0
0
Praksa koja godinama postoji na berzanskom tržištu električne energije u Evropi od 5. maja stiže i u Srbiju – na srpskoj berzi električne energije SEEPEX uvode se negativne cene struje.
Izvor; Danas
To znači da će u određenim satima cena električne energije na berzi biti ispod nule, odnosno da će proizvođači u pojedinim situacijama plaćati kupcima da preuzmu višak energije. Ovakve situacije javljaju se kada je proizvodnja iz solarnih elektrana visoka, a potražnja niska.
Sagovornici Danasa navode da se to uglavnom dešava u periodu između 12 i 16 časova.
Ova promena, koja već postoji u drugim evropskim zemljama, sama po sebi nije ni dobra ni loša, već predstavlja nužan korak u razvoju tržišta obnovljivih izvora energije.
Njeno uvođenje pokazuje da zemlje, među njima sada i Srbija, još uvek nisu u potpunosti spremne za masovniji udeo obnovljivih izvora energije, jer nemaju dovoljno kapaciteta za skladištenje energije, poput litijumskih baterija, niti dovoljno fleksibilnu potrošnju. Ovo je ujedno i signal da je neophodna dalja modernizacija energetskog sistema.
Na srpskoj berzi električne energije ovakve epizode su se već pojavljivale, ali su cene do sada bile ograničene na nulu.
Prema rečima izvršnog direktora SEEPEX-a Miloša Mladenovića, samo u prvom kvartalu na SEEPEX tržištu za dan unapred zabeleženo je 69 sati sa nultim cenama, u poređenju sa svega osam takvih sati u istom periodu prethodne godine.
Sagovornici Danasa ističu da se negativne cene električne energije neće odnositi na građane, jer domaćinstva imaju fiksne ugovore sa Elektroprivredom Srbije (EPS)
U sadašnjem sistemu to je i dalje teško primenljivo za građane, jer se u Srbiji koristi sistem dnevnih i noćnih tarifa, kao i zoniranje potrošnje (zelena, plava i crvena zona). Da bi građani mogli da osete benefite negativnih cena, bila bi neophodna primena dinamičkih tarifa.
Za sada je to moguće samo za privredu, odnosno preduzeća, jer je EPS njima nedavno omogućio tu opciju. Upravo bi oni mogli biti najveći dobitnici negativnih cena električne energije, posebno industrije sa visokom potrošnjom i koje upravo u periodu niske cene struje imaju mogućnost da podignu potrošnju, kažu sagovornici Danasa.
Dodatnu prednost imala bi ona preduzeća koja poseduju solarna postrojenja i manja skladišta energije, jer bi mogli da balansiraju potrošnju u periodima kada su cene visoke.
- Najveći gubitnici biće proizvođači iz obnovljivih izvora energije, koji u tim trenucima ne samo da neće ostvarivati zaradu, već će u nekim slučajevima plaćati da njihova energija bude preuzeta. Najgore će proći samostalni proizvođači koji nemaju ugovor sa EPS-om.
Za sada je to moguće samo za privredu, odnosno preduzeća, jer je EPS njima nedavno omogućio tu opciju. Upravo bi oni mogli biti najveći dobitnici negativnih cena električne energije, posebno industrije sa visokom potrošnjom i koje upravo u periodu niske cene struje imaju mogućnost da podignu potrošnju, kažu sagovornici Danasa.
Dodatnu prednost imala bi ona preduzeća koja poseduju solarna postrojenja i manja skladišta energije, jer bi mogli da balansiraju potrošnju u periodima kada su cene visoke.
Najveći gubitnici biće proizvođači iz obnovljivih izvora energije, koji u tim trenucima ne samo da neće ostvarivati zaradu, već će u nekim slučajevima plaćati da njihova energija bude preuzeta. Najgore će proći samostalni proizvođači koji nemaju ugovor sa EPS-om.
Dobitnici i gubitnici
Viši konsultant za energetsko modeliranje u kompaniji Mott MacDonald Nenad Jovanović kaže za Danas da se negativne cene struje neće odnositi na građane, navodeći da je to regulisano tržište.
Dodaje da ni privreda u kratkom roku ne bi mogla da ostvari benefite, jer kompanije obično zaključuju fiksne ugovore sa EPS-om na godinu dana ili duže.
- Jovanović kao najvećeg dobitnika vidi EPS koji će, kako kaže, biti u povoljnijoj poziciji, jer će u pojedinim situacijama uvoziti struju po veoma niskim ili čak negativnim cenama, a istovremeno naplaćivati preuzimanje viškova od proizvođača iz obnovljivih izvora energije.
- Energetski konsultant Dejan Stojadinović ocenjuje da bi uvođenje negativnih cena električne energije moglo doneti određene koristi i privredi i energetskom sistemu Srbije, ali samo uz paralelno primenjivanje dinamičkih tarifa i dodatna ulaganja u infrastrukturu.
Prema njegovim rečima, negativne cene mogle bi da podstaknu širu primenu dinamičkih tarifa.
„Dinamičke tarife vezuju cenu električne energije za kretanja na tržištu, pa bi kompanije mogle da računaju na to da će u pojedinim periodima struja biti izuzetno jeftina, pa čak i negativna“, navodi Stojadinović.
Dodaje da se u evropskim zemljama negativne cene najčešće javljaju u periodima dana kada je proizvodnja iz solarnih elektrana najveća, između 12 i 16 časova, dok je potrošnja upravo u tom periodu relativno niska. U takvim uslovima dolazi do viška energije na tržištu, što obara cenu.
Kao jednu od pozitivnih strana negativnih cena električne energije, Stojadinović navodi mogućnost da one utiču na opštu tržišnu cenu po kojoj EPS prodaje električnu energiju komercijalnim kupcima.
Međutim, ukazuje da iskustva iz Evrope pokazuju da niže cene tokom nekoliko sati dnevno ne znače i dugoročno niže račune.
„Cene električne energije često naglo rastu u večernjim satima, kada potrošnja dostiže vrhunac, a proizvodnja iz solarnih izvora opada. U suštini, prosek na nivou meseca ostaje manje-više isti“, kaže Stojadinović.
On ističe da je pojava negativnih cena jasan signal da je neophodno ulagati u skladištenje energije.
Naš sagovornik ističe da solarne elektrane koje imaju baterijske sisteme mogu da izbegnu prodaju energije po niskim ili negativnim cenama tako što će višak skladištiti i prodavati ga kasnije, kada su cene znatno više.
„U takvim uslovima, investitori koji imaju skladišta mogu da ostvare dodatnu zaradu“, kaže on.
Ipak, Stojadinović smatra da negativne cene ne bi trebalo da ugroze investicije u obnovljive izvore energije. Kako objašnjava, problem viškova energije već se rešava kroz obavezno uvođenje skladišta kod većih projekata, što postaje standardni uslov za priključenje na elektroenergetsku mrežu.
