U brlogu i zakatančeno
0
0
Bor – Brestovačka banja kod Bora, nekada poznata kao dvorska banja u kojoj su se gotovo 70 godina lečili i luksuzno odmarali mnogi pripadnici dinastija Obrenović i Karađorđević, odavno je ruglo u brlogu, posebno od 2001. godine, kada je, posle stečaja, dobila privatnog vlasnika. To, u stvari, više i nije banja jer je sve što je učinjeno u njenoj obnovi između 1994. i 2000. godine upropašćeno, pa je sanitarna inspekcija naložila da se lekovita voda za oči i živce više ne toči na izvorima na kojima je točena decenijama.
Pokrenuta je, zbog svega, do sada najopsežnija inicijativa da se spreči dalje uništavanje najpoznatije srpske banje u 19. veku, a pripadnici „Grupe 55“ nameravaju da inicijativu, sa opsežnom dokumentacijom, dostave nadležnima u Boru i Srbiji. Od njih će se najenergičnije zatražiti da se najpre procesuiraju krivične prijave pred Okružnim sudom u Negotinu, podnete odavno zbog, navodno, nelegalne prodaje Brestovačke banje. Na okruglom stolu o perspektivi borskog turizma, u decembru prošle godine, i nedavnoj javnoj tribini o istoj temi najviše optužbi za nemar i propadanje izuzetnih borskih turističkih potencijala izrečeno je na račun opštinskog rukovodstva, bivšeg i aktuelnog.
Bivši istaknuti turistički i privredni poslenici u Boru podsećaju da je još 1949. godine Brestovačka banja dobila zaštitu države zbog toga što se u njoj nalaze izuzetno značajni spomenici kulture iz 19. i 20. veka. Među njima su konak Miloša Obrenovića, dvorac kneza Aleksandra Karađorđevića i kupatilo kralja Petra Prvog Karađorđevića. Banja je u to vreme bila poznata i po tome što je u njoj bilo uređeno 11 izvora lekovite vode, čija je lekovitost dokazana stručnom analizom u Beču još pre 170 godina.
Borani su apsolutno ubeđeni da bi ova banja, nevelikim novčanim ulogom i sa više brige nadležnih u Boru i Srbiji, mogla da vrati stari sjaj i zaposli više desetina mladih stručnih ljudi. Mogla bi da izvozi lekovitu vodu i da se uključi u jedinstvenu borsku turističku ponudu. U toj ponudi, pored obnovljene banje, mogli bi da se nađu i hotel „Jezero“ na obližnjem Borskom jezeru, motel „Zlotske pećine“, popularna „Slobina vila“ na Dubašnici, nezavršeni kompleks hotela turističkog centra na Crnom vrhu… Moglo bi se u njima naći posla za više od hiljadu Borana.
Svi ti potencijali sada su, međutim, mrtvi kapital, vredan više od sto miliona dolara, a neki su i prave ruine, bez pravog vlasnika. Čuvene zlotske pećine, Lazareva i Vernjikica, nedaleko od Brestovačke banje, nedavno obnovljene, teško da će moći da prime goste i ove godine. Zato što je motel pored Lazareve pećine zatvoren i potpuno ruiniran i pokraden. Ponuđen je na prodaju kao vlasništvo likvidirane zemljoradničke zadruge u Zlotu, iako je on stvarno vlasništvo opštine Bor. Ne zna se ni ko treba da prima goste niti ko je stvarno kriv što se poneki autobus znatiželjnika vrati iz Zlota zato što nije pronađen onaj kod koga su ključevi od pećina. I što je motel pored prve pećine već dve godine zakatančen.
Stojan Todorović, Politika
