STRUČNJACI: EKONOMSKE PROCENE ZA 2022. GODINU

0 0
Read Time:1 Minute, 40 Second

Poslednji meseci stare godine doneli su omikron soj, nova zaključavanja, energetsku krizu, a sve češće se pominje i bauk inflacije koja je prevazišla projekcije centralnih banaka i preti kako na strani tražnje, tako i na troškovnoj strani.

IZVOR

Optimistički scenario Zlatokose sa snažnim rastom, uz ciljanu inflaciju, zamenio je strah od visoke inflacije i usporenog rasta na globalnom nivou.

„Još uvek sasvim jako dobro kontrolišemo učešće javnog duga u BDP-u i što se inflacija, čini mi se malo smiruje ili će se definitivno još malo više smiriti u sledećoj godini. Ne očekujem neke preterano impresivne rezultate, ali očekujem ipak kontinuitet rasta“, kaže prof. dr Slobodan Aćimović sa Ekonomskom fakulteta.

Kao odgovor na inflatorne izazove, Američke federalne rezerve su već najavile zaoštravanje u monetarnoj politici, a te promene će brzo preći preko Atlantika do Evrope.

„Očekivanje je da bi euribor još uvek ostao u negativnoj zoni, da bi se blago povećao što bi zapravo značilo da i zaduživanje tj. troškovi zaduživanja ne bi naglo skočili, ne bi značajno uticali na poslovanje i privredu kako u Evropi, tako i kod nas“, kažeprof. dr Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije.

Uprkos očekivanju da će poremećaji u lancima snabdevanja biti privremeni, Kina kao vodeći proizvođač ne može da zadovolji tražnju za poluprovodnicima. Zbog manjka čipova je došlo do nestašice nekih proizvoda, a samim tim i skoka njihovih cena.

„Pretpostavljamo da bismo tek od 2023. mogli dočekati stabilizaciju makar u tom segmentu. Ako govorimo konkretno o Srbiji, puno toga će zavisiti naravno i od poljoprivredne godine kakva će pre svega klimatski godina biti i kakvi će prinosi biti“, kaže dr Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.

Dok će se pad kretati od 3,6 odsto na nivou Evropske unije do 6,9 odsto u, na primer Rumuniji, kormilari našeg broda za 2022. godinu projektovali su deficit od tri odsto i udeo javnog duga u BDP-u od 55 odsto. Jedna od poslednjih mera bila je i vraćanje 13 tona srpskog zlata iz inostranstva u trezore Narodne banke Srbije.

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Share Button

Pogledajte još Više od autora

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.