„Goribor“ – Srpski bend preko Istre do Beograda
0
0
Bor – Kada u septembru, u izdanju diskografske kuće Dancing bear iz Zagreba, ispod prese bude izašao srezan i poslednji primerak prvog zvaničnog diska borske grupe “Goribor”, ovaj trio u svojoj biografiji može dopisati zaista neobican splet okolnosti.
Goribor će, verovatno, biti jedini srpski bend, koji je bez objavljenog nosača zvuka u matičnoj zemlji objavio CD u Hrvatskoj, za samo dve godine prigrabio ogromne simpatije tamošnje publike a u Osijeku čak dobio verne pristalice njihovog zvuka.
Osiječani su ovoj grupi iz istoične Srbije, iz grada koji po proizvodnji zlata i bakra pamti tek srednja generacija Hrvata, čak otvorili internet preyentaciju.
Goribor će sredinom avgusta svirati u Puli, u revijalnom delu tradicionalnog Art and music festivalu, gde im je prošle godine za jedan glas žirija izmakla pobeda u takmičenju bendova koji do sada nemaju za sobom zvanično objavljeni CD.
Ovaj trip-hop blues trio, koga čine pevač i autor tekstova Aleksandar Stojković-St i gitarski dvojac Predrag Marković–Peđa i Željko Ljubić–Pity, jedan je od retkih underground bendova iz Srbije koji je uspeo da za samo dve večeri dobije naklonost hrvatske publike.
”Nije mi se dopao poziv da sviramo u Puli jer je taj festival takmičarskog karaktera pa me je asocirao na Gitarijadu u Zaječcaru. S obzirom da smo iz tih krajeva, imamo odbojnost prema ideji da se spoje umetnost i takmičenje”, kaže frontmen Goribora.
Nakon tri poluzvanična CD-a u izdanju “Slušaj najglasnije”, koncert u Puli se beleži kao prvi njihov ozbiljan nastup pred pulikom.
“To je sve bilo blesavo. Mi smo, u stvari, prvi put izleteli na pravu binu sa monitorima i osvetljenjem i u ovoj varijanti da koristimo matricu. Kada smo sišli sa bine bili smo iznenađeni. Prišli su nam publika, novinari i reakcija je stvarno bila pozitivna.
Singl, koji će najaviti album spremljen za jesen, sa jednostavnim nazivom “Goribor”, biće po prvi put predstavljen u ovom istarskom gradu.
Odrasli u rudarskom gradu, koji je devedesetih godina prošlog veka naglo osiromašio, članovi ove grupe bili su svedoci socijalne nepravde, korupcije, beznađa, i krahu kulturnih i ljudskih vrednosti.
Identično Laibahu iz rudarskog Trbovlja tokom osamdesetih.
“Iako Pity živi u Nišu a ja u Beogradu, ne odričemo se Bora kao polazne tačke u stvaranju. To je radnički grad u kome se teško živi i u čoveku stvara neki specifičan karakter koji ostane u sistemu celog života. Ne možeš da pobegneš od korena, tu su ti prijatelji, slušaš njihove probleme i radosti…Industrojski grad, sa nepravdama, tera te da misliš i da menjaš” kaže St.
O tome kako je došlo da nakon deceniju postojanja, srpska publika tek prošle godine sazna za Goribor, Stojković, za sajt Popboks, koji im je pomogao u afirmaciji i založio se da ovaj bend održi svoj prvi koncert u Beogradu, kaže da mnogi ne bi čuli za neafirmisane grupe da nije medija koji im daju infuziju za dalji rad.
«Objektivno, u Srbiji, ako ne računamo nekoliko medija, ne postoji način da se dođe do publike ukoliko niste pod ugovorom ili nemate izdavačku kuću», kaže St.
I dok je zagrebbački Jutarnji list, u posebnom članku posvetio skoro celu stranu borskoj grupi, pokušaj Goribora da se nakon decenije postojanja predstavi srpskoj publici na koncretu u Domu omladine, prošao je prilično mlako u većini ovdašnjih medija.
Nakon preslušanog albuma “Hoću kući”, snimljenim u nezavisnoj kući “Slušaj najglasnije”, poznati hrvatski muzički kritičar Aleksandar Dragaš, nije krio impresije.
«Prvo što me uzdrmalo pri preslušavanju albuma “Hoću kući”, bili su tekstovi pjevača Aleksandra Stojkovića. On je jedan od onih pjesnika koji s malo, ali pomno odabranih riječi, uspijevaju izreći mnogo toga, kaže Dragaš.
On smatra da je Stojković jedan od najboljih, najartikuliranijih i najprofinjenijih pesnika koje je ikad čuo u roku.
«Njegova tuga, depresija, razočaranje, duševni nemir, neprilagođenost i bol nisu samo njegovi, nego univerzalni i lakorazumljivi svima koji su se barem jednom osećali poput ‘vernika bez crkve, građanina bez grada, ljubavnika bez žene, ritma bez bubnjara’ kako peva St u pesmi «Bez», kaže Dragaš.
Ovaj kritičar ocenjuje da se Goribor najbliže primakao sentimentu grupe Joy Division, a da pritom uopšte ne oponaša legendarnu mančestersku četvorku.
“Massive Attack” i “Tricky”, spram borskog trija, zvuče smešno i patuljasto. Njihov blus nije muzička ili stilska kategorija, nego metafizika života, stanje svijesti, uma, i osećajnost kakvu je retko koji band s ovih prostora imao u posljednjih 30 godina”, napominje hrvatski kritičar.
Tekst i foto: Saša Trifunović
Znaci napisao sam ceo sastav i obrisalo se…sad cu se smoriti k`o St 🙂 Goribor je najjaci band koji se pojavio i Alexandar Dragas je u pravu u svemu sto je napisao. Nisu dovoljno dostupni…ali su svejedno najbolji!!!
Ne znam kako ti se to desilo ali pokušaj ponovo…Bor-grad Info će rado objabviti sve vezano za ovaj nesvakidašnji bend …
Niste sami, evo i ja sam procitao clanak! I zelim da zahvalim na njemu! Upravo preslusavam Goribora i zaista sam impresioniran… U meni budi asocijacije na recimo novosadsku, novotalasnu Lunu. Zaista mislim da imaju potencijala i prostora za jos bolje pesme! Mada i ove pogadjaju u metu!! Jedno pitanje, gde mogu nabaviti njihove pesme na netu?