I Bor u magli

0 0
Read Time:7 Minute, 45 Second

UGOVOR o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena “Bor”, potpisan sa austrijskom kompanijom “A-tek” – biće raskinut.
Ova vest iz Agencije za privatizaciju, logična je posledica činjenice da je u petak, na dan isteka roka za plaćanje, umesto uplate preostalog iznosa kupoprodajne cene od 316 miliona dolara, na adresu Agencije, od austrijskih partnera, stiglo samo pismo, i u njemu objašnjenje da ne odustaju od namere da budu vlasnici RTB “Bor”, ali i zahtev našoj Vladi, pravdan političkom situacijom u Srbiji i globalnom finansijskom krizom, da Austrijanci odmah uplate 230 miliona dolara, dok bi ih za ostatak od 86 miliona trebalo sačekati dva meseca.
– Kupac je ponudio i da dostavi garanciju za dobro izvršenje posla u iznosu od 60 miliona dolara, koja je jedan od preduslova za zatvaranje transakcije, odnosno stupanje kupca u posed imovine – navode u Agenciji za privatizaciju.

Dalji redosled poteza podrazumeva početak pregovora sa drugorangiranim ponuđačem na tenderu, odnosno “Bejzik elementom” Olega Deripaske.
– Za to nam je mogućnost otvorena zahvaljujući nedavno izmenjenom Zakonu o privatizaciji – dodaju u Agenciji.
Ukoliko pregovori, koji, kako saznaju “Novosti”, mogu početi za desetak dana, uspeju, Vlada Srbije će za RTB “Bor” zapravo dobiti i više nego što je planirano.
– Agencija će naplatiti licitacionu garanciju u iznosu od 10 miliona dolara, a 150 miliona dolara koje je “A-tek” uplatio kao prvu ratu biće zadržano na posebnom računu u Narodnoj banci Srbije – objašnjavaju u Agenciji za privatizaciju.
Tako, ako se oslonimo na prostu matematiku, dolazimo do zbirne cifre koja sadrži i tih 160 miliona dolara, i 370, koliko je ponudila Deripaskina kompanija.
Resorni ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić za “Novosti” kaže da je odluka Agencije za privatizaciju da raskine ugovor sa “A-tekom”, zato što u roku nije uplatio ukupan iznos, ispravna.
– Smatram da je pravično raskinuti ugovor, ukoliko ga Austrijanci ne poštuju – kaže Dinkić i podseća da je država već izlazila u susret “A-teku” koji je i prvi deo plaćanja izvršio sa zakašnjenjem.
– Logično je, posle ponovnog zahteva za odlaganje, da se zapitamo – kako bi oni uopšte i investirali. Kako bi sagradili novu topionicu? – pita se ministar.
“Novostima” je, inače, u petak, iz više izvora potvrđeno da su sredstva koje je do sada prikupio “A-tek” isključivo njihova, odnosno da nijedna banka u ovom poslu, do sada, nije stala iza njih.
Na pitanje, da li veruje da je za ovakav epilog kupoprodajnog ugovora za prodaju RTB “Bor” krivac trenutna politička situacija u zemlji, ministar Dinkić nema precizan odgovor:
– Ne mogu to sa sigurnošću da tvrdim. Istina je da Austrijanci, kao razlog odlaganja navode i to, ali smatram da su razlozi više na nekoj drugoj strani, odnosno da je partner precenio svoje mogućnosti za investiranje.
Dešavanja sa RTB “Bor”, mada na svoj način specifična, veoma podsećaju na sve ono što je obeležilo političku, ali i ekonomsku stvarnost ovog proleća. Propao tender za “Geneksovu” imovinu na Kopaoniku, molbe investitora za odlaganje, pa i pomeranje tendera za beogradsku “Lastu”, produženje roka za dostavljanje obavezujućih ponuda za “Zastava automobile”… S druge strane, ponašanje “A-teka” podseća i na ponašanje partnera u poslu oko koncesije za autoput.
Prema mišljenju ekonomiste Danila Šukovića, ovo što nam se u poslednje vreme dešava sa investitorima posledica je prilično lošeg sistema privatizacije.
– Dugo se kod nas niko nije pitao ko su ti koji kupuju firme u Srbiji, tako da smo često bili meta klasičnih “perača novca”. Ovo što se sada dešava samo je epilog dugogodišnjeg nedostatka interesovanja za poreklo novca investitora – kaže Šuković. – Slično je i sa koncesijom za autoput. Čitav proces od raspisivanja tendera, preko pregovora sa partnerima, pa do potpisivanja ugovora sa koncesionarom bio je potpuno netransparentan i pogrešan.
Prema Šukovićevim rečima, i sve druge zemlje u tranziciji imale su probleme.
– Svaka država je imala poneki specifičan problem. Bilo je, naravno, dosta afera i hapšenja raznih aktera privatizacije. Ali, upravo smo mi, koji smo u tranziciju ušli među poslednjima, morali ponešto da naučimo iz tuđih iskustava – konstatuje Šuković.
Stručnjak za strana ulaganja, prof. Milan Kovačević veruje da smo možda strane ulagače, kao država, naučili da mogu da budu prilično opušteni kada je u pitanju ispunjenje ugovornih obaveza.
– Popuštanja koncesionaru, a to je država činila sve vreme otkako je o ugovoru pregovarano, pokazala su partnerima da smo spremni na ustupke. Zato je i bilo, setimo se, dosta onoga što su oni tražili i dobili. Kada je u pitanju prodaja RTB “Bor” tih ustupaka je bilo manje i generalno mislim da je ovaj, drugi tender za RTB bio mnogo kvalitetniji od prvog – kaže Kovačević. – Međutim, verujem i da bi vlasti u Srbiji trebalo da porade na onome što se zove profesionalna disciplina, odnosno da se tenderi kod nas definišu tako da podrazumevaju da se obaveze ispunjavaju u potpunosti i na vreme.
Prema tvrdnjama nekadašnjeg direktora Agencije za privatizaciju Branka Pavlovića, sve ovo što se dešava sa RTB “Bor” ne mora da donese ništa loše:
– Pitanje je samo kako je država pregovarala o uslovima pod kojima može da zadrži uplaćenih 160 miliona dolara. Ukoliko razlozi “A-teka” nisu predviđeni ugovorom, država zadržava taj novac i ima ga više za namirivanje poverilaca.

