Šta pokazuju prvi rezultati upisa u srednje škole? Šta se desilo sa IT odeljenjima?
0
0
U nekim gimnazijama nastavila se ranija praksa da specijalizovana odeljenja budu poluprazna, ali se sada dogodilo da slobodnih mesta ima i u školama za koje je uvek vladala jagma.
– Ove godine u većini beogradskih gimnazija nije došlo do velikih odstupanja kada je reč o neophodnom broju bodova za upis. Ono što, međutim, možda iznenađuje i nadležne u Ministarstvu, ali i nastavnike gimnazija, jesu rezultati za upis u IT smerove. U gotovo svim gimnazijama ostalo je upražnjenih mesta. Tako je, na primer, u nekim školama koje važe za veoma popularne, poput Prve beogradske gimnazije, ostalo čak 12 slobodnih mesta, a veliko iznenađenje predstavlja i Zemunska gimnazija, koja je uspela da upiše samo pet od planiranih 20 učenika u ovo odeljenje, što znači da neće uspeti da ga formira. Slična situacija biće i u drugim beogradskim, ali i gimnazijama u drugim gradovima – kaže za Danas Aleksandar Markov, profesor istorije i predsednik Edu foruma.
Kada je reč o gimnazijama van Beograda, kaže da je najveći debakl doživela Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu kada je reč o IT smeru, jer je od planiranih 60 mesta ostalo slobodno čak 46. Sem toga, na prirodnom smeru je zabeležen pad od sedam bodova.
– Nema sumnje da je ovaj pad posledica svega što se dešava u ovoj novosadskoj gimnaziji – uveren je naš sagovornik.
Upis učenika u dva IT odeljenja planirala je Prva kragujevačka gimnazija (40 mesta), a čak 29 nije popunila.
Istu kvotu imale su niška Gimnazija „Bora Stanković“ i beogradska „Patrijarh Pavle“, ali su ostale sa 24, odnosno 21 slobodnim mestom.
Nijedan učenik nije raspoređen u IT odeljenje gimnazije „Bora Stanković“ u Vranju, koja je nameravala da upiše 20 prvaka.
Veliki broj nepopunjenih mesta na ovom smeru imaju u gimnazijama u Smederevu, Mladenovcu, Zemunskoj i Osmoj gimnaziji.
Odluka da ove godine otvore još jedno IT odeljenje u Prvoj beogradskoj gimnaziji pokazala se kao rizična – tamo je od planiranih 40 učenika u prvom krugu ostalo 12 slobodnih mesta.
U Srbiji su samo tri gimnazije uspele da popune kvotu u IT odeljenjima – Treća i Deveta gimnazija u Beogradu i Kruševačka gimnazija, od 38 koliko ima ovaj profil.
Markov, međutim, napominje da pomenuti rezultati nisu tako veliko iznenađenje ukoliko se prati trend iz prethodnih godina
– IT smer je praktično na silu uveden u gimnazije, a po svom profilu više podseća na obrazovne profile u stručnim školama. U vreme kada je uvođen, uprkos upozorenjima da gimnazije nemaju ni dovoljno nastavnog kadra za ovakve programe, niti u Srbiji postoji tako veliki broj nadarenih učenika koji bi mogli da se školuju po ovom programu, direktori gimnazija utrkivali su se koja će škola otvoriti ovakvo odeljenje. Očigledno je da nakon početnog entuzijazma i učenici i roditelji prepoznaju da ovi profili ne donose kvalitet koji su mnogi očekivali. Nije bila retkost ni da učenici koji završe ove smerove ne upisuju ETF i srodne fakultete, već nastavljaju školovanje u potpuno drugačijim oblastima – navodi Markov.
U Prvoj kragujevačkoj gimnaziji praznih mesta ima i za upis u matematičko odeljenje – tamo je od planiranih 20 učenika raspoređeno samo sedam, a u niškoj Gimnaziji „Svetozar Marković“ – 10.
U Jovinoj gimnaziji, koja prema planu upisuje dva matematička odeljenja, odnosno 40 đaka, nepopunjeno je 12 mesta.
Kada je reč o odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju, kvotu je ispunila jedino Peta beogradska gimnazija. U preostalih pet gimnazijama sa ovim smerom ima slobodnih mesta, ali će moći da formiraju odeljenja jer imaju bar 10 učenika, što je minimum nepohodan za to.
