Rođenje Svetog Jovana Krstitelja – Ivanjdan

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen rođenju Svetog Jovana Preteče i Krstitelja – Ivanjdan.

Sveti Jovan naziva se Krstiteljem, jer je u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista, kao i Pretečom, jer jerođen šest meseci pre Hrista, kako bi ljude pripremio za dolazak Spasitelja i pozivao ih na pokajanje.

Sveti Jovan Preteča i Krstitelj jedna je od najčešćih krsnih slava u našem narodu.

Današnji veliki praznik slavi se i kao dan kumstava i pobratimstava. U našem narodu i danas se kumstvo izuzetno ceni poštuje i često se kaže: „Bog na nebu, kum na zemlji“.

Ovaj svetitelj rođen je od starijih roditelja – oca, sveštenika Zaharija i majke Jelisavete, Bogorodičine rođake.

Kada je Jelisaveta ostala trudna, Zaharije je zanemeo. Kada se rodio Preteča, od njegovog oca Zaharija je zatraženo da na pločici napiše ime deteta i kada je on napisao sinovljevo ime, istog časa je progovorio.

Kao mlad Jovan je otišao u pustinju gde se hranio korenjem i divljim medom. U propovedima je kritikovao moralno posrnuće svojih savremenika, pozivajući ih da se pokaju i vrate životu po Božijim zakonima.

Krštavao je ljude u reci Jordan, govoreći im da ih on krsti vodom, a da za njim „ide onaj koji će ih krstiti Duhom Svetim i ognjem“.

Jovana Preteču je pogubio judejski kralj Irod.

Desna ruka Jovana Krstitelja, kojom je krstio Gospoda, čuva se kao najveća relikvija, uz deo Časnog krsta i mošti svetog Petra Cetinjskog, u Cetinjskom manastiru.

U kalendaru SPC Svetom Jovanu se čini pomen tri puta godišnje, i to, osim Ivandana, još i 20. januara – Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovandan, te 11. septembra – Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.

Običaji

Ivanjdan prate različiti običaji. Jedan od njih je i pletenje venčića od poljskog bilja i cveća, kojim se kite kapije. Venčići se čuvaju do narednog Ivanjdana, a bilje se koristi i u ishrani zbog blagotvornog uticaja.

Vencima od ivanjskog cveća pokazuje se da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke – sredine leta i da se time ovenčala.

Mnogi običaji imaju u sebi i „magijski cilj“. Ivanjdan kao i Đurđevdan, prvenstveno su praznici koji slave vračare i one ne propuštaju svoju priliku da tada, u noćima magije naprave svoje obrede i čaranja.

Verovanja

Smatra se da noć uoči Ivanjdana ima neobično jaku isceliteljsku moć, koja sa prvim zracima izlazećeg Sunca nestane.

Veruje se da se na današnji dan može videti lik budućeg bračnog partnera – suđenika. Naime u poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik .

Pogledajte još Više od autora

Leave A Reply

Your email address will not be published.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.