na odnose UAE sa Iranom, a mogle bi da pogoršaju i već napete odnose sa Saudijskom Arabijom.
Što se OPEC-a tiče, ovo predstavlja veliki udarac u trenutku kada se sve više postavljaju pitanja o njegovoj dugoročnoj koheziji.
Nije reč samo o tome da će UAE, kada u potpunosti vrate svoju naftu na tržište morskim ili cevovodnim putem, verovatno težiti proizvodnji od oko 795 miliona litara dnevno.
Saudijska Arabija bi na to mogla da odgovori cenovnim ratom na tržištu nafte, koji bi ekonomija UAE, koja je raznovrsnija, mogla da izdrži, ali druge siromašnije članice OPEC-a verovatno ne bi, procenuje BBC.
Mnogo toga zavisi od reakcije Saudijske Arabije.
Visoki zvaničnici Ujedinjenih Arapskih Emirata govore o novim naftovodima iz naftnih polja u Abu Dabiju, koji bi zaobilazili Ormuski moreuz i vodili ka nedovoljno iskorišćenoj luci Fudžejra.
- Već postoji jedan naftovod koji se danas intenzivno koristi, ali bi novi kapaciteti bili potrebni da bi se podnela povećana proizvodnja i trajna promena u protoku i troškovima tankerskog saobraćaja u Zalivu.
Za sada, naravno, tokom dvostruke blokade pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu, to nije glavna tema na tržištima nafte, gasa, benzina, plastike i hrane.
Dok se svet razumljivo fokusira na naftu od 110 dolara po barelu, ovo je, međutim, razlog da se ne isključi mogućnost da bi cena mogla da bude bliža 50 dolara nekada naredne godine – ako se haos u Ormuskom moreuzu reši, na primer, na vreme za američke izbore za Kongres kasnije ove godine.
OPEC je danas manje važan za svetska naftna tržišta nego što je bio sedamdesetih godina, kada je kontrolisao oko 85 odsto međunarodno trgovane nafte, dok je danas taj udeo bliži 50 odsto. Nafta je takođe manje ključna za svetsku ekonomiju nego što je bila sedamdesetih. OPEC i dalje ima uticaj, ali više nema monopol. Više ne može da „drži svet kao taoca“, da tako kažemo.
BBC citira šta je jednom rekao vodeći čovek OPEC-a, bivši saudijski ministar nafte šeik Jamani:
- „Kameno doba nije završeno zato što je svetu ponestalo kamenja. Naftno doba neće se završiti zato što će svetu ponestati nafte.“
To ukazuje na svet u kojem se ugljovodonici zamenjuju drugim izvorima energije.
Jedan način da se posmatra potez UAE jeste kao znak tog sveta smanjene zavisnosti od nafte, a bilo je i drugih nagoveštaja u trenutnom haosu: kineska ulaganja u elektrifikaciju pomogla su da se ublaži ekonomski udar rasta cena nafte i gasa.
Prema nekim procenama, elektrifikacija automobila, kamiona i vozova u Kini smanjila je potražnju za naftom u drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji za milion barela dnevno. Globalna potražnja za naftom mogla bi da dostigne plato kako se ovaj trend ubrzava širom sveta.
U tom tumačenju, logično je da se iz naftnih rezervi izvuče što više novca što je brže moguće, pre nego što potražnja počne da opada. UAE imaju finansijsku snagu i delimično diversifikovanu ekonomiju, kroz finansijske usluge i turizam.
Mnogo će zavisiti od toga kakva će biti nova „normalnost“ kada i ako neprijateljstva u Zalivu prestanu.
Izlazak UAE iz OPEC-a mogao bi da pokrene domino-efekat, a sada će biti i znatnog pritiska na Saudijsku Arabiju.
Kada tankeri ponovo počnu da prolaze kroz moreuz, ili ako UAE dodatno pojačaju izgradnju novih naftovoda, emiratska nafta će teći kao nikada pre, bez ograničenja OPEC-ovim obavezama.
To neće imati veliki uticaj na sadašnje blokade, ali bi moglo da promeni sve nakon njih, navodi BBC.
