Zacarani grad

urednik нов 24, 2007 680 0

Read Time:51 Second

dok dimi dobro je ...- kazu

Subota, novembarski dan u Boru. Sivi, skoro crni ostatci snega i blato na sve strane, sigurno u senci sinocne informacije da je tenderska komisija pristupila nastavku pregovora sa austrijskom kompanijom „A-tek“ koja je imala napovoljniju ponudu i izborila pravo na takozvani „drugi krug“ pregovora u procesu privatizacije RTB – Bor. Koga sve te mahinacije vise i interesuju?

sve veci broj osmrtnica i smeca

Euro je placan po 80 ali i po 81 dinar, cene na borskom buvljaku se nisu bitnije razlikovale od cena u nekom Minhenskom ili Beckom marketu a uobicajena vikend vreva nije odavala nista posebno- uglavnom.

Zaista se svaki put ponovo zapitam kako borani uspevaju da „progutaju“ sve sto se oko njih desava i odakle im razumevanja i tolerancije za sve sto ih godinama okruzuje. Neverovatno ali zaista istinito – pomalo nerazumljivo za slucajnog prolaznika ili nekoga ko je slucajno boravi u ovom malom i musavom gradu je koliko borani sve to „nose uspravno“ i bez vidnih posledica …

Ponekad sam ubedjen da je grad zacaran i da mu vise niko i nikad ne moze pomoci … ponekad… rekoh.