Apotekarska ustanova u Boru među pet najvećih dužnika u Srbiji

0 0
Read Time:2 Minute, 48 Second

Državne apoteke u Srbiji u ovom momentu duguju više od 20 miliona evra za lekove, a najveći dužnici su apotekarske ustanove u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Boru, Šapcu, Novom Sadu i Kikindi.

Iz Farmaceutske komore upozoravaju da su problemi počeli 2012. kad je i privatnim apotekama omogućeno da izdaju lekove na recept, a da, za razliku od državnih, nisu u obavezi da idu na javni tender.

U međuvremenu, računi apotekarskih ustanova u Pančevu, Mitrovici, Boru i Šapcu već su u blokadi, pa tako direktorka Apotekarske ustanove Pančevo Melanija Bonin kaže da je njihov dug 750 miliona dinara, s kamatama prelazi milijardu, račun im je u blokadi već 490 dana, a sudski izvršitelji zaplenjivali su im nameštaj, čak i lekove, isključeni su im struja, grejanje, telefoni, internet.

Od pomoći im nije bila ni donacija od 100.000 evra koju su dobili prošle godine, jer je, kako kaže Bonin, gotovo polovini lekova u trenutku kad su stigli istekao rok upotrebe, pa su završili kao farmaceutski otpad, a i to je za tu ustanovu na kraju bio samo dodatni teret.

Apotekarska ustanova Pančevo, inače, imala je 19 apoteka, do sada su zatvorene tri, a lokalna samouprava obezbedila je plate za zaposlene do kraja prošle godine, te je ostalo da reši problem dugovanja kroz reprogram duga.

Predstavnica Apotekarske ustanove Novi Sad Jovana Franeta kaže da su dugovanja te ustanove 240 miliona dinara za negativnu listu i 90 miliona dinara za plate zaposlenih.

Njihova ustanova još nije u blokadi, ali im ogroman problem predstavlja to što od dobavljača ne dobijaju ugovorene količine lekova tenderom, zbog procene da su „rizična ustanova“.

„Grad je formirao petočlanu komisiju koja predlaže javno-privatno partnerstvo kao rešenje za Apoteku Novi Sad, ali nam još niko nije izneo detalje kako bi to izgledalo“, kaže Franeta.

Problemi državnih apotekarskih ustanova počeli su 2012. godine kada je RFZO potpisao sporazume sa privatnim apotekama da pacijenti mogu da podižu lekova na recept i kod privatnika.

U Farmaceutskoj komori kažu da RFZO ima potpisan ugovor sa 938 državnih apoteka i 2.094 privatne apoteke (podatak s kraja 2016. godine).

Direktorka Farmaceutske komore Srbije Svetlana Stojkov, na Dan apotekarstva upozorava da su državne apoteke u poslednjih pet godina u neravnopravnom položaju u odnosu na privatne, da moraju da sprovode centralne javne nabavke za lekove, što privatnici nisu u obavezi.

Ona kaže da se mora doneti sistemsko rešenje koje treba da omogući održivo poslovanje državnih apoteka, koje su u nadležnosti lokalnih samouprava.

Neophodno je, nastavlja Stojkov, da se hitno donese Zakon o apotekarskoj delatnosti, koji treba da definiše jasne kriterijume gde i pod kojim uslovima mogu da se otvaraju apoteke.

Predlogom zakona koji je prošao javnu raspravu, definisano je da apoteke moraju biti najmanje udaljene jedna od druge 300 metara, da jedna apoteka pokriva teritoriju sa 4.000 stanovnika, da moraju da imaju u smeni diplomiranog farmaceuta, odgovarajući prostor.

Stojkov kaže i da je prošle godine, kako bi se rešio problem državnih apoteka, formirana komisija koju čine predstavnici ministarstava zdravlja, finansija, državne uprave i lokalne samouprave , RFZO.

„Dugovanja apoteka su sistemski problem i ne trpe sporadična rešenja i dogovore na lokalnom nivou“, naglasila je Stojkov.

Državne apoteke, inače, u nadležnosti su lokalnih samouprava koje biraju menadžment apoteka i imaju predstavnike u upravnom i nadzornom odboru, plate zaposlenih, ali i novac za neophodno održavnje apoteke zarađuju na tržištu putem marži, koje su na lekove u Srbiji 12 odsto.

Izvor: RTV

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Share Button

Pogledajte još Više od autora

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.