Praznih mesta ima i u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku – u Zemunskoj je od predviđenih 20 mesta za upis, nepopunjeno sedam, a po 12 u novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ i „Svetozar Marković“ u Nišu.
S druge strane, prestoničke gimnazije sa „običnim“ smerovima dupke su pune već u prvom upisnom krugu.
Samo četiri mesta je ostalo prazno na prirodno-matematičkom smeru, a pet na društvenom u Gimnaziji u Lazarevcu, gde je ove godine značajno spušten prag.
Najviši upisni prag ima Četrnaesta beogradska gimnazija – za upis na prirodni smer bilo je potrebno 96,05 poena najmanje, a na društveni 93,65. Slede Treća (95,1 prirodni i 93,55 društveni) i Deveta gimnazija (94,65 prirodni i 93,47 društveni).
Kada je reč o opštem tipu gimnazije, Deseta i ove godine ima najviši upisni prag – 95,20 poena.
– Primetno je da je većina gimnazija, i to ne samo u Beogradu već i u drugim gradovima, za nijansu podigla upisne pragove, što ohrabruje. Izuzetak su gimnazije koje su bile izložene negativnom marketingu, koji je paradoksalno dolazio upravo od Ministarstva prosvete, kojem bi na prvom mestu trebalo da bude interes jačanje škola. Tako je Peta gimnazija u blagom padu sa prošlogodišnjih 92 na 89, što je po broju bodova približava gimnazijama koje se ne nalaze u centru grada, poput Osme, za koju je ove godine na društvenom smeru bilo potrebno preko 88 poena. Sličan pad imala je i Zemunska gimnazija, ali je i u njenom slučaju reč o blagoj razlici od oko jednog boda. Deveta gimnazija, iako je, kao i Peta, često bila izložena negativnom marketingu, uspela je da zadrži prošlogodišnji broj bodova – analizira Markov.
Kao pozitivno navodi to što su pojedine gimnazije koje se ne vezuju za najveće centre značajno podigle upisne pragove.
– Tako je Gimnazija u Mladenovcu na prirodnom smeru podigla prag na preko 89 poena, Bor na 75 poena, dok je Subotica sa prošlogodišnjih 60 otišla na preko 87 poena. Ovakve promene pokazuju opredeljenje velikog broja mladih da nakon završene srednje škole nastave obrazovanje kroz studije, čemu je možda doprinela i popularnost studentskog pokreta. Popularne gimnazije u Beogradu i ove godine su Deseta, Deveta i Treća, dok je najpopularnija Četrnaesta, sa donjim pragom od preko 96 poena – ističe Markov.
Osim gimnazija u glavnom gradu su pune i medicinske škole, u kojima neće biti drugog upisnog kruga, a mesta nema ni u području rada ekonomija, pravo i administracija. Međutim, Markov ukazuje da je popularnost srednjih stručnih škola u Beogradu i dalje znatno niža u odnosu na gimnazije.
Pored Vazduhoplovne za koju je ove godine za najpopularniji smer bilo potrebno malo preko 92 poena (što je znatno niže od najpopularnije beogradske gimnazije), među najtraženijima su medicinske škole, sa donjim pragom od 80 do 85 poena u zavisnosti od smera, Zubotehnička sa pragom od 87, ekonomske škole koje se kreću od 80 do 87 poena, kao i „Nikola Tesla“, gde je za upis bilo potrebno od 84 do 92 poena, ističe sagovornik Danasa.
– Međutim, prilikom poređenja upisnih pragova neophodno je uzeti u obzir i činjenicu da gimnazije po pravilu upisuju znatno veći broj odeljenja istog smera nego stručne škole. Nije isto kada jedna gimnazija upisuje četiri ili više odeljenja prirodnog ili društvenog smera, a stručna škola svega jedno odeljenje određenog obrazovnog profila. Veći broj mesta po pravilu utiče na nešto niži donji prag za upis, pa poređenje popularnosti škola isključivo na osnovu broja bodova može dovesti do pogrešnih zaključaka. Uprkos tome, u svim navedenim stručnim školama donji prag je znatno niži od najpopularnijih beogradskih gimnazija, ali i pojedinih gimnazija u velikim centrima poput Niša, Kragujevca i Novog Sada – kaže Markov.