AUSTRIJANCI ODUSTALI
AUSTRIJSKA kompanija “A-tek” saopštila je u petak da nije uspela da prikupi ostatak od 316 miliona dolara za kupovinu imovine RTB Bor, koji je bila obavezna da uplati do ponoći, što je bila obavezna na osnovu ugovora sa Agencijom za privatizaciju. U saopštenju “A-teka” navedeno je da je austrijska kompanija ponudila Agenciji za privatizaciju da uplati veći deo sume za kupovinu, tačnije 230 miliona dolara, što nije prihvaćeno. “A-tek” je napomenuo da je konzorcijum banaka, koji je prvobitno bio nosilac čitavog kreditnog aranžmana, odlučio da ne finansira nikakve projekte u Srbiji do kraja godine. Pored navedenog, dodatni problem je nastao u poslednja dva dana, kada je grčka kompanija “Mitilineos” podnela sudsku tužbu protiv RTB Bor, za iznos od 65 miliona dolara i zahtevala od kompanije “A-tek” da uplati navedenu sumu.

PRVI TENDER
PRVI tender poništen je prošlog aprila. Posle višemesečnih optužbi, pre svega sindikata, ali i nekih partijskih lidera, da je reč o “jednoj od najspornijih prodaja društvene imovine od 2000. godine”, ugovor je konačno raskinut, ali tek kada prvoplasirani ponuđač, rumunski “Kuprom”, ni u dodatnom roku nije dostavio bankarsku garanciju za kupovinu RTB, po ugovorenoj ceni od 400 miliona dolara.

