Bor medu najzagadjenijim gradovima Evrope
0
0
Bor – Opština Bor jedna je od najzagadenijih sredina u Evropi, što je, izmedu ostalog, prouzrokovano stogodišnjim radom Rudarsko-topionicarskog basena Bor. Kako bi se stanje poboljšalo i rešili mnogi drugi ekološki problemi, osnovana je lokalna Kancelarija za zaštitu životne sredine.
Rukovodilac te kancelarije Ljiljana Lekic-Džamic kaže da su svi ekološki problemi na teritoriji opštine precizno evidentirani i obradeni kroz Lokalni ekološki nacionalni plan (LEAP), usvojen 2003. godine. Kao najvece ekološke problemi u gradu, ovaj dokument oznacava otpadne i komunalne vode, otpad i deponije, zaštitu prirodnih dobara na teritoriji opštine, kao i sprovodenje zakonskih obaveza koje su poverene lokalnoj samoupravi.
Osnivanjem Ekološkog fonda opštine Bor stekli su se uslovi da se postojeci ekološki problemi lakše rešavaju, ali se u praksi javlja niz problema proisteklih iz rada samog Ekološkog fonda, poput cestih promena sastava Upravnog odbora kao i ogranicenih sredstava kojima Fond raspolaže.
– Kako bi se izvršila sanacija i remedijacija gradske deponije u Boru, uraden je glavni projekat kojim smo konkurisali kod republickog Fonda za zaštitu životne sredine. Za sprovodenje ovog projekta potrebno je oko 65 miliona dinara. Taj iznos je 12 puta veci od ovogodišnjeg budžeta Ekološkog fonda. Prethodne godine je iz gradskog budžeta izdvojeno osam miliona dinara. Ista suma je bila predvidena i za 2009. godinu, ali je zbog deficita u gradskoj kasi od oko 300 miliona dinara, Fondu dato tri miliona manje. Projektom kanalisanja i precišcavanja komunalnih otpadnih voda, date su tri varijante rešavanja problema, a suština je da ce akcija obuhvatiti grad Bor, Borsko jezero, Brestovacku banju, i da ce se, u zavisnosti od izabrane varijante, izgraditi jedno do dva postrojenja za precišcavanje otpadnih komunalnih voda – kaže Ljiljana Lekic-Džamic.
Prema njenim recima, projektom se predvida sanacija postojeceg teško oštecenog kolektora i izgradnja novog. Zbog obima poslova i nedostatka novca, zaposleni u Kancelariji za zaštitu životne sredine ocekuju da ce se rešavanju problema pristupiti parcijalno, uz neophodno ucešce stranih i domacih fondova. U okviru svojih obaveza i nadležnosti, opština je sprovela monitoring kvaliteta vazduha na svojoj teritoriji, tako što je angažovana licencirana laboratorija za kontrolu emisije zagadujucih materija u vazduhu i obezbedivanjem najsavremenije opreme za merenje koncentracije sumpordioksida u realnom vremenu. Ovakav sistem kontrole kvaliteta vazduha, koji je pokrenula Agencija za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, predvida da se od 2008. godine instaliraju merni uredaji na celoj teritoriji Srbije. Opština kontroliše i kvalitet pijacih voda na svojoj teritoriji jer postoji veliki broj javnih cesmi, kao i termalnih izvora koje gradani koriste.
Kako bi se upravljalo i ocuvala prirodna dobra ulagana su sredstva za uredenje Lazareve pecine i planinarskih pešackih staza na planini Stol, a periodicno se sprovode ekološke edukacije kroz radionice i sportsko-rekreativne aktivnosti, u kojima ucestvuju osnovne škole u Boru i okolnim selima.
Nerešiv problem
Ono što najviše zabrinjava Borane, jesu ekološki problemi nastali radom RTB-a Bor, u cije se rešavanje ukljucila Svetska banka potpisujuci ugovor sa Vladom Srbije o dodeli kredita od 33 miliona dolara. Novcem dobijenim iz tog kredita, planira se sanacija nekoliko flotacijskih jalovišta RTB-a koja se prostiru na više desetina hektara i zbog kojih su ugrožena brojna seoska domacinstva. Za sada i dalje ostaje nerešiv problem priobalja Borske reke, u koju se ulivaju otpadne vode iz postrojenja borskog basena bakra. Ta reka, ciji je sastav pun teških metala i gde nema živih organizama, uliva se u Timok i Dunavom dospeva do Sredozemnog mora.
