Sportski klub „Rock & Ice“ od osnivanja do danas?

– Moram na pocetku napomenuti da sam se sportovima kao sto su alpinizam,
speleologija, skijanje, planinarstvo i orjentacija poceo baviti jos 1979 godine kada
sam postao clan tadasnjeg PSD-a Crni Vrh Bor. Jos kao 10-to godisnjak sam imao
sklonosti ka avanturizmu. Zbog raznoraznih politickih razmisljanja 90-tih godina PSD
je krenuo putem kojim se meni kao sportisti nije dopalo pa odlucih da formiram jedan
novi klub koji ce se baviti iskljucivo sportom. 12.2.1999. godine oformljrn je klub
po istoimenom americkom casopisu Rock & Ice a dozvolu od casopisa smo dobili od
Priske Berkhaimer, tadasnje predstavnice casopisa.

Ono sto je klub prvo uradio bila je prva organizacija maunti bajk trke na prostoru
timocke krajine. Pristiglo je 64 takmicara iz tadasnje SRJ. Ucestvovalo je I 30-ak
takmicara iz Bora. Uclanjujemo se u vazduhoplovnu ckolu JAT za obuku pilota
paraglajdera. Rat nas trenutno zaustavlja i sve naše clanove prijavljujemo kao pomoc
za pružanmje nastradalima za slucaj eventualnog bombardovanja civilnih objekata. Na
svu srecu za našim uslugama nije bilo potrebno angažovanje. Nakon rata Saša Rancic i
ja ronimo na dunavu gde je potopljena crnomorska nemacka flota. Tu sticemo ronilacko
iskustvo sa neeksplodiranim minama i uopšte ronjenje pored potopljenih brodova.
Uglavnom od kraja rata pa do danas naše aktivnosti su sve interesantnije.
Svakodnevno se odlazi u prirodu na ronjenje, letenje, penjanje, vožnju maunti bajka,
speleologiju ili jednostavno odlazak na neko putovanje širom Evrope, Amerike Ili
Azije.
2001 godine clanovi kluba Rock and Ice preronivši sifon u jednom delu Lazareve
pecine, otkriva kanal koji je Lazarevu pecinu svrstao na mesto broj 1 što se tice
dužine a po ukrasima i nakitima zavidela bi joj i Postojinska Jama i mnogo druge
pecine na Balkanu pa i u Evropi. Saša Rancic, Robert Micic i moja malenkost smo sa
jako oskudnom opremom prošli oko 7km hodnika. Danas taj deo pecine posecuju
speleolozi iz Evrope sa opremom koja je nalik spes šatlu u odnosu na ono cime smo mi
tada raspolagali.
U dva navrata klub Rock and Ice je bio organizator velike medjunarodne manifestacije
pod nazivom CUP ROCK and ICE 2001 I 2002. Cilj same manifestacije je bila promocija
citavog sportsko-turistickog potencijala. A s obzirom da je Neša Petric sa svojom
emisijom AVANTURA obe godine bila medijski nosilac, smatram da je prezentacija
Stola, Jezera, Crnog vrha, Dubašnice, Zlota I pecine – USPELA. To kažem zato jer je
6 sati materijala ukupno prikazivano na državnoj televiziji kod nas i 3 sata preko
satelita u svet. Pred emisije “avantura”, tu je bila i emisija “most” koja se
takodje prikazuje preko satelita. Discipline koje su bile zastupljene su sledece:
sportsko penjanje, paraglajding, mauti bajk, triathlon i rekreativno surf. Prve
godine je bilo 36 takmicara a naredne godine 84 takmicara iz 8 država.
2003 godine prva ekspedicija nove države pod nazivom SCG odlazi na Grossglokner
(najviši vrh Austrije), Mont Blanc (najviši vrh tzv stare Evrope), Monte Rossa I
Matterhorn (Švajcarska). Celu ekspediciju prati i profesionalni snimatelj, emisije
Avantura, Gale. Te godine vec kao pilot paraglajdera odlazim sa reprezentacijom SCG
u Sloveniju na precizno sletanje. – rezultat …hehe…nije za pricu ali rezultat i nije
bio cilj nego nova poznanstva.
Godinu dana kasnije organizujem ponovo ekspediciju na Triglav, Grossglokner i Mont
Blanc. Ovog puta je zanimljivo i to što je to prva srpskohrvatska ekspedicija nakon
rata. A zanimljivo je i to da su tada zajedno na više vrhove preko 3 i 4000m izašli
otac i sin odnosno Vasic Radovan I njegov sin Damjan koji je tada imao svega 16
godina.
Pred kraj godine Sale i ja u razlicitom terminu odlazimo za USA sa ciljem da
izadjemo na vrh McKenly. Medjutim zbog loših finansija ja samo sa amerikancem
Dejvidom ulazim u cuvenu steno El Capitano. Zbog nedovoljne pripremljenosti vracamo
se sa nekih 100-tinak metara od pocetka inace stena je visoka 1070m. Ipak i u USA
završavam za pilota paraglajdera kao i pocetnicku školu za pilota zmaja. Za to vreme
u Boru Robert I Damjan su izuzetno aktivni što se tice penjanja, speleologije i
maunti bajka
2005. godine uglavnom je Damjan osvetlao obraz kluba obišavši Midžor, Durmitor,
Triglav.
2006. godina je možda najznacajnija što se tice alpinizma u timockoj krajini. Uz
pomoc “štapa I kanapa” uspevam nekako da sakupim 7000$ i gotovo uopšte ne
pripremljen odlazim sa Hoselitom iz Subotice na jedan od najlepših ali i najtežih
vrhova Himalaya – AMADABLAM. Ucestvujemo u medjunarodnoj ekspediciji koju
sacinjavaju Italijani, Švedjani, Španci i Singapurcani. Iz timocke krajine do sada
niko nije išao na neki Himalajski vrh tako da nam je to velika satisfakcija.
2007. godine Saša Rancic i ja kao avanturisti obilazimo 16000 kilometara kamionom po
citavoj americi. Osvajamo i najvici vrh Arizone Fleg Staff. Organizujemo školu
speleologije gde ucestvuje 84 speleologa najviše iz Francuske i Belgije. Dami penje
jako tecke smeri na Stolu i Zlotskom kanjonu. Postavlja i prvenstvene smeri na
Rgotskom brdu i Rtnju. Odlazi i na Triglav, Midžor I Durmitor

