0
0
Rast cena nafte usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku mogao bi da izazove novi talas poskupljenja širom sveta, jer skuplji energenti gotovo uvek povećavaju troškove transporta, proizvodnje i distribucije robe.
Takvi šokovi, kao što smo imali prilike da vidimo, najbrže se vide na cenama goriva, ali njihov pun efekat kasnije se preliva i na hranu, usluge i proizvode široke potrošnje. Posebno je osetljiv sektor hrane, pošto skuplji dizel, transport i đubrivo direktno povećavaju troškove poljoprivredne proizvodnje i snabdevanja.
Narodna banka Srbije (NBS) u svom najnovijem izveštaju o inflaciji upravo ukazuje da rast cena nafte i naftnih derivata ima indirektan uticaj i na rast cena hrane i drugih proizvoda i usluga važnih za građane.
Srbija, kao uvoznik energenata, posebno je izložena promenama na svetskom tržištu nafte, pa bi duže trajanje krize moglo dodatno da pojača inflatorne pritiske. Iako država pokušava privremeno da ublaži deo udara kroz smanjenje akciza i druge mere, dugotrajan i značajan rast cena nafte neminovno će povećati troškove života.
Iz NBS su otkrili da su cene energije u Srbiji u prvom kvartalu porasle za 1,7 odsto, a same cene naftnih derivata 3,5 odsto.
NBS upozorava da rast svetske cene nafte prvo direktno podiže cene goriva i naftnih derivata u Srbiji, nakon čega se taj rast indirektno preliva na hranu, industrijske proizvode i usluge kroz skuplji transport, đubrivo, hemikalije, grejanje, proizvodnju i lance snabdevanja.
To znači da građani neće osećati posledice samo kada odu na pumpu da natoče gorivo, već i kroz račune, robu široke potrošnje i usluge.
NBS ukazuje i da više cene i smanjeni raspoloživi dohodak stanovništva negativno utiču na privredni rast. Odnosno, ako više novca ode na gorivo, grejanje, hranu i prevoz, građanima ostaje manje za ostalu potrošnju.
Dodaje se i da će konačan efekat zavisiti od toga koliko dugo potraje kriza i energetski šok. Ako bude kratkotrajan, onda i inflatorni efekat može biti ograničen. Ako potraje, širi se na više sektora i efekat će biti snažniji.
Podsetimo, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izneo dramatične procene situacije u slučaju da cena nafte značajno poraste.
„Na preko 125 dolara prosečno po barelu, imali bismo ponovo glad u svetu, pravu glad u većem delu sveta“, upozorio je Vučić.
On je naglasio i da Srbija lakše podnosi krizu zahvaljujući finansijskim rezervama i rezultatima iz prethodnih godina, ali da nećemo izbeći posledice ove krize.
Savo Jakovljević, direktor sektora za istraživanja i statistiku u Narodnoj banci ocenio je da prema njihovim projekcijama, ako bi sledeće godine prosečna cena barela nafte bila 125 dolara, mi bismo imali inflacijo od 6,5 odsto.
„Teško je sagledati indirektne efekte, jer nafta učestvuje u proizvodnji mnogih proizvoda, u poljoprivredi, transportu… Ukoliko bi cena nafte duži period bila na tom nivou, posledice bi bile ozbiljne. Ali niko ne može do kraja da kaže kako bi to izgledalo“, rekao je Jakovljević.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milorad Filipović za Danas ukazuje da su cene hrane u Srbiji izuzetno visoke u poređenju sa drugim zemljama Evrope.
„Jedan od glavnih uzroka toga je relativno niska produktivnost u poljoprivrednoj proizvodnji, a potom i veći broj posrednika na putu ‘od njive do trpeze’, gde se svako ugrađuje nadzidavanjem cena“, napominje on.
Takođe, kako dodaje, kao faktor se mora uzeti i sezona, odnosno uticaj klimatskih prilika, nedostatak navodnjavanja i veća primena agrotehničkih mera.
„Kada se na to doda i povećanje cene nafte, dolazimo do izuzetno teške situacije. Naime, cena nafte utiče prvo na troškove obrade i proizvodnje, kao gorivo, a kao drugo – poskupljenje nafte automatski znači i porast cena komponenata koje se koriste“, upozorava.
Te komponente odnose se, pre svega, na đubrivo, ali i druge hemikalije.
„Manja primena đubriva i drugih komponenti automatski znači i niži rod u proizvodnji, a samim tim i više cene hrane za krajnje korisnike. Sasvim sigurno će, ukoliko se trend porasta cena nafte nastavi i održi se duže od tri ili četiri meseca, doći do višeg nivoa cena hrane od višegodišnjeg proseka. ‘Olakšavajuća’ okolnost je to što se može očekivati manji rast cena usled rodne godine, ukoliko nevreme, oluje i grad ne unište dosadašnje dobre rezultate“, pojašnjava on.
Ipak, Filipović navodi da su građani Srbije već navikli na značajna poskupljenja hrane.
„Za utehu je da su prethodne dve godine, a pogotovo 2025, usled dugogodišnje intenzivne suše, znatno smanjile rod hrane uopšte i podigle cene na pijacama i u trgovinama svežih proizvoda ‘u nebesa’ ,tako da smo se navikli na poskupljenja prehrambenih proizvoda“, kaže on.
Što se tiče izjave predsednika, naš sagovornik smatra da je to više politička poruka.
„Što se tiče ‘prognoza’ o gladi u svetu smatram to samo kao populistički trik kako bi se primenila logika ‘ćuti, ma dobro smo i prošli kako je moglo ili kako je u drugim krajevima’. Ne bih to mnogo ozbiljno shvatao, pogotovo ne na nivou svetske krize u hrani“, poručuje Filipović.
Ekonomista Dragovan Milićević za Danas objašnjava da će cene nafte direktno i indirektno uticati na kretanje cena prehrambenih proizvoda.
„Direktno svakako preko skupljeg goriva za obradu zemljišta, zatim transporta, a indirektno preko cena veštačkih đubriva i komponenti, jer je nafta jedna od ključnih sirovina za dobijanje hemijskih komponenti veštačkih đubriva“, navodi on.
Svakako da će proizvođačke cene hrane uticati i na krajnje potrošače, dodaje.
„Svakako treba očekivati da se globalni trend prelije i na Srbiju kao deo integralnog tržišta poljoprivrednih inputa“, upozorava Milićević.
Ipak, on smatra da država u postojećim okolnostima malo može da utiče.
„Kod tržišta energenata nema velike manevarske mogućnosti, osim akciza koje su već smanjene i rezervi koje ne mogu dugoročno da budu održiva potpora, naročito u uslovima neizvesnosti završetka aktuelnih svetskih događaja“, zaključuje Milićević.
