0
0
Ako mislite da je dovoljno samo da spavate „kada stignete“, nauka ima loše vesti: Nije problem samo koliko spavate, već i u koje vreme. Kombinacija kratkog i neredovnog sna nije samo loša navika, već faktor rizika za srce.
IZVOR: B92
Zbog ubrzanog tempa koji nam diktira svakodnevica, san sve češće guramo u drugi plan i prilagođavamo ga obavezama. Upravo takav odnos prema spavanju vremenom može da se odrazi na naše raspoloženje, produktivnost i zdravlje – i to posebno na srce.
Novo istraživanje bavilo se pitanjem kako obrasci spavanja utiču na rizik od srčanog udara i drugih ozbiljnih kardiovaskularnih problema. Pokazalo se da ljudi koji često odlaze u krevet u različito vreme i pritom spavaju manje od osam sati noću imaju čak dvostruko veću verovatnoću da se suoče sa ozbiljnim srčanim oboljenjima.
Ovaj zaključak zasniva se na desetogodišnjem praćenju više od 3.000 volontera, koje su sproveli finski istraživači. Učesnici su tokom čitavog perioda nosili pametne uređaje koji su beležili vreme odlaska na spavanje, buđenja, kao i takozvanu „sredinu sna“, odnosno središnju tačku noćnog odmora. Takav pristup omogućio je precizan uvid u navike spavanja i njihove posledice.
Studija je uzela u obzir i druge faktore rizika, uključujući pol, indeks telesne mase, zaposlenost, krvni pritisak, holesterol, šećer u krvi i nivo fizičke aktivnosti, kako bi se osiguralo da rezultati odražavaju uticaj neredovnog sna.
Ozbiljna kardiovaskularna stanja
Tokom praćenja, 128 ljudi, odnosno oko 4 odsto učesnika, doživelo je ozbiljna kardiovaskularna stanja. To je uključivalo srčani udar, moždani udar, nestabilnu anginu, srčanu insuficijenciju, kao i smrt izazvanu srčanim i vaskularnim bolestima.
Učesnici koji su imali veoma promenljivo vreme odlaska na spavanje ili varijacije u sredini sna bili su u većem riziku, ali samo ako su spavali kraće od proseka (7 sati i 56 minuta po noći).
Oni koji su spavali duže nisu pokazivali isti porast rizika, čak i ako im raspored nije bio savršeno ujednačen. Razlog za to leži u načinu na koji san utiče na telo. Neredovan raspored remeti unutrašnji biološki sat, koji reguliše rad srca, lučenje hormona i metabolizam. Kada je taj sistem stalno „pomera“, telo radi pod dodatnim stresom.
Zanimljivo je da vreme buđenja nije imalo značajan uticaj na rizik, što ukazuje da je dosledno vreme odlaska na spavanje važnije nego što se ranije mislilo.
Ovo se uklapa u ranija istraživanja koja su povezala neredovan san sa gojaznošću, dijabetesom i oslabljenim imunitetom. Nova analiza dodatno naglašava da se ne radi samo o broju sati provedenih u krevetu, već i o stabilnosti navika, prenosi „Argumenti i fakti“.
Dakle, čak i ako ne uspevate da svake noći spavate punih osam sati, održavanje što stabilnijeg vremena odlaska na spavanje može biti jedan od jednostavnijih načina da smanjite rizik od srčanog udara i drugih ozbiljnih problema sa srcem.
