Strogi tenderski uslovi privukli ozbiljne igrače

0 0
Read Time:4 Minute, 8 Second

Bilo bi dobro da obe kompanije zainteresovane za borski basen ostanu do kraja u igri, tvrdi v.d. direktora RTB Bor Miodrag Conić

M.N. Stevanović/ Danas, 08.11.2007

Beograd, Bor – Kompanije koje učestvuju na tenderu za privatizaciju Rudarsko topioničarskog basena Bor, SMR iz sastava Bejzik element i konzorcijum A-TEK grupe, izuzetno su ozbiljne i bilo bi dobro da obe ostanu u igri do kraja tenderskog postupka. Ne bih voleo da zbog eventualnih formalnih nedostataka u dokumentaciji, neka od njih bude eliminisana tokom procedure, jer bi tada država imala lošiju poziciju u pregovorima o detaljima kupoprodajnog ugovora. Za rukovodstvo RTB Bor značajno je i to što su se na tender sa oštrijim uslovima nego u prethodnom krugu, javile dve grupacije koje su od pet zainteresovanih učesnika, objektivno najjače. U ovom trenutku nije moguće proceniti koju će stategiju upravljanja Borskim basenom primeniti te kompanije. Slika će biti nešto jasnija početkom naredne nedelje, kada će biti otvorene tehničke ponude, iz kojih se može sagledati plan investicija i socijalnog programa – izjavio je za Danas Miodrag Conić, v.d. direktora RTB Bor koji je i član Tenderske komisije.

Bezrazložan strah

– Nema razloga za strah da će A-TEK, ukoliko pobedi na tenderu, ugasiti borsku topionicu. Tenderskim uslovima jasno je precizirana obavezna investicija u izgradnju nove topionice, a jedina dilema koju treba rešiti pregovorima je da li će investitor graditi optimalne kapacitete dovoljne za sadašnji nivo prerade rude iz borskih jama, čije se zalihe procenjuju na najmanje 50 godina, ili će se opredeliti za veću investiciju. U tom slučaju, moraće da organizuje intenzivniju proizvodnju koja će omogućiti da se zalihe rude iscrpe u narednih dvadeset godina – kaže za Danas Miodrag Conić, v.d.direktora RTB Bor.

Naš sagovornik ističe da su kompanije ovoga puta morale da izdvoje deset miliona dolara za učešće (na prvom tenderu, garancija je iznosila tri miliona dolara) a da je vrednost obaveznih investicija podigniuta na 180 miliona dolara, što je tri puta više od iznosa koji je bio predviđen u prvom nadmetanju. U međuvremenu, uvećana je i vrednost opreme, jer su nabavljeni novi kamioni, veliki bager vredan oko tri miliona evra a osposobljen je i niz mašina i opreme koji su godinama bili van funkcije. To će dodatno uvećati cenu koju pobednik treba da izdvoji za RTB, jer je tenderskim uslovima predviđeno da je u obavezi da prihvati i obrtnu imovinu, finalne proizvode i repromaterijal koji se zateknu u momentu potpisivanja ugovora.
Iako se u medijima spekuliše da je kompanija A-TEK zainteresovana samo za rudnike, dok bi preradu sirovine organizovala u svojim postrojenjima u bugarskoj topionici Pirdop što bi troškove investiranja u novu topionicu u Boru, umanjilo za oko sto miliona dolara, stručnjaci Metalurškog fakulteta u Boru, smatraju da je to malo verovatno. Oni podsećaju da i proizvodnja u rudnicima nije ekološki čista jer se javljaju velike količine jalovine. Činjenica je, takođe, da je prerada stranog koncetrata bakra, koja sa oko 50 odsto učestvuje u proizvodnji borske topionice, opterećena nešto višim cenama transporta rude, koja se od luke u Konstanci, Dunavom prevozi do luke u Prahovu, a odatle železnicom do borskih peći. Troškovi proizvodnje bakra sada se kreću između 200 i 300 dolara po toni, a transport za strani bakarni koncentrat dostiže 12 dolara po toni. To je, pre samo nekoliko godina, kada se cena bakra na svetskoj pijaci kretala oko 1.400 dolara, bio visok trošak. Sada, međutim, kada tona bakra na berzi premašuje 8.000 dolara, troškovi transporta su simbolični, tvrde stručnjaci. Oni naglašavaju da pri takvoj ceni, koja proizvodnju bakra čini isplativijim poslom od trgovine drogom i oružjem, svaki investitor će radije uložiti veća sredstva da održi topionicu uz rudnike, koji su glavni posao, a potruditi se da što pre, kroz uvećanu proizvodnju, isplati ulaganje.
Jedan od potencijalnih vlasnika RTB Bor je kiparski Strajk fords (SMR), kompanija kćer investicionog fonda Bejzik element ruskog finansijskog magnata Olega Deripaske. Grupacija radi u sektoru metalurgije i rudarstva, eksploatiše nalazišta feromolibdena i prerađuje koncetrate bakra u Rusiji i Mongoliji. Upošljava oko 143.000 radnika a godišnji prihod se kreće oko 23 miliona dolara. Dodatna prednost tog fonda je reputacija Deripaske, koji slovi za biznismena veoma bliskog sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom a činjenica je da investira najčešće u regione koji su u dobrim odnosima sa Kremljom, kao i da je među državnicima u tim oblastima rado viđen gost. Za razliku od SMR, grupacija A-TEK još nije zvanično objavila svoje planove, a na tender se javila kao konzorcijum koji osim matične kompanije, Minerals end metals holding, čine i Industris AG i Montanverke Briksleg AG. Grupaciju vodi bečki biznismen Mirko Kovač, a raspolaže, između ostalog, sa 15 odsto akcija nemačkog metalurškog giganta, Nord dojče rafineri, kao i sa 25 odsto kapitala belgijskog Kumerijo. Briksleg raspolaže sa nekoliko modernih topionica, od kojih se, kao primer ekološki čiste prerade rude, najčešće pominje Pirdop iz Bugarske, ali i topionice te kompanije u austrijskim Alpima, gde se, nadomak poznatih turističkih objekata, bave preradom ne samo rude nego i sekundarnih sirovina.

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Share Button

Pogledajte još Više od autora

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.