Istorijat rudarstava Istočne srbije

0 0
Read Time:2 Minute, 0 Second

Deo ĆETVRTI

Strani radnici dolazili su u Majdanpek porodično i zahtevali su da im se za decu obezbedi školovanje, i to na maternjem jeziku koji je za većinu pridošlica bio nemački. Nemački jezik je bio istovremeno i službeni jezik u svim rudarskim službama. Čak je poznavanje ovoga jezika bilo obavezno i za sveštenike koji su postavljani na službu u novoosnovanoj „majdanpekskoj“ parohiji. Tim pre, što su u prvim godinama rada rudnika oni istovremeno bili i popovi i učitelji. Ipak, istorija majdanpečkog školstva ne počinje ni sveštenikom ni učiteljem, već jednim smolničkim rudarom, Jozefom Sedelinijem, koji je 1. novembra 1851. godine počeo honorarno, za 10 forinti, da podučava decu dovedenih stranih radnika, odnosno svojih kolega.

f_skola.jpg

Na slici: Zgrada prve škole u Majdanpeku služila je svojoj nameni sve do posle II svetskog rata, kada je pretvorena u kafanu pod nazivom „DIT“, a za đake je podignuta nova i veća škola na drugom mestu.

Prvi pravi učitelj koji je stigao u Majdanpek septembra 1856. zvao se Jovan Popović, i on je znao decu „na srbskom i na nemačkom jeziku obučavati“. Školska zgrada, dovršena 1857, bila je podignuta po planu Čeha Jovana Frencela. Jedno vreme su u Majdanpek, radi učenja raznih zanata, dolazili i mladići iz drugih mesta Srbije.

f_objekti.jpgNa slici: Objekti topionickog kompleksa majdanpečkog rudnika, podignuti u vreme obnove pod upravom srpske vlade (1849-1858). Crtez Feliksa Kanica iz 1861. godine.

U pustoj dolini Malog Peka, odsečenoj od sveta gustim i neprohodnim šumama, za kratko vreme ostvaren je pravi podvig: podignuta su kompletna postrojenja za rudarstvo i metalurgiju gvožđa i bakra! Gotovo preko noći u divljini Homolja iznikao je savremeni rudnik, dostojan naziva „zvezde Orijenta“ koji su mu dali ugledni stranci koji su imali prilike tada da ga vide.

Istovremeno sa podizanjem rudarskih postrojenja, srpska vlada, oličena u energičnom ministru finansija Paunu Jankoviću, podigla je i naselje za svoje „radenike“. I to ne samo jedno, centralno (Majdanpek), već i nekoliko susednih, kao što su: Rajkova Reka, Grabovo, Čekić, Debeli Lug.

f_alkaradj.jpg

Na slici: Knez Aleksandar Karađorđević nije bio srećne ruke: rudnik koji je s velikom „nadeždom“ otvorio 1849, morao je da zatvori 25. IX 1858. godine.

ovođenje stranih radnika teško i skupo, da među činovnicima vlada surevnjivost i nesloga … Jednom rečju, Majdanpek je postao vreća bez dna i rad je morao biti prekinut. Svi radnici su bili otpušteni, sem 6 „zvaničnika“, 2 pandura, 22 čuvara i dve rabadžije sa 4 para volova.

izvor Muzej rudnika Majdanpek

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Share Button

Pogledajte još Više od autora

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.