0
0
„Nedavno sam bio u selu Kusadak kod Smederevske Palanke gde je porodica iz Beograda otvorila etno-selo i ono što je njima glavna ponuda jesu domaće životinje i domaća hrana sa dušom, hrana koju bi nama pravile naše bake“, priča Blagojević i dodaje da deo domaćina koji otvaraju etno-sela to čine pomoću subvencija, ali ne toliko od države već više od fondova kao što je IPARD.
„U etno-selu Čubura kod Merošine čovek je napravio šest kućica od drveta zahvaljujući finansijama iz Evropske unije i pokrenuo turizam u jednoj takoreći nedođiji, tj. selu gde se teško stiže, ali opet imate lep smeštaj moderan i sa domaćom hranom“, navodi sagovornik N1.
Manje stranih turista zbog inflacije
Blagojević kaže i da je ove godine u Srbiji manje stranih turista zbog inflacije i aktuelne situacije u zemlji koja traje još od 2024. godine. Stranci, kaže naš sagovornik, najviše vole da borave u nacionalnim parkovima, a destinacija broj jedan je Tara kada je reč o planinama.
„Imamo strance koji vole Dunav i seoski turizam na obali Dunava, pogotovo na Đerdapu i Golupcu. Tu je i Šumadija – Aranđelovac, Topola i Ovčarsko-kablarska klisura – to je nešto što preferiraju oni koji dolaze na kraće. Oni koji dolaze na duže produže i do juga“, kaže Blagojević.
Šta nude etno-sela Šumadije?
U srcu Šumadije u selu Trbušnica, na 70 kilometara od Beograda i 20 kilometara od Aranđelovca, nalazi se mesto koje privlači turiste koji žele da istraže prirodne lepote ovog kraja – etno-selo „Babina reka“ koje je otvoreno 2010. godine.
Selo je okruženo brdima i planinama, a na samom imanju nalazi se potok po kome je kompleks dobio ime, kao i jezero gde posetioci mogu uživati u pecanju. Vlasnik i idejni tvorac etno-sela „Babina reka“ Slaviša Živković za N1 kaže da je ovo selo specifično jer su u potpunosti okruženi prirodom i turistima nude mir.
„Domaći turisti više dolaze, malo je stranaca jer je selo na 70 kilometara od Beograda. Vikendi su posećeniji, jer mora da se planira. Prednost i mana je to što se „Babina reka“ ne nalazi pored puta, ali je ovde potpuni mir, nema buke ni vozila“, navodi naš sagovornik.
Na šarm ove oaze mira nisu ostali ni poznati, pa su tako tokom godina ovo etno-selo posećivali i brojni poznati glumci, pevači, voditelji, pisci… Njihove posete zabeležene su na „Zidu poznatih“, jednoj od mnogobrojnih tabli u selu.
Tako se u Babinoj reci možete prošetati „Sokačetom dobrodošlice“, stati ispred „Točka sreće“ i sedeti na „Klupi večne ljubavi“. Na svakom koraku ispisani su stihovi koji inspirišu, a ljubitelji fotografije mogu obići i galeriju u kojoj se nalaze autorska dela Slaviše Živkovića na kojima je ovekovečio stare kuće Srbije i motive Šumadije.
Onima koji vole aktivnosti u prirodi dostupno je i branje pečuraka kojih ima u izobilju, partija košarke, malog fudbala ili stonog tenisa, ali i rashlađivanje u mini bazenu koji se nalazi u dvorištu etno-sela.
Za one koji žele duži boravak u „Babinoj reci“ u ponudi su dostupne četiri sobe, a Živković kaže da ovo imanje nije na popularnim platformama za iznajmljivanje smeštaja poput Booking-a, te da turisti do ovog etno-sela dolaze po preporuci zadovoljnih putnika koji su ga već posetili.
Sve više turista traži interakciju sa domaćinima
Seoski turizam u Srbiji doživeo je veliki porast u vreme korone, a tome su umnogome doprineli domaći turisti koji nisu mogli da idu na more i putuju van zemlje, te su tražili više seoska domaćinstva koja imaju bazene i koja su luksuznija, navodi urednik portala „Priče s dušom„.
„Da bude seoski turizam ali sa tom nekom kombinacijom bazena i poželjno velnesa zbog dece. Stranci ipak traže da boravak bude što ruralniji, pravu prirodu, domaću hranu, neprskano voće i povrće, da učestvuju u nekim radovima, da se šetaju i mir – njima nije od presudnog značaja bazen. Naši turisti žele luksuz na selu, odnosno neki etno luksuzan turizam“, kaže naš sagovornik.
Strani turisti uglavnom, kaže Blagojević, traže spoj kulturno-istorijskih znamenitosti i smeštaja u prirodi, a sve više njih želi i interakciju sa domaćinima.
„Postoje stranci koji traže smeštaj u kućicama gde nema vlasnika, koji je kao Airbnb ili hotelski smeštaj, a posebna grupa su oni koji traže interakciju sa domaćinima i njih je sve više. Znači da imaju lokalca koji ih vodi i koji ih ugošćava i koji im govori šta da jedu da bi na neko vreme postali i oni lokalci, da budu stanovnici Srbije na nekoliko dana, da se hrane kao mi i da probaju da dožive naš način života“, zaključuje Blagojević.