Zvonko Trifunovic – privatno. Sta slusa od muzike i sta trenutno
zaokuplja njegovu paznju u „slobodno“ vreme?

Od muzike…da li zbog brata ili ne uglavnom pripadam staroj gardi ljubitelja muzike
tako da mi je grupa TIME jedna od omiljenih. Zatim dosta volim Amadeusa kada svira
svoje stvari u džez fazonu ali zbog sveopšteg dešavanja u državi obožavam da slušam
beogradski sindikat. Podsecanja radi na neka bezbrižna vremena cesto slušam
Balaševica, Leo Martina, Zabranjeno Pušenje i S vremena na vreme.
Inace zaokupljen sam mojim drugim klincem inace trecim detetom Lukom. Slobodno vreme
provodim s porodicom i to koliko god mogu jer nikad ne neznam kada ce sledeca
avantura da me “usisa”, tako da sam sada baš kao pravi porodican covek. i uglavnom
se ne razlikujem od drugih obicnih smrtnika koji adrenalin dižu samo u kladionicama
OSIM možda što ja neki put odem da popnem neku smercicu na steni ili zaronim u
jezero i vidim ono što ih je samo njih 10-ak videlo na 35m dubine u mracnom jezeru
ili neki put poletim sa neke planine ne bi li cuo fijuk vetra ili možda skoknem do
neke planincine i onda gledam svet sa 5,6,7000 metara visine. Po nekad u casovima
dokolice mi padaju na pamet neke sulude ideje vezane za neka putesestvija i onda se
bacam na internet i razradjujem mogucnost ostvarivanja cele akcije.

Avanturista, humanitarac ili nesto trece?

I jedno i drugo i trece….avanturista sam od neke 10-te godine i to me održavalo u
životu da budem takav kakav sam ali biti humanitarac ,verujte mi, to je privilegija.
Pomoci nekom a za to ne ocekivati nešto za uzvrat je neverovatno lep i jedinstven
osecaj a pomoci par stotinama dece i obuci kompletno 100-ak porodica je tek prava
stvar. Ok, organizujem zajedno sa mojim prijateljem Vojom i akciju dobrovoljnog
davanja krvi i to vec dve godine za redom uspešno radimo i to je takodje humano da
nema gde više…ali osecaj kada klincu koji nema mogucnosti da priušti sebi
najosnovnije stvari za život a vi mu onda date sve od glave do pete…e taj osecaj
je ONO PRAVO i preporucio bih svakom ko iole ima mogucnosti da pomogne, ne samo što
ce odneti garderobu u crveni krst ili ce lepo spakovati pored kontejnera ne bi li
neko to uzeo, nego neka svako malo pogleda okolo i videce da ima toliko dece kojima
je potrebna vaša pažnja i njima licno urucite garderobu i videcete kakav osecaj srece cete
imati. I obratite pažnju narazne apele i kutije za traženje pomoci … verujte mi, stvarno im je
svaki dinar više nego dobro došao.
E a kao trece, vec rekoh – ja sam – roditelj i suprug sa troje dece i 17 godina jako
lepog bracnog iskustva, i time se meri uspeh coveka a sve ostalo…manje
–više … dodje samo po sebi. To što sam napomenuo kao trece to u stvari upotpuinjuje,
potpomaže i podržava prva dva napomenuta karaktera..

Vase misljenje o dosadasnjem radu sajta Bor-grad INFO?

Ljudi na ovom sajtu mogu naci razne informacije koje ih zanimaju ima i dosta
zanimljivih linkova … narocito mi se svidja slika fontane nekadašnjeg Bora… ipak
moram biti iskren i reci da ja malo vremena provodim za racunarom…a kada “zevam” u
monitor uglavnom idem na usko specijalizpvane sajtove koje su vezane za aktivnosti
kojima se klub Rock and Ice bavi.

Vreme biznisa ili vreme prezivljavanja?

Ja bih ako je moguce vreme zezanja. To je ono što nam treba i jedno i drugo menja
covekov karakter. U vreme biznisa nema se vremena za prijatelje, porodicu i
druženje…onda se samo juri samo da se namakne što veca kinta. Ako je vreme
preživljavanja…onda se jure razni poslovi ne bi li se zaradela koja crkavica i kuka
se na sve strane kako je besparica…ma sdtrašno. Sto kaže Balaševic živim i kao
prosjak i kao car. Ali je zato možda neka medju faza prava stvar, odnosno faza
zezanja – ima se kinte I za život I za provod ali se nema extra profit što I nije
toliko bitno.

O borskim aktuelnostima iz svog ugla – bez dlake ne jeziku?

Grejanje je tema br.1 kod mene u naselju…al šta sad…mogu da kukam ko ranjeni nemac –
ništa to ne vredi…necu da ih mrzim jer nije po Bogu …hehe…al mogu da ih psujem
makar. I ljubomoran sam na Zajecar jer su postali “grad” (ali im na tome cestitam) a
mi cemo postati verovatno mesna zajednica.

Stara dobra vremena- sta to bese?

Moram reci da žalim za tim danima kada smo Sale i ja “na palac” putovali bivšom
Yugom a i šire. Spavali smo na raznim železnickim, autobuskim stanicama samo u
vreci, ali isto tako smo spavali i po kolodvorima. Nikad nam nije smetala ta jezicna
razlika. Meni ni danas to ne smeta. 80-ih Godina smo 8 novih godina slavili na
Triglavu i nije mi smetalo pešacenje dva dana po snegu do pojasa i spavanje u
vucijoj jami dok se ne stigne do doma ispod Triglava pod imenom Kredarica. Danas
klinci ne mogu da se organizuju do obližnjih pecina da odu a kamoli planina.
Nestalo je svega onoga u šta smo verovali da je ispravno i ono šta sun am govorili
naši roditelji da ne valja a ušli smo u neka vremena za koja su knjiga “mi deca s
kolodvora zoo” decja pesmica.
Srecan sam što sam1995 godine odmah nakon završetka nekih od ratova sa audijem i
,naknadno stavljenom petokrakom na tablicama, prošao ponovo citavu Sloveniju i
otišao sam do Zenice preko Sarajeva. I…baš mi nedostaje to vreme bezbrižnosti.

Mozemo li nesto ekskluzivno saznati o planovima i predstojecim
poduhvatima jkednog od najpopularnijih borana?

Da…planova ima bezbroj…jedan od vecitih planova dok se ne ostvari je vrh, odnosno
stena Cerro Torre. Stena koja se nalazi u Patagoniji i važi za jednu od najtežih.
Inace klasicnih godišnjih planova imamo kao i svake godine…tu su osvajanja nekih od
evropskih vrhova, penjanje u Grand kanjonu ili Jeloustonskom nacionalnom parku )vec
nam je to postalo tradicionalno), i dalje potraga za izlazom naše otkrivene i
najduže pecine, razne ronilacke i letacke aktivnosti.

Poruka gradjanima Bora.

Prva: Pokrenimo i potpišimo peticiju za ukidanje placanja grejanja tokom cele
godine.

A druga puruka…cuvajte zdravlje, smejte se što više, jedite cokolade i
upražnjavajte seks što više jer prija zdravlju