Budjenje
0
0
Možda će RTB Bor biti i prodat, a možda čak i plaćen. Možda će se jednom desiti da zaboravimo šta je dim i plavičasta zavesa u sred dana i da nas pluća, onako baš zabole od čistog vazduha. Možda će prirodne lepote okoline grada postati prva i jedina asocijacija na naš grad, ali borani ili borčani nikad izgleda neće shvatiti da su oni onaj prvi i odlučujući faktor i da zapravo samo oni mogu i moraju da odlučuju o sudbini svog grada.
Naravno poznato je, i o tome neću sada, da je sve ovo što se dešava oko privatizacije pomalo smešno-da nije tužno. Zna se takodje da je gradom u pravilu upravljao neko ko neretko nikad nije ni bio tu .. medju nama. Takvi su po sili nekog nepoznatog običaja bili uvek važniji od samih gradjana, i ukoliko bi morali doći su dobijali sve povlastice koje su bile toliko elstične da je i njihovo delovanje protiv grada i gradjana bilo nešto što treba tolerisati a neretko i što pre zaboraviti.
Porodica nastradalog Miloja Pavlovića je nažalost tek po ovom tragičnom dogadjaju „izborila“ pravo na svoj stan, pa će ovih dana, kažu, najzad napustiti svoju sobicu od nepunih 16 kvadrata u „Samačkom smeštaju“ i useliti se u komforan stan. Na drugoj strani „stručnjaci“ i oni drugi, koji su dolazili i odlazili su pre dolaska sticali pravo na komforan stan a zatim po napuštanju grada i položaja su iste izdavali, prodavali ili ne znam šta već. Koji su to viši interesi i prvila po kojima smo mi borani uvek bili manje važni. Mi smo na svojim ledjima i plućima osetili sve igre i podvale kojima su nas častili bez ikakavog pardona i respekta ali mi još uvek nemamo pravo glasa – pravo da se mi pitamo ili možda to ne želimo.
Predesnik opštine je onomad organizovao protest. Mnogi se nisu pridružili jer im je važnije to što je on radikal od onoga što je zapravo stvarno važno, a važno je biti jedinstven i boriti se za bolji, čistiji i organizovaniji Bor. U čitavoj toj igri predstavnici i članovi (svih) političkih stranaka na prvo mesto postavljaju svoje stranačke interese, vodeći računa o tome ko sa kime, protiv koga i zašto može ili ne može, a grad,… grad može da čeka. Pretrpeo je Bor svega i svačega ali bojim se da je ovo nešto najniže što grad i gradjani Bora mogu doživeti.
Očigledan je zaključak da političke stranke ne rade u interesu svojih birača već u interesu svojih potencijalnih predstavnika za mesta u vladi, ministarstvima ili negde drugde. Sindikat(i) sa promenjivim uspehom učestvuju u svemu tome vodeći računa o interesima svojih članova i uspevaju da dobije najbolji socijalni program ali im ne uspeva da saznaju šta u ugovoru o privatizaciji zapravo piše iako su i sami učestvovali u pregovorima i čitavmo postupku tenderske prodaje RTB-a, čak je jedan predstavnik mimo pravila mogao učestvovati -prisustvovati sastancima tenderske komisije.
Očekujem da će verovatno neka druga stranka ili koalicija na opštinskom nivou uskoro organizovati nešto što bi trebalo biti kontra predhodnom protestu ali da to, iako treba da bude isto ne bude ni približno slično iako je očigledno da u ugovoru o privatizaciji postoje katastrofalni propusti. Tako ćemo se zabavljati još par meseci a rezultat svih tih igara je apsolutno nepoznat, osim ako motiv svega nije u dobijanju vremena za novi manevar ..
U svemu ovome gradjani grada Bora gube, iz dana u dan, ćute i ne žele da se mešaju i eksponiraju, dok će na drugoj strani oni koji su na to spremni, ponovo iskoristiti situaciju zauzeti pozicije. Opet ćemo kasnije uz kuknjavu i jadikovke tražiti nepoznate razloge naše propasti – pa dokle tako.
Gradjani Bora probudite se. Mi smo stranka iznad svake druge i zaboravimo bar na trenutak na sve što nas deli kako bi spasili što se spasiti može.
