EVROPA POBEDILA AMERIKU
0
0
Da li je Srbija pretnja za NATO, ili je NATO pretnja za Srbiju
Država Rumunija dala je državnom sekretaru Ministarstva odbrane Srbije Dušanu Spasojeviću doslovno kraljevski tretman na samitu NATO-a u Bukureštu, pa su i svi stranci, koji su tražili razgovor sa šefom srpske vojne delegacije, morali da se ponašaju kako dolikuje takvim prilikama. Na stranu to što je specijalni avion srpske delegacije ušao u vazdušni prostor Rumunije odmah iza aviona američkog predsednika Džordža Buša, što bi moglo da znači da nas Rumuni posebno cene, a Amerikanci nam veruju.
Dakle, gde je Srbija sada posle samita alijanse u Bukureštu? Da li se naš geopolitički položaj u bilo kojem smislu promenio, i ako jeste, kako? Šta za Srbiju znači poziv NATO-a Hrvatskoj i Albaniji da se priključe savezu? Odgovor na ovu dilemu zapravo leži u pitanju: od koga će NATO braniti nove članove alijanse? Neko će možda u Srbiji to pitanje formulisati i kao: ko se boji NATO-a još? U finesama između ta dva pitanja verovatno je i odgovor kakve će biti posledice samita u Bukureštu za Srbiju, pri čemu prethodno treba detaljno analizirati gde je NATO danas, i šta se u Bukureštu zapravo dogodilo.
„Nije se barem dogodila potpuna katastrofa”. Tako je jedan smrknuti diplomata iz Nemačke okarakterisao ishod bukureštanskog sastanka zapadnih lidera. Tri dana i tri noći zamornih pregovora doneli su rezultat u stilu „tresla se gora rodio se miš”. U suštini, u Bukureštu nije ostvarena nijedna čista pobeda, pri čemu su najveći gubitnici Amerikanci i preko njih Makedonci. Francusko-nemačko suprotstavljanje priključivanju Ukrajine i Gruzije procesu ulaska u NATO tek je zajedljivo izglađeno popuštanjem Vašingtona. Angela Merkel i Nikola Sarkozi bili su mrzovoljni sve vreme samita, Havijer Solana i Jap de Hop Shefer jedva da su skrivali razočaranje zbog velikih očekivanja, a skromnih rezultata sastanka na vrhu. Nemci, Francuzi i Grci javno su povukli „ručnu kočnicu” i samit je devalvirao. Kada je Jap de Hop Shefer nešto pokušao da prigovori Grcima zbog veta u slučaju Makedonije, Grci su mu direktno rekli da pazi kako se ponaša, jer neće biti izabran na mesto koje tako žarko želi, a to je sadašnja pozicija Havijera Solane. Naime, Atina i u vezi sa tim može da uloži veto. Posle toga, Jap de Hop Shefer nije više ni spomenuo Makedoniju.
„Delomično smo se proširili, ali smo stavili ždrebe pred rudu”, rekao mi je jedan od funkcionera NATO-a u pauzi bukureštanske transatlantske konferencije. Nisam ga odmah shvatio, da li se to „ždrebe pred rudu” odnosilo na nove članice alijanse Hrvatsku i Albaniju, ili na nesposobnost NATO-a da zaključi šta treba da bude i da radi u godinama koje predstoje? Kako ići napred bez celokupne vizije, bez potpuno raščišćenog bezbednosnog pejzaža? Gde postoji selektivni pristup, a nedostaje vojnika i para. Gde nema koherentnog strategijskog plana koji treba da zameni borbeni raspored snaga napravljen za suprotstavljanje davno raspuštenom Varšavskom paktu. I u Bukureštu je potvrđeno da je zbog odsustva protivničke supersile NATO suočen sa rivalskim strateškim doktrinama, što izaziva podeljenost njegovih članova. Jedni se pribojavaju ekonomski i vojno probuđene Rusije, drugi nastoje da prošire savez na celi Balkan, treći traže pravedniju raspodelu vojne i političke vlasti, četvrti spominju Australiju i Novi Zeland. Što bi moglo da znači, ili je NATO globalan, ili je beznačajan. Ili je kao slika Dorijana Greja?
Jedini koji su u Bukureštu bili potpuno zadovoljni bili su Hrvati. Dobili su pozivnicu za ulazak u „klub”, a celokupni posao odradila su zapravo dvojica bivših novinara „Vjesnika”, moje nekadašnje kolege Vladimir Drobnjak i Hido Biščević. U svakom slučaju, ući će u istoriju. Premijer Hrvatske Ivo Sanader u svom obraćanju u Bukureštu nije zaboravio Srbiju prijateljski rekavši da je vrlo važno da i Srbija bude primljena u evroatlantske integracije.
Crnogorci su bili u Bukureštu u dosta jakom sastavu: ministar spoljnih poslova Milan Roćen i vojni predstavnik pri NATO-u, general Ljubiša Jokić u plavoj vazduhoplovnoj uniformi JNA, samo sa crnogorskim amblemom na rukavu. Baš me iznenadila ta uniforma, pa izgleda da je JNA prva ušla u NATO. Crna Gora je u Bukureštu dobila tzv. intenzivirani dijalog sa NATO-om. Kao i Srbija. Kako objasniti nekome u Srbiji šta je to „intenzivirani dijalog”?
Hoće li ulazak Albanije i Hrvatske u NATO biti korišćen u predizbornoj kampanji u Srbiji? Hoće. Jedni će da razvijaju tezu o „izolaciji i vakuumu bezbednosti“, drugi će reći „da je NATO već izvršio aneksiju Kosmeta bez pristanka Srbije”. No, hajde da sebi pošteno postavimo pitanje: da li je Srbija pretnja za NATO, ili je NATO pretnja za Srbiju?
Širenje NATO-a na Balkan imaće krajnje marginalan uticaj na evoluciju srpske demokratije, jer demokratija će uspeti ili propasti u Srbiji iz istih razloga kao i u drugim zemljama: hoće li politički i ekonomski sistem zadovoljiti potrebe naroda. U Srbiji ionako nema prave spoljnopolitičke debate. Osim u slučajevima kada je u vezi sa ekonomskim ugovorima i sumnjivim provizijama.
O da, u Bukureštu je promovisana i NATO televizija. Moći će da se gleda i u Srbiji. Još ne znam na kom kanalu.
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 05/04/2008] /Politika / pogledi>>
