Ateku RTB Bor na mala vrata?
Austrijski „Atek“ ponovo ima priliku da se domogne većinskog udela u RTB-u Bor, iako je prethodna kupovina raskinuta zbog nepružanja bankarske garancije. Nesolventna kompanija Mirka Kovača dobila je priliku na novom tenderu jer se, umesto cele kompanije, na prodaju daje 40 odsto strateškom partneru, ali u Agenciji za privatizaciju za Biznis kažu da ukoliko stranci daju više, mogu da kupe i većinski udeo.- Mi smo dali minimalne uslove, a oni će videti šta im se najviše isplati i koliko su u mogućnosti trenutno da plate, pa će prema tome određivati procenat sa kojim će učestvovati u vlasništvu – kaže Dušan Belanović iz Agencije za privatizaciju. Belanović i objašnjava da „Atek“, ukoliko ima para, bez obzira na prethodni neuspeli tender može odmah da postane i većinski vlasnik.
Tender je trebalo već da se završi, ali je Agencija produžila rok „Ateku“ do 15. maja da se obaveže da će platiti 116 miliona dolara za 40 odsto kapitala kompanije. Iz Agencije za privatizaciju kažu da „Atek“ nije naveo zbog čega konkretno traži produženje roka. Austrijanci su jedini igrači na tenderu, jer je druga zainteresovana kompanija, „Ist point“ Zorana Drakulića, odustala. Drakulić kaže da da su uslovi tendera takvi da ih „niko normalan ne bi prihvatio“. Poslovodstvo i radnici u Boru ne očekuju mnogo od starih znanaca iz Austrije, ma koji rok bio, i traže podržavljenje kompanije.
Sindikalci i poslovodstvo RTB-a Bor kažu da je takav stav Drakulića pošten, za razliku od Austrijanaca.
– Zoran Drakulić je otvoreno rekao da preduzeće ima višak radnika, da mora doći do otpuštanja, kao i da nema potrebe za izgradnjom nove topionice. Tako smo znali na čemu smo i kada to nismo prihvatili, on je odustao. Mislim da će se sa Austrijancima i produžavanjem roka ponoviti još jedna loša epizoda sa „Atekom“ – kaže lider Samostalnog sindikata Dragan Aleksić.
Aleksić kaže da su Agencija i Ministarstvo ekonomije stvorili atmosferu da država nema drugog izbora i da mora da prihvati jedinog zainteresovanog, ma koliko sa njim bila loša iskustva. I dalje se nada pravom investitoru, jer „cena bakra na svetskoj berzi skače, a u samom preduzeću su smanjeni troškovi proizvodnje“. Prema procenama poslovodstva RTB-a, investicije od 116 miliona dolara koje bi, prema zahtevu Agencije, strateški partner trebalo da uloži dovoljne su za kupovinu nekoliko novih bagera i desetak kamiona, koliko je potrebno da bi se raščistila zemlja i omogućila rudarska proizvodnja. Za izgradnju nove Topionice potrebno je 130 miliona robnog kredita, a Aleksić tvrdi da će ona isplatiti samu sebe za tri do pet godina. Već su imali ponude od dve velike kompanije iz Finske i Australije za saradnju, ali „od 2004. godine ne mogu ni šraf da kupe dok Agencija za privatizaciju ne da saglasnost“.
Samostalni sindikat i sadašnje poslovodstvo RTB-a Bor slažu se u jednom, a to je da „Atek“ hoće da kupi RTB za male pare i kao jednu od alternativa predlažu da RTB Bor postane javno preduzeće.
– Zašto je NIS mogao da bude javno preduzeće, a ima 30 odsto svojih sirovina, a RTB Bor ne može, a mi imamo 100 odsto sirovina – pitaju se u ovom preduzeću i kažu da se se zasad niko u ministarstvu nije odazvao na zahtev za razgovor.