0
0
U Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i neurohirurgiju u Beogradu konstatovali su da „dete nema ni jednu motornu funkciju. Ne kontroliše glavu, ne okreće se, ne hvata igračke, ne sedi, ne stoji, ne prihvata oslonac“. Rečju, dijagnoza glasi: „teška psihomotorna retardija“. Zato su lekarski timovi preporučili banjsko-klimatsko lečenje, jer Anđelina je preživela i tešku operaciju glave.
– Bili smo tri nedelje u Banji Koviljači. To je nedovoljno. Socijalno osiguranje plaća samo jednu rehabilitaciju godišnje. Detetu je sve gore i sem odlaska u Koviljaču ne vidim kako da joj se drugačije pomogne. Posle operacije glave dete je mnogo bolje. To i lekari znaju. Nevenčani suprug i ja ne radimo, imamo i stariju ćerku Tamaru koja je, hvala Bogu, zdrava i sposobna. Da bi se bar malo prekratile muke neophodno je da još jedanput u ovoj godini odvedemo dete u banju. Dobili smo i predračun troškova – ukupno 112.000 dinara. Odakle da nađemo taj novac. Obraćali smo se za pomoć prethodnom rukovodstvu opštine, pa i ovom rukovodstvu sada, ali badava, ne reaguju. Ni borske TV nisu pomogle, ostali smo bespomoćni, kaže Slađana Pančić, majka male Anđeline.
U borskom Centru za socijalnu pomoć imaju više ovakvih ili sličnih slučajeva, pomažu koliko mogu, ali su zasad bez rešenja. Ukoliko se neko od pojedinaca ili organizacija javi da plati lečenje maloj Anđelini nemaju ništa protiv. Oni su Slađani obezbedili socijalnu pomoć od oko 7.000 dinara i to je sve što ova nezaposlena, samohrana majka mesečno sakupi za život. Stanuje u nehigijenskim uslovima, u straćari u starom delu Bora.
– Poljski WC je odmah pored ulaznih vrata stana, svi stanari okolo ga koriste, smrad se širi na sve strane, ni to nadležni nisu hteli da eliminišu. Stariju ćerku sam odgajila u ovoj „rupi“ koja prokišnjava i puna je memle, šta će ubuduće biti to niko ne može ni da nasluti. Najvažnije je da Anđelini bude bolje i da je što dalje odavde, nespokojna je Slađana
