Zacarani grad

0 0
Read Time:51 Second

dok dimi dobro je ...- kazu

Subota, novembarski dan u Boru. Sivi, skoro crni ostatci snega i blato na sve strane, sigurno u senci sinocne informacije da je tenderska komisija pristupila nastavku pregovora sa austrijskom kompanijom „A-tek“ koja je imala napovoljniju ponudu i izborila pravo na takozvani „drugi krug“ pregovora u procesu privatizacije RTB – Bor. Koga sve te mahinacije vise i interesuju?

sve veci broj osmrtnica i smeca

Euro je placan po 80 ali i po 81 dinar, cene na borskom buvljaku se nisu bitnije razlikovale od cena u nekom Minhenskom ili Beckom marketu a uobicajena vikend vreva nije odavala nista posebno- uglavnom.

Zaista se svaki put ponovo zapitam kako borani uspevaju da „progutaju“ sve sto se oko njih desava i odakle im razumevanja i tolerancije za sve sto ih godinama okruzuje. Neverovatno ali zaista istinito – pomalo nerazumljivo za slucajnog prolaznika ili nekoga ko je slucajno boravi u ovom malom i musavom gradu je koliko borani sve to „nose uspravno“ i bez vidnih posledica …

Ponekad sam ubedjen da je grad zacaran i da mu vise niko i nikad ne moze pomoci … ponekad… rekoh.

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Share Button

Pogledajte još Više od autora

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.