Srpska vina sve cenjenija u svetu, a površine pod vinogradima sve manje – koje je rešenje?
0
0
Sve kvalitetnija vina koja se proizvode u Srbiji, domaćim proizvođačima otvorila su vrata inostranih tržišta. Kina se već neko vreme pominje kao zemlja u koju bi izvoz trebalo da se intenzivira, a profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragoslav Ivanišević za portal N1 kaže da su prva iskustva naših vinara na ovom tržištu dosta pozitivna.
“Kinesko tržište se otvara poslednjih godina i vinari su vrlo zadovoljni tim tržištem i po pitanju toga da ima potrebe za količinama, ali i po pitanju toga da su i vinari koji nemaju velike količine vina – po nekoliko hiljada litara ili po 10.000 boca – uspeli da plasiraju svoje proizvode“, navodi on.
Dodaje da naši vinari mogu da ponude manje serije skupih vina, što je segment u kojem kinesko trižište ima zahteve i potrebe, te da su se distributeri prvo usmerili upravo na segment bogatog tržišta, koje, kako kaže, želi da proba razna vina iz celog sveta, pa im onda nije problem ni da plate.
“Međutim treba da imamo u vidu da je, prema nekim mojim informacijama, Kina po pitanju vina nižeg kvaliteta samodovoljna. Dosta je podigla svojih zasada. Oni tradicionalno nisu bili veliki proizvođači vinskog grožđa, ali su postali u poslednjih 20-30 godina, tako da oni nemaju velike potrebe za masovnim i jeftinim vinima”, objašnjava profesor Ivanišević.
Izvoz razvojna šansa, ali potrebno zadovoljiti i domaće tržište
Ističe i da će naši vinari, ako Srbija pređe na režim niskih carina sa Kinom na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini, sigurno imati bolju poziciju na kineskom tržištu nego Evropa. Ali uprkos tome što u vinskoj industriji imamo izvoznih šansi, mišljenja je da treba ozbiljno poraditi i na zadovoljavanju i domaćeg tržišta, jer je zbog malih proizvodnih kapaciteta Srbija i dalje uvoznik ovog pića.
“Činjenica je da smo mi neto uvoznici vina. Oko 40 odsto domaćih potreba vina obezbeđujemo iz uvoza. To jesu pretežno vina niže cenovne kategorije, poput onih iz Makedonije i sl. Svi hoćemo da probamo vina iz celog sveta, ali i za vina srednjeg i slabijeg kvaliteta postoji značajan prostor i na domaćem tržištu”, navodi on.
Kao šansu za razvoj vinarstva u Srbiji ističe i razvoj vinskog turizma.
“Poslednjih godina beleži se veliki rast, gde zaista turisti, odnosno potrošači, odlaze do malih, srednjih vinarija, probaju razna vina i tako dalje. Za taj segment potrošnje tu su nam potrebna lokalna vina, domaće sorte i vina boljeg kvaliteta”, kaže Ivanišević.
Kakva god strategija bila, stručnjaci su saglasni da je neophodno da se povećaju zasadi pod vinovom lozom. Prema podacima Privredne komore, Srbija raspolaže sa 17.434 hektara pod vinovom lozom, ali pod vinskim grožđem imamo do 7.000 hektara.
„Popis poljoprivrede se radi na bazi intervjua i na bazi tih podataka oko četvrtine vinograda čine stari vinogradi koji se ne koriste za proizvodnju, i oko jedne četvrtine čine vinogradi koji se koriste za potrošnju u svežem stanju. Tako da po popisu otprilike dođemo na to da možda jedno 10-11.000 hektara se koristi za proizvodnju vina. U Srbiji se od 2016. godine vodi vinogradarski registar i svaki vlasnik vinograda ima obavezu da upiše svoj vinograd i faktički ne možete pustiti vino u promet sa poreklom grožđa ako niste upisani u registar. Dakle, u tom registru su unete sve parcele, GPS koordinate, rastojanja sadnje, sortiment i tako dalje, i upisano je svega negde oko 7.000 hektara“, objašnjava profesor.
Površine pod vinogradima najmanje u poslednjih 100 godina
To je, prema njegovim rečima, minimum površina pod vinovom lozom u Srbiji u poslednjih 100 godina.
“Vlada je 2020. godine usvojila strategiju razvoja u ovoj oblasti (Program razvoja vinarstva i vinogradarstva Republike Srbije za period 2021 – 2031. godine) gde je postavljen cilj da dođemo do nekih 25-30 hiljada hektara pod vinogradima”, kaže Ivanišević.
Čak i ispunjenje ove strategije dovelo bi do toga da površine pod vinovom lozom budu svega na 25 do 30 odsto zasada koje smo imali 70-ih godina kada ih je, po statistici, bilo oko 100.000 hektara.
Ipak profesor Ivanišević ističe da Srbija ima dobre klimatske uslove za razvoj vinogradarstva i da prostor za povećanje površina sigurno postoji, ali upozorava da je problem to što je proizvodnja dosta zahtevna.
“Od podizanja vinograda potrebno je 7-8, pa i 10 godina do početka povraćaja sredstava. Dakle, u tom smislu ona nije stimulativna. Morate imati novaca da biste se time počeli baviti i jako je teško iz kreditnih sredstava to obezbediti, pošto je dug period vraćanja investicija. Ali evo, ako vidite malo, i ne samo kod nas, nego svuda u svetu, je trend da i poznate ličnosti i neki bogati ljudi imaju svoje vinarije. Jeste to i trend, ali neće niko od njih ulagati novac u nešto što gubi. Dakle, to je priča koja apsolutno ima smisla, ali treba izdržati investicioni ciklus. E, i tu jeste nastao problem srpskog vinogradarstva”, objašnjava on.
Međutim, uprkos svemu tome, broj vinarija u Srbiji raste i to stručnjaci u ovoj oblasti vide kao dobar signal.
“Sad je negde nepunih 500 vinarija registrovano u Srbiji, što je ipak jedan zaista lep broj ako ga uporedimo sa, recimo, pre 3-4 godine kada smo ih imali oko 250-300. Ovo je jedno značajno povećanje i pokazuje da se proizvođači, ipak, vraćaju tome, da to ima smisla, da tu ima prostora, da oni vide tu svoju budućnost”, kaže profesor Dragoslav Ivanišević, ali ipak upozorava da to ide dosta sporo.
