KAKO DA SE NE UPECATE NA NASLEDSTVO KOJE STE DOBILI – „FIŠING“

‘Fišing’, odnosno ‘pecanje’, je pokušaj napadača da nas natera da otvorimo atačment u mejlu ili da odemo na neki sajt koji je kopija i da tamo ostavimo neke informacije, bilo da su lični, poslovni ili podaci o našim kreditnim karticama. Tu je namera da se pomisli da se radi o nekom legalnom sajtu ili poruci, a u stvari je reč o prevari“, kaže Žarko Kecić, rukovodulac IKT sektora, Registra nacionalnog domena Srbije.

Izvor: RTS

Bezbednost podataka na internetu je sve teže sačuvati. Žarko Kecić, rukovodulac IKT sektora iz Registra nacionalnog domena Srbije objasnio je za RTS kakve sve pretnje vrebaju na internetu i apelovao na građane da budu veoma skeptični da se ne bi upecali u hakersku mrežu i greškom dali podatke nekom ko ih može zloupotrebiti.

Razni su načini prevare u pitanju, od toga da se u poruci navode da ste dobili neki novac ili da se može nabaviti nešto jeftino, do toga da promenite vašu šifru čime oni dolaze u njen posed.

„Kada se tako nešto desi potrebno je da se prijavi – nacionalnom centru, MUP-u, tužilaštvu ili nama“, navodi Kecić.

On i njegove kolege, kako kaže, kao papagaji ponavljaju da, ako ne očekujete takvu vrstu poruke, ne treba otvarati atačmente u imejlu čak iako dolaze od nekog prijatelja ili rođaka, jer se u njima mogu nalaziti mnogi štetni virusi, malveri, ransomverovi, trojanci…

Bezbednost atačmenta se može proveriti antivirus zaštitom, ali i drugim načinima. Dešava se da dobijete poruku od prijatelja koji vam kaže da je u nevolji i da mu treba novac, a to možete proveriti prostim telefonskim pozivom.

Primalac štetnih poruka je poslednja u nizu karika u tom lancu, pa i drugi činioci pre primaoca. Administratori mejl servera i, primera radi, banke treba da preuzmu sve potrebne mere zaštite kako takvi mejlovi ne bi uopšte ni dolazili do primaoca.

Kecić kaže i da, primera radi, banke u Srbiji nemaju dovoljno dobru zaštitu, odnosno proveru mejlova, a samo 20 odsto banaka ima uključenu zaštitu u DNS-u.

„Poslednjih godina je DNS korišćen u polovini sajber napada u svetu. Zbog toga je bilo potrebno da napravimo neko unapređenje i dodatak DNS-u koji će obezbediti da budemo sigurni odakle smo dobili poruku i da budemo sigurni da ta poruka nije menjana na putu od servera do korisnika“, ističe Kecić.

„Na ovom sajtu mogu da provere da li DNS serveri koje koriste rade validaciju DNSSEK potpisa. Tu se koriste šifrovani ključevi koji potpisuju odgovor i DNS serveri koji validiraju to utvrđuju da li ključ koji je korišćen odgovara onome što je dobijeno u odgovoru. Na taj način smo sigurni da poruka nije promenjena i da su na pravom mestu“, objašnjava Kecić.

80%
Awesome
  • Design
Share Button

Pogledajte još Više od autora

Leave A Reply

Your email address will not be published.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.