Pismo istražnom sudiji

Pismo koje je Dr. Vladimir Sulić prosledio istražnom sudiji Slavici Nikolić:

„Časni sudijo, ovim putem vas molim, kao nikoga u životu što nisam molimo, ni Boga kada sam kao mladić oboleo od šećerne bolesti, da mi dozvolite časno suđenje, da se borim za svoju nevinost. Kao ljudsko biće, kao čovek intelektualac, a ne kao zver koju su bacili mediji u tamnicu, koju treba unapred linčovati i ne dozvoliti joj da išta kaže. Znate i sami, časni sudijo, da je moje saslušanje trajalo do 22 sata, a da je RTS objavio u 19.30 sati da je dr Suliću određen pritvor. Zar su mene u pritvor gurnuli mediji, ili ste vi meni odredili pritvor?

Dozvolite mi, časni sudijo, da na miru mogu spremiti svoju odbranu protiv bolesnog uma moje bivše žene, koja je radi zadržavanja deteta, ljubomore, zavisti i zlobe sklopila jednu jako dobru konstrukciju, zbog čega će imati najveću štetu moje dete. Dopustite mi da se branim u svojoj kući, da na miru spremam odbranu, da ne budem tretiran kao zver, da ne pijem vodu sa čučavca i tresem se od hladnoće, da bih dokazao svoju totalnu nevinost. Uvek sam zavisio od samo svojih odluka, a sada je moj život prepušten drugom. Ja sam bio taj koji je drugima spašavao živote, a sada mi je potrebna samo prilika da na miru spasim svoj. Nemojte dozvoliti, časni sudijo, da me dalje odvajate od porodice, od oca koji ima 77 godina, koji samo što ne umre od tuge kada vidi kakva nepravda i pakost se dešava i radi njegovom sinu, sinu jedincu, sa kojim se dičio i falio punih 40 godina. Od majke, koja svoje suze ne može da zaustavi jer zna kakva je psiha njenog sina, bez žene koju volim i sa kojom je posle punih šest godina trebalo da zasnujem brak, jer sam čovek koji voli i voli da bude voljen.

Ako ste mi oduzeli mogućnost da komuniciram sa detetom koje mi je bilo najvažnije u životu, za koga sam se borio i želeo od nje da napravim dobru i poštenu osobu i bio strog otac, jer joj je majka dopuštala sve! Plašio se da će baš zato što je dete razvedenih roditelja, takvim vaspitanjem što joj majka pruža u skoroj budućnosti doći sa alkama u nosu i tetovažama po koži. Dopustite mi da dokažem da sam totalno nevin i da je to konstrukcija njene majke i opet dobijem dete na vaspitanje i čuvanje. Mogu samo da zamislim šta joj sada pričaju o meni posle toliko prosutih laži.

Dozvolite mi, časni sudijo, da idem na detektor laži, ja i moja bivša supruga, pa da se onda uverite ko laže, a ko govori istinu. Ja znam da ću to i dokazati, ja znam da ću pobediti laž, ali da bih to dokazao, moram da živim, a ovde za mene nema života, ovo nije mesto za mene. Dozvolite mi da u sud uđem sa cipelama i pertlama, sa kravatom i odelom, kako meni dolikuje i kako sam dočekivao svoje pacijente u ambulanti, a ne sprovođenje lisicama od strane policije. Ja nisam počinio ovo za šta me optužuju, ja volim svoje dete, to je moje dete, to je moja ćerka. Ja nemam bolestan um.

Dr Vladimir SuliĆ

Pogledajte još Više od autora

Leave A Reply

Your email address will not be published.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.