VLADA SE PITA
GLAVNI razlog zašto Vlada Srbije treba zvanično da potvrdi raskidanje ugovora sa Austrijancima je eksploataciono pravo, koje daje i oduzima država. To pravo se odnosi na vađenje ruda i plaćanje državi naknade za korišćenje sirovina.
I kod potpisivanja ugovora, Vlada je održala telefonsku sednicu, da bi na taj način bila preneta prava na “A-tek”, jer drugačije ne bi bilo po zakonu.

USKORO PREGOVORI SA DERIPASKINIM SMR
BIĆE TREĆA SREĆA?

ČIM se ugovor sa austrijskim “A-tekom” raskine, država kreće u pregovore sa drugorangiranim na tenderu za prodaju RTB “Bor”, a to je ruska kompanija SMR, deo “Bejzik elementa” biznismena Olega Deripaske.
Ovo je potvrdila i Agencija za privatizaciju. U SMR, pak, nisu u petak želeli ništa da komentarišu, pre nego što dobiju zvanično saopštenje države da je ugovor raskinut i da se kreće u nove pregovore.
Prvi signal koji je navodio na pomisao da se ponavlja “slučaj Kuprom”, bio je zahtev “A-teka” za dodatnim rokom za uplatu, koji je ova kompanija podnela u poslednjoj nedelji februara. Podsetimo, kod prvog tendera za RTB “Bor”, najbolja ponuda stigla je od rumunskog “Kuproma”, dok je “Ist point” Zorana Drakulića bio drugi. Sa “Kupromom” je potpisan ugovor, ali je potom i raskinut, jer ova kompanija nije imala toliko novca koliko je sama ponudila. A, ni tenderom, ni zakonom nije bilo moguće da se krene u pregovore sa Drakulićevom kompanijom, što je sada omogućeno.
Na prvom tenderu, inače, ponudu je poslao upravo i ruski SMR, ali je “ispao” iz trke, pošto je davao cenu od svega jednog dolara! A, minimalna predviđena tenderom bila je 266,7 miliona dolara. Drugog puta, na tenderu raspisanom lanjskog avgusta, bio je ozbiljniji, pa je za RTB nudio 370 miliona dolara, plus još 414 miliona za investicije. To je u celosti bolja ponuda od austrijske, ali je kriterijum bio isključivo kupoprodajna cena, pa su Rusi, zbog 96 miliona dolara manje, pali na drugo mesto.
Podsetimo, Agencija za privatizaciju odložila je “A-teku” rok za plaćanje do 4. aprila, ali pod uslovom da do 29. februara uplati bar 150 miliona dolara, što je ova i učinila.(D. I. K.)

MIODRAG CONIĆ, v. d. DIREKTORA “BORA”
OVO JE NOVA NEIZVESNOST

ZA Miodraga Conića, v. d. generalnog direktora RTB “Bor”, sve što se dogodilo predstavlja – “produžetak neizvesnosti”.
– RTB već sada zbog dotrajale mehanizacije ne radi optimalnim kapacitetom, zbog čega su nam neophodne hitne investicije – objasnio je Conić.

RUSKA KOMPANIJA SMR JOŠ BEZ REAKCIJE
DERIPASKA ČEKA RASPLET

U RUSKOJ kompaniji SMR (deo moskovskog “Baznog elementa”, čiji je predsednik Oleg Deripaska) koja je na tenderu bila drugoplasirana, “Novostima” je rečeno da pažljivo prate situaciju oko privatizacije borske kompanije i da će reagovati pravovremeno kako bi zaštitili svoje interese.

MIRKO KOVAČ (A-tek) ZA “NOVOSTI”
PROMENILI SU SE USLOVI

– OD početka smo bili odlučni u nameri da kupimo borsku kompaniju – rekao je u petak u izjavi za “Novosti” Mirko Kovač, predsednik “A-teka”. – Međutim, nastupili su novi uslovi, i zbog njih smo tražili prolongiranje.
Kovač nije želeo da komentariše mogućnost da ostanu bez 160 miliona dolara, koliko su do sada uplatili.

(Lj. T.) / Vecernje novosti

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Share Button

Pogledajte još Više od autora

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.