0
0
Od ispostavljanja studentskog zahteva za izborima, glavna tema u javnosti postala je u koliko će kolona opozicioni akteri na izbore izaći i u kom formatu, piše Danas.
Izvor: N1 / Danas
Iako je studentski pokret izdao niz saopštenja u kojima se ograđivao od opozicije, te naglasio da na studentskoj listi, koji će birati studenti ne mogu da se nađu sadašnji ili bivši funkcioneri opozicionih stranaka, opozicione političke partije su do nedavno neprestano pozivale na jedinstvenu listu na kojoj bi se našli i predstavnici studenata i opozicije.
Skoro godinu dana nakon zahteva za izborima, to pitanje je, čini se, zatvoreno.
Studenti se nisu odazvali ni jednom pozivu opozicije na razgovore o zajedničkom delovanju, a sada se i od samih opozicionih političara može čuti da je jedna zajednička lista sve manje verovatana.
Tako je Novi DSS prvi otvoreno pozvao ostale stranke desnice koje nisu proevropski opredeljene da se okupe u jednom bloku koji bi nastupio na jednoj listi.
Sa druge strane, naziru se obrisi liste na kojoj će biti proevropska opozicija, dok je Demokratska stranka za sada jedina eksplicitno podržala studente tako da ne izađe na izbore.
Ukoliko se na ovom zaustavi, na izborima će se naći tri opozicione i jedna lista vladajuće koalicije.
Ideja koja se održala od početka ove rasprave jeste ideja o „referendumskoj atmosferi„. Ipak, postavlja se pitanje kako se ona može stvoriti i održati ukoliko se na izborima nađe više opozicionih lista.
Bursać: Referendumska atmosfera zavisi od teme koja se nametne za izbore
Naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać za Danas ističe da referendumska atmosfera zavisi od od teme koja se nametne za izbore, ali dodaje da kada se govori o referendumskoj atmosferi, govori se o „za ili protiv“.
„Ovde je glavno pitanje postalo da li ste za ovu vlast ili ste protiv nje. U njega se sumiraju sva ostala pitanja koja su potegnuta u zadnjih godinu i po dana, a koja su važna glasačima“, pojašnjava naš sagovornik
Pod to „glavno“ pitanje podvodi druga poput toga da li je građanima bitna korupcija ili ona ne smeta ukoliko su neke druge stvari ispunjene.
- „Odnosno, da li vam je ekonomska stabilnost ključna društvena vrednost, to pre svega za glasače vlasti, pa makar po cenu da država bude autokratska i da razvoj bude baziran na očigledno pogrešnom ekonomskom modelu i slično. Tema društvene pravde takođe, zatim tema odgovornosti vlasti i slično“, navodi Bursać.
Kako ističe, sve te teme se sada sumiraju u dva pola: jedan su građani koji podržavaju Aleksandra Vučića, dok su drugi oni koji žele da mu vide leđa.
- „U takvim referendumskim situacijama, oni koji se ne pozicioniraju dobro, odnosno onaj neki treći pol, često ne prođe dobro na izborima“, kaže Bursać.
Kao primer daje izbore 2000, za koje kaže da svi znaju da je takmičenje bilo „Koštunica – Milošević“.
„Ipak, imali smo na tim izborima i dva kandidata vrlo važnih stranaka u tom momentu: Tomislava Nikolića ispred Srpske radikalne stranke, koja je dugo kroz istoriju bila najveća politička partija u Srbiji, i Srpski pokret obnove sa kandidatom Vojislavom Mihailovićem, koji je bio predstavnik jedne od najvažnijih opozicionih partija 90-ih“, kaže sagovornik Danasa.
On podseća da su ta dva kandidata u visoko polarizovanom takmičenju sa referendumskom atmosferom loše prošla, te dodaje da su zajedno osvojili oko sedam osam odsto ako su predstavljali stranke sa nominalno ogromnim brojem članova i birača.
„Dakle, poenta je: ukoliko ne uspete da se pozicionirate, a to smo videli i na ovim lokalnim izborima, gde su neke opozicione stranke solirale, pa mnoge neke od njih kao u Kuli nisu uspele ni da prikupe potpise, a neke druge su, kao recimo u Mionici i još ponegde, ostvarivale rezultat od po jedan odsto glasova, postaćete potpuno zanemarljivi, jer se takmičenje formiralo kao takmičenje između SNS-a i njihovih saveznika s jedne strane, i pokreta koji okupljaju studenti sa druge strane“, pojašnjava Bursać.
Da li je odgovor crnogorski scenario?
Ipak, naš sagovornik podseća da postoje primeri kada se u okviru polarizacije iskristalisalo više kolona, kao što je bilo 2020. godine u Crnoj Gori.
- „Tada su postojale tri opozicione kolone u okviru te polarizacije, ali mislim da te tri kolone ishode iz neke malo čvršće ukorenjenosti koju su njihovi nosioci imali“, navodi Bursać.
Podseća i da se radilo o koloni koja je predstavljala prosrpsku opoziciju, koloni demokrata koje su nosile malo umereniju, društveno inkluzivnu poruku i liberalnoj koloni Dritana Abazovića.
- „Oni imaju malo drukčije i jače, u tom momentu, ideološko ukorenjenje i bolju vezu sa bazom nego što ima srpska opozicija. Mi vidimo da se veliki broj glasača srpske opozicije u stvari okrenuo ka studentskom pokretu u momentu kad se taj pokret, formirao kao politički akter“, zaključuje sagovornik Danasa.
Mandić: Sa više opozicionih lista gubi se mogućnost klasičnog binarnog izbora
Istraživač Demostata Milomir Mandić za Danas ističe da nalazi pokazuju da je jedna lista najmanje loše rešenje, međutim, dodaje, i drugo rešenje koje je lošije može doneti rezultat, odnosno ukoliko pored potencijalne studentske liste budu još samo maksimalno dve ideološke liste opozicije.
- „Sumnjam u samo dve opozicione liste politickih partija opozicije. Uostalom studije slučaja Kosjerića, Mionice, Aranđelovca i na primer Kule, jasno pokazuju to“, navodi Mandić.
On kaže da se time gubi mogućnost klasičnog binarnog izbora.
- „Suština referenduma jeste izbor između ‘za’ i ‘protiv’. Čim se opozicija pojavi u više kolona, birač više ne bira samo protiv vlasti, već mora da bira između različitih opozicionih ponuda, lidera i ideologija“, kaže naš sagovorni, te dodaje da to može da razvodnjava fokus i energiju.
Stoga, naglašava da ukoliko na jednoj strani postoji jedna lista vlasti, referendumska atmosfera je moguća samo ako postoji jedinstven odgovor na drugoj strani.
- „Naše procene su pored svega ovoga da jedna lista koju podržavaju svi ima kapacitet da organizuje kvalitetnu kontrolu izbora i okupi dovoljan broj pouzdanih kontrolora. Nekoliko koalicija politickih partija nemaju taj kapacitet, to je poznato iz prethodnih izbora“, navodi Mandić, te dodaje da je odluka o tome na studentskom pokretu i političkim partijama.
