0
0
Po prvi put, iz mađarske kompanije MOL, Forbes Srbija nije dobio odgovore na pitanja u vezi sa pregovorima sa ruskim Gaspromom. Do sada, iz ove kompanije redovno su nam odgovarali, mada ne direktno već u okvirima koji ovakvi pregovori dozvoljavaju u korporativnom svetu.
IZVOR; Autor: Petrica Đaković
Da li ovo znači da su pregovori u zapećku, odnosno da su zakočili? Ili suprotno, da se finalizuje dogovor pa pregovarači ćute. Rok da se dogovore, podsetimo, ističe 1. jula. Doduše, još jedno ili više prolongiranja ne bi nikoga više iznenadilo.
Podsetimo, kada je MOL dobio odobrenje OFAC-a da se rok dat do 22. maja pomeri, saopšteno je da pregovori idu dobro i da novi rok, odnosno novih 30 dana omogućava da se u tom periodu transakcija zaokruži. OFAC je na tu molbu odgovorio najpre pomeranjem roka do 6. a onda do 16. juna, da bi u nanovijoj rundi označio 1. jul kao krajnji rok.
Od resorne ministarke Dubravke Đedović Handanović moglo se čuti, a nakon razgovora sa ruskim ambasadorom u Beogradu, da se naše vlasti nadaju skorom rešenju. Kaže i da je Srbija svoj deo posla uradila. Akcionarski ugovor između MOL-a i Srbije je potpisan. Sada se stvari moraju rešiti između prodavca i kupca.
Ni prodavac, odnosno ruski Gasprom, nije odgovorio na pitanja Forbes Srbija. To i nije veliko iznenađenje. U ovoj kompaniji javnosti gotovo da ništa ni ne saopštavaju od prvog trenutka kada su NIS-u uvedene sankcije.
NIS u izveštaju MMF-a
Sudbina NIS-a pominje se i u najnovijem izveštaju Međunarodnom monetarnog fonda. Tačnije u izveštaju o trećoj reviziji u vezi sa aranžmanom koji Srbija ima sa ovom globalnom finansijskom institucijom.
Naime, u njemu se navodi da Vlada preduzima sve korake kako bi se problem sankcija uvedenih NIS-u rešio na način koji je za Srbiju povoljan. Drugim rečima, pošto je rad rafinerije u Pančevu od izuzetnog značaja za srpsku makroekonomiju, Srbija pažljivo prati pregovore koji se vode između sadašnjeg većinskog vlasnika i potencijalnog kupca. I nada se, kako se navodi, da će se pregovori okončati pre isteka licenci OFAC-a i na taj način da sankcije budu ukinute.
Ono što je, međutim, posebno zanimljivo jeste rešenje u slučaju da pregovori ne uspeju. „Ukoliko pregovori ne budu uspešni Srbija će preduzeti sve zakonske i izvršne mere radi rešavanja situacije. I to tako da se omogući ukidanje sankcija“.
Izvori Forbes Srbija, bliski Vladi, navode da je ovakva jezička konstrukcija zapravo namera da se eksplicitno ne pomene mogućnost da Srbija nacionalizuje NIS. Kako nam pojašnjavaju, izlaz iz ove situacije moguć je jedino pronalaskom novog kupca, što je manje verovatno. Druga opcija je preuzimanje odnosno neki vid nacionalizacije, što je verovatnije.
Novi kupac bi, ako pregovori sa MOL-om propadnu, prvo morao da bude prihvatljiv prodavcu, odnosno Gaspromu. A onda i američkom OFAC-u. A na sve to, novi pregovori sa novim kupcem, kada bi on i postojao, zahtevaju vreme.
Nacionalizacija, reč koja se ne izgovara
U izveštaju MMF-a navodi se, dalje, da bi u slučaju da Srbija stekne vlasnički udeo, takva transakcija predstavljala sticanje finansijske imovine, odnosno ne bi uticala na zvanični fiskalni deficit. Taj rashod za kupovinu većinskog paketa knjižio bi se, dakle, „ispod crte“.
Ekonomisti dobro upućeni u razgovore sa MMF-om kažu da je ovo zapravo uobičajena situacija. Naime, kako objašnjavaju kada država prodaje svoju imovinu, prihodi stečeni na taj način ne knjiže se kao direktni prihod i ne utiču na smanjenje deficita.
Isto je i u slučaju kupovine preduzeća. Takav rashod, iako on realno postoji, ne bi bio knjižen kao rashod budžeta u 2026. godini nego kao sticanje finansijske imovine.
„Ovo je slučaj kada se kupuje vredna imovina, odnosno u ovom konkretnom slučaju kompanija koja dobro posluje i ima tržišnu vrednost. Druga je stvar kada država dokapitalizuje neko svoje preduzeće kako bi mu na taj način omogućila finansijsku injekciju. Tada se to knjiži kao direktni rashod. Odnosno rashod iznad crte, jer to preduzeće nije na zdravim nogama i to nije ekonomski unosno ulaganje“, objašnjavaju naši sagovornici.
Otkud novac za NIS
Do sada smo od predsednika Srbije Aleksandra Vučića nekoliko puta mogli da čujemo da je Srbija vlasniku većinskog paketa akcija nudila da ih ona kupi. I to po ceni koja je značajno veća od one koju, nazvanično, nudi MOL. Objašnjenje Vučić nije dobio. Ali ni pristanak ruskog Gasproma da Srbija povrati svoju nacionalnu naftnu kompaniju.
Ekonomisti kažu da bi u situaciji da Srbija preuzima NIS, novac morao da se isplati sa računa države za „crne dane“, a o čemu je Forbes Srbija već pisao. Ili, pak, iz novog kredita koji bi se uzimao bilo od poslovnih banaka ili na finansijskom tržištu.
Drugim rečima, iako bi se to knjižilo „ispod crte“ mi bismo većinski paket akcija NIS-a morali da platimo i to po ceni koja ne sme biti manja od njihove tržišne vrednosti.
Na to Srbiju obavezuje Ustav koji joj dozvoljava da u slučaju poremećaja potegne pravo nacionalizacije. Ali uz adekvatnu tržišnu naknadu.
Podsetimo, vlast je prilikom donošenja budžeta za ovu godinu usvojila i amandman za NIS. Njime se planira nabavka finansijske imovine u iznosu od oko 1,4 milijarde evra. Cilj je „obezbeđivanje energetske sigurnosti zemlje“. Tom prilikom rečeno je i kako država mora obezbediti novac za te namene.
