0
0
Iako neki antibiotici nemaju direktnu hemijsku interakciju sa alkoholom, moramo upozoriti da to ne znači da je kombinacija bezbedna. Kod određenih lekova reakcija je brza i vrlo neprijatna. Jedan od najpoznatijih primera je interakcija alkohola sa metronidazolom jer može nastati crvenilo lica, mučnina, povraćanje, lupanje srca i pad pritiska.
Izvor / autor: Nova.rs
„Mešanje alkohola sa lekovima može biti izuzetno opasno jer alkohol može pojačati neželjena dejstva lekova, smanjiti njihovu efikasnost ili izazvati ozbiljne toksične reakcije. Lekovi za smirenje u kombinacijama sa alkoholom dramatično pojačavaju pospanost i vrtoglavicu, a u težim slučajevima može dovesti do prestanka disanja ili kome. Iz ovih razloga se u apoteci prilikom izdavanja ovih lekova na recept upozorava da se ne smeju kombinovati sa alkoholom„, objašnjava Emilija Trbović, farmacerutkinja Farmaceutske komore Srbije.
Paracetamol u kombinaciji sa alkoholom, nastavlja ona, značajno povećava rizik od teškog oštećenja jetre. Brufen, aspirin i diklofenak u kombinaciji sa alkoholom mogu dovesti do iritacije sluzokože želuca, što povećava rizik od unutrašnjeg krvarenja i pojave čira.
„Lekovi za terapiju dijabetesa u kombinaciji sa alkoholom mogu izazvati niske nivoe šećera u krvi (hipoglikemiju), a veće količine alkohola u kombinaciji sa metforminom mogu povećati rizik od retkog ali ozbiljnog neželjenog stanja laktacidoze, koje remeti rad srca, mozga i može dovesti do otkazivanja organa. Ukoliko se lekovi za pritisak kombinuju sa alkoholom može doći do naglog pada pritiska, vrtoglavice ili aritmija. Kod nekih često korišćenih antibiotika kao što su amoksicilin, azitromicin i doksiciklin alkohol može pogoršati opšte stanje organizma, usporiti oporavak i pojačati neželjene efekte terapije, ali ne utiče značajno na efikasnost većine ovih antibiotika. Kod kombinacije ovih lekova sa alkoholom može usporiti oporavak organizma i pojačati nuspojave poput mučnine, vrtoglavice i dodatno opteretiti jetru“, ističe Trbović.
Alkoholizam je hronični poremećaj koji karakteriše gubitak kontrole nad količinom alkohola, stalna potreba za pićem, i nastavak konzumacije uprkos negativnim posledicama. To nije pitanje slabosti volje već medicinski problem koji zahteva razumevanje, tretman i podršku.
Prepoznavanje problema na vreme jer rana intervencija povećava šanse za uspeh.Važno je tražiti stručnu pomoć jer lekari, psihijatri i farmaceuti su ključni partneri.Važno je praćenje terapije po smernicama i redovno uzimanje lekova, poštovanje terapijskog plana i izbegavanje okidača kao što su mesta, društva ili situacije koja podstiču konzumaciju alkohola. Podrška porodice i prijatelja, motivacija i emocionalna podrška su ključni. Ne treba kriviti sebe jer alkoholizam je bolest, a ne moralni problem